Video
“Smatram da je potrebno raditi u nekoj liberalnijoj sredini i relativno opuštenoj atmosferi rada. Nema potrebe da iko više naređuje. Mi smo ovdje kolege, znamo se 20 godina i to nije prirodno. Do kraja ću napraviti i druge smjene, ukoliko vidim da nešto ne funkcioniše”, rekla je Radulović.
Ona je dodala da će u narednom periodu obaviti razgovore sa svim klinikama i ljekarima kako bi saznala njihove probleme u funkcionisanju.
“Ukoliko ni ovi novopostavljeni direktori ne mogu da odgovore zadatku biće smijenjeni. Može neko biti dobar specijalista, ali ne i menadžer”, rekla je Radulović.
Na pitanje da li ima saznanja o odlukama Komisije koja je trebala da utvrdi da li je prekršen protokol kada su u KCCG ušli sveštenici SPC i grupa građana da preuzmu tijelo preminulog mitroplita Amfilohija, Radulović nije znala da odgovori.
“Nemam saznanja da je ikakva komisija formirana. Pa tako ni da li su donesene i ima li uopšte odluka u vezi sa tim”, rekla je Radulović.
Od danas počinju hiruški zahvati
Što se tiče liste čekanja pacijenata, Radulović smatra da će do kraja marta uspjeti da sa tempom dopunskog rada anuliraju listu.
“41 hiljada ljudi čeka na ambulantne preglede, ali imajmo u vidu da su se pregledi ipak obavljali. Digestivna hirurgija i grudna hirurgija na listi čekanja imaju oko 60 pacijenata. Druge grane hirurgije nemaju pacijente na čekanju. Da nisu ovakvi uslovi mi bismo mogli da odradimo tih 60 operacija koje nisu hitne, ali u ovim uslovima u martu će biti dobro da završimo sve, iako će se do marta možda javiti novi pacijenti sa potrebom za operacijom”, kazala je ona.
U Kliničkom centru Crne Gore virusom covid 19 zaraženo je 14 ljekara, 23 medicinska tehničara i jedan nemedicinski radnik.
300 zaposlenih na bolovinjama u prethodnih pet godina
“Razumijem zaštitu prava na ljekarsku tajnu i dijagnozu, ne moramo da znamo. Ali 300 njih koji su mimo kovida na bolovanju, ne razumijem. Mi kao KCCG plaćamo njima platu i angažujrmo još novih 300 koje takođe plaćamo da bi odradili posao ovih koji su na bolovanju. Ono što smo pokrenuli jeste da ćemo morati da zaštitimo trošak ove kuće i Fonda, da zaštitimo medicinu kao javnu uslugu i da zaštitimo pare naših građana. Uputićemo Ministarstvu zdravlja zahtjev, pritom niko neće ulaziti u dijagnoze nikog i ljekarske tajne, ali za određene dijagnoze ukoliko neko nije sposoban da radi a imamo bolovanja od 5 do 10 godina, da se taj neko penzioniše. Tako ćemo napraviti mjesta za nekog ko nema posao”, kazala je Radulović novinarima.
Ona je još jednom istakla da ne želi da ulazi u dio da li su prava bolovanja ili ne, samo želi da joj se da informacija ko nije sposoban za rad da se penzioniše, ko jeste da se vrati na posao.
– Kako je moguće da neko bude 5 ili 10 godina na bolovanju?
“Ne znam i ja se to pitam. Nije ovo nova ideja i prethodni menadžment je imao ogroman problem. Dr Mijović je pokretao ovo pitanje. Jedino Ministarstvo zdravlja ima pravo da to pokrene. Ja ne mogu, niti želim da znam dužinu trajanja i slično. Ja samo želim da znam ko je sposoban ili da se penzioniše ili da se vrati, da znam kojim kadrom raspolažem ili ne”, dodala je ona.
Kada su u pitanju finansijska sredstva u KCCG ona je kazala da je jedan od nesretnih trenutaka novog menadžmenta nova budžetska godina.
