Video
U Jutarnjem programu TVCG ona je govorila o tragičnom događaju na Cetinju kada je Aleksandar Martinović počinio gnusan zločin -1. januara ubio je 12 osoba među kojima i dvoje djece, a ranio četiri osobe. Martinović je na kraju, opkoljen policijom izvršio samoubistvo.
Brajković je rekla da ne zna, niti može znati njegovu medicinsku dokumentaciju, te ne zna kakve je tačno smetnje imao, ali da treba da prekinemo stigmu odlaska kod psihologa jer je to potpuno normalno, kao što je odlazak kod bilo kog drugog stručnjaka.
“Ovo što je učinio utiče na zajednicu jer smo svi uključeni, Crna Gora je mala država i niko nije izolovan. Definitivno se društvo uključilo, kao i centri za mentalno zdravlje da ljudima pomognu da dokuče zapravo što se sve desilo”, kazala je Brajković.
Na pitanje da li društvo i institucije adekvatno reaguju na ovakve situacije, ona je kazala da da.
“Mislim da jesmo mi kolege adekvatno reagovali, tako da tu jesmo pokazali i spremnost i empatiju da pomognemo našim građanima. I mi sami smo osjećali i tugu i strah i od emocija čovjek ne može pobjeći”, istakla je Brajković.
Na pitanje kako da prepoznamo probleme kako možemo da vidimo da nešto nije u redu sa nekom osobom ona kaže da je važno naglasiti da nikako ne možemo da dovodimo zločin u vezu sa problemom mentalnog zdravlja.
“Nije znak jednakosti između mentalnih bolesti i ovog zločina koji se desio. Okolina može da primijeti da se nešto čudno sa osobom dešava da li je to promjena u ponašanju, povlačenje, da li lako plane, zaplače, da li sa teškoćom ustaje iz kreveta… Znači, vidimo nešto drugačije i kod članova porodice i kod prijatelja. mi trebamo da pitamo što se dešava da budemo tu za tu osobu i da se ona osjeti kao da želimo da joj pomognemo”, navela je ona.
Kaže da se svi mi rađamo sa određenom vrstom temperamenta.
“To vidimo i kod beba, a kamoli kod ostalih ljudi i kasnije se nadograđuju ostale crte ličnosti”, navela je Brajković.
Na pitanje kako razgovarati sa osobama koje imaju mentalne poteškoće, ona kaže da osoba često negira da je nešto sa njom nije u redu jer je to mehanizam odbrane.
“Te osobe teško prihvataju da nešto nije kako treba i najlakše im je da to negiraju problem jer to ne mogu da prihvate. Oni naši najbliži treba da pokušaju da nam daju podršku i da normalizuju odlazak kod psihologa i psihijatra”, navela je ona.
Na pitanje oko stigme zbog odlaska kod psihijatra, ona kaže da blagog pomaka ima ali da to nije dovoljno.
“Imam dosta psihološke prakse i vidim da je ljudima neprijatno da traže pomoć i da normalizujemo da je mentalno i tjelesno zdravlje neodvojivo. To je sve aspekt zdravlja”, kazala je Brajković.
Ombudsman, kako ističe, svake godine ukazuje na materijalne i kadrovske potrebe, koliko je bolnica u Dobroti opterećena jer društvena sredina ih ne umije prihvatiti, pa forenzički pacijenti koji su tamo a ne treba da budu jer bolnica nema kapaciteta da ih drži tamo.
“Ljudi u manjim sredinama su upućeniji jedni na druge i njima je dodatno neprijatno da potraže pomoć psihologa ili psihijatra”, istakla je Brajković.
Na pitanje kako mediji mogu da razbijaju predrasude, ona je rekla da je ta uloga jako važna.
Preporučeno
“Tema mentalnog zdravlja treba da bude jako puno prisutna. Anksioznost i depresija su jako prisutni i tada nam je potrebna stručna podrška, a mi pričamo o mentalnom zdravlju onda kada se desi neki tragični događaj. Treba da normalizujemo odlazak kod stručnjaka kad ne možemo sa problemima da izađemo na kraj”, zaključuje Brajković.
