Video
To je saopšteno na okruglom stolu „Plan za primjenu Pariske deklaracije – Putokaz do zacrtanih ciljeva“, koji je organizovala nevladina organizacija (NVO) Juventas u sklopu regionalnog #SOS projekta koji u Crnoj Gori implementira NVO CAZAS sa partnerima nevladinim organizacijama Juventas, Crnogorska Fondacija za HIV i virusne hepatitise, Zaštita, Kvir Montenegro i OS telefon za žene i djecu žrtve nasilja Podgorica, uz podršku Alijanse za javno zdravlje iz Ukrajine i Globalnog fonda za HIV/AIDS, tuberkulozu i malariju.
Savjetnik za javno zdravstveni rad i politike u NVO Juventas Jovan Dašić, podsjetio je da su Parisku deklaraciju potpisali Podgorica, Bijelo Polje i Bar i ukazao da ubrzanje lokalnog odgovora na HIV treba da bude jedan od prioriteta i u drugim crnogorskim opštinama.
„Sve crnogorske lokalne samouprave treba da ulože napore kako bi dale snažniju podršku održavanju niske prevalencije HIV-a u Crnoj Gori. Podsjetiću da kada se govori o HIV-u i AIDS-u, u značajnom dijelu javnosti je i dalje prisutan nizak stepen znanja o ovom složenom socio-zdravstvenom izazovu“, istakao je Dašić.
On je istakao da vjeruje da će izrađeni „Plan za primjenu Pariske deklaracije“ biti dobra polazna osnova za ostvarivanje ciljeva definisanih Pariskom deklaracijom, te da može biti dobar putokaz i drugim opštinama, da kroz već definisane ili slične aktivnosti ubrzaju lokalni odgovor na HIV i AIDS.
HIV je, kako je objasnio, preventabilna infekcija, a temelji preventabilnosti te infekcije sastoje se u pružanju pravovremenih i ispravnih informacija, te jačanju i promociji zdravstveno nerizičnih ponašanja.
„Upravo kroz ove intervencije lokalne samouprave mogu dati značajan doprinos prevenciji HIV-a i AIDS-a“, smatra Dašić.
Programska direktorica NVO CAZAS Sanja Šišović, rekla je da je pokret gradova brzog odgovora počeo u Parizu sa ciljem da podstakne lokalne smaouprave da se detaljnije bave ranjivostima sugrađana i sugrađanki i da detaljnije targetiraju ključne barijere u odnosu na ciljeve 90-90-90.
„Ti ciljevi se odnose na postizanje toga da 90 odsto ljudi zna svoj HIV status, da je 90 odsto od onih koji znaju svoj HIV status na terapiji i da je 90 odsto tih koji su na terapiji u virusnoj supresiji“, kazala je Šišović.
Posmatrajući lokalne politike u Podgorici, Baru i Bijelom Polju prije potpisivanja Pariske deklaracije, rekla je da je analiza pokazala da praksa ukazuje na to da najčešće lokalne samouprave svoje politike kreiraju na način da one budu usaglašene sa nacionalnim, ali da često izostaju konkretne lokalne aktivnosti, koje bi išle u pravcu pružanja stvarne podrške implementaciji nacionalnih planova na lokalnom nivou.
„Često se u lokalnim politikama na nivou analiza stanja mapiraju određeni izazovi, prepoznaju se ranjive kategorije koje se odnose na osobe koje su pogođene HIV-om, ali se nikad u daljoj razradi tih lokalnih politika u dovoljnoj mjeri ne prepoznaju konkretni odgovori na te ranjive grupe. Dakle, nedostaje definicija konkretnih aktivnosti, koje bi odgovorile na te izazove“, kazala je Šišović.
Istakla je da je Glavni grad kroz svoje lokalne politike vrlo uspješno prepoznao ranjive grupe i odgovorio na izazove konkretnim aktivnostima, indikatorima i akcijama.
„Svi moraju da shvate da je lokalna samouprava jako važna karika u ostvarivanju bilo kog nacionalnog i globalnog cilja. Niko ne očekuje da lokalne samouprave imaju specijalizovani plan za HIV, ali HIV je pitanje koje se sve češće nameće kao društveno, sociološko pitanje, tako da se najčešće u svijetu ove aktivnosti integrišu u oblasti socijalne zaštite, razvoja mladih, rada sa ranjivim grupama“, kazala je Šišović.
Poručila je da je veoma važno integrisati pristup koji Svjetska zdravstvena organizacija propagira, a to je zdravlje u svim politikama.
Sekretar sekretarijata za socijalno staranje u Glavnom gradu Ivan Terzić, rekao je da je Glavni grad Lokalnim planom za unapređenje socijalne inkluzije i razvoja usluga socijalne i dječje zaštite 2020-2023 definisao prioritetne grupe i po prvi put u tom planu našle su se osobe koje žive sa HIV/AIDS-om ili su u riziku.
„Samim podatkom da je 44 odsto identifikovanih osoba sa HIV-om u Glavnom gradu, tu svoju ulogu vidimo još većom. Ono što nije dobro je što je većina od tih 44 odsto dijagnostifikovana u završnoj fazi AIDS-a. To nam govori o niskom obuhvatu testiranja i o diskriminaciji, stigmi i svim drugim društvenim okolnostima koji utiču da taj obuhvat bude manji“, kazao je Terzić.
Rekao je da je izrađen Plan primjene Pariske deklaracije u Glavnom gradu gdje su definisane ključne mjere koje u narednom periodu treba sprovesti.
„Prva mjera koju Plan sadrži je uspostavljanje i unapređenje saradnje između aktera na lokalnom nivou u cilju uspostavljanja ili unapređenja usluga koje se odnose na HIV/AIDS ili osoba koje žive sa HIV-om. Druga mjera je jačanje kapaciteta institucija socijalne i dječje zaštite na lokalnom nivou, treća mjera je jačanje kapaciteta lokalnih aktera za preventivno djelovanje u odnosu na HIV i četvrta mjera je unapređenje saradnje gradova brzog odgovora“, naveo je Terzić.
Preporučeno
U pitanju je, kako je pojasnio, 300 gradova kojima je Glavni grad pristupio, a pored toga je važno da Podgorica svojim primjerom ponuka i ostale gradove u Crnoj Gori da potpišu Parisku deklaraciju.