“Ono što će biti drugačije je da kao što svi znate da će krajem marta početi budžetska godina, kao i izglasavnje tog Zakona. Zahtjevna je ta situacija za Klinički centar. Mi smo uputili naše zahtjeve Ministarstvu jer mi bez toga ne možemo da radimo” , kazala je Radulović.
Ona je saopštila za šta i kolika sredstva su potrebna u narednom periodu.
Što se tiće budžeta za iduću godinu, za lična primanja zaposlenih potrebno je 38 miliona 915 hiljada eura.
“Specijalizanti koji pomažu u radu, povučeni sa svojih specijalizacija. Mi njima plaćamo odvojeni život i njihova specijalizacija će se produžiti za onoliko za koliko smo ih mi povukli. Sve to vrijeme plaćaćemo i plate, ali i njihov odvojeni život. Mi ne možemo da ih povučemo i kažemo ostavite sve to, već moramo da nastavimo da ih podržavamo jer i oni nama pomažu. Drugo, mi ćemo morati da bi smanjili listu čekanja, da platimo dopunski rad ljekarima. To je dodatak budžetu, zato je projektovan na 39 miliona za narednu godinu”, saopštila je Radulović.
Osim što je ovo ustanova koja liječi najteže pacijente, Radulović objašnjava da je ovo jedina ustanova koja prepisuje ljekove liste B , koji su najskuplji npr. ljekovi za neurologiju, onkologija i tako dalje.
“Otprilike 25 miliona eura ( bez razlike odakle je pacijent Bar, Rožaje, Berane.. ) taj trošak spada u trošak ove kuće. Dalje, povećana potreba za potrošnim materijalom koji iznosi oko 18 miliona godišnje. Uzeli smo za prosjek posljednjih 6 mjeseci i to bi bio neki minumum za normalno funkacionisanje – oko 2. 5 miliona eura. Održavanje mašina oko 1 milion i 600 eura. Nama treba oko 88 miliona eura. A, ukoliko budemo imali obnavljanje (kao i osnovne popravke) trebaće nam 95 miliona 374 hiljade. To je minimalni proces rada. Ovo nije potrošnja Podgorice, već cijele Crne Gore . Tu nismo računali da moramo renovirati jednu zgradu i da nam trebaju određene klinike”, kazala je Radulović.
Ona je na pitanje novinara da li je imala priliku da naiđe na nepravilnosti ili zloupotrebe u radu KCCG u prethodnom periodu kazala:
“Mi smo doktori nismo ekonomisti, nismo pravnici. Menadžer služi za to da pozove nekog ko je stručan iz te oblasti. Biće eksterna revzija, ja sam u stanju da ih pozovem da odrade svoj posao, a ja kao neurolog sigurno ne mogu to da uradim. Ministaratvo će takođe uraditi i pravnu i finansijsku reviziju prethodnog rada. Poslaće eksternu reviziju koja će ocijeniti rad. Voljela bih da su kolege uradile sve kako treba, a ja sigurno to neću ocjenjivati.”
Brojni kadrovi su deficitarni
Medicinski direktor Zoran Terzić saopštio je da su oni zadržali svoje obaveze na odjeljenjima, operacionim salama, dežurstvima, onoliko koliko su u mogućnosti.
“Na svakoj destinaciji fali kadra. Zadnji konkurs za medicinske sestre đe je traženo 14, javilo se samo 7, a i te kako su nam potrebne”, kazao je on.
Što se tiče rada ljekara, saopštio je da su oni na izmaku snaga.
“Razmišljamo da se i drugi uključe u Covid odjeljenja, jer ne mogu više da izdrže sa dežurstvima i oblačenjem mjesecima u odijela. Što se tiče kapaciteta, mi smo opterećeni. Razmišljali smo o proširenju kao što je ranije Bemax arena bila opremana, ali nama je problem kadar. Mi se iskreno nadamo smanjenu trenda obolijevanja, ali ako se desi povećanje onda će svi morati da rade sa oboljelima, neće biti drugog posla”, istakao je Terzić.
Preporučeno
