U završnom izlaganju predlagač poslanik Raško Konjević istakao je još jednom da je nemoguće bilo u ovom poslu za jedan dogovoriti pravnog savjetnika, investicione savjetnike, provizije, da je istraga prilika i da se razgovara o provizijama i tome ko ih je uzeo. Ponovio je riječi premijera da je zaduženje bilo ”tajno, ali organizovano”.

U izjašnjavanju o Predlogu odluke o otvaranju parlamentarne istrage i formiranju Anketnog odbora, radi prikupljanja informacija i činjenica o postupanjima koja se odnose na rad državnih organa u vezi sa zaduženjem Crne Gore po osnovu emitovanja obveznica u iznosu od 750 miliona eura – šest poslanika glasalo je za , dok je sedam bilo protiv.

11.35

Predsjednik Odbora Vladimir Joković kazao je da smatra da nema potrebe za otvaranjem ove istrage, te da je mišljenja da će na saslušanju ministra dobiti sve potrebne podatke.

”Ako neko misli da je nešto protivzakonito ima pravo da podnese krivičnu prijavu i protiv Vlade i ministra, pa neka to dobije sudski epilog”, rekao je Joković.

11.23

Poslanik Damir Šehović kazao je da je očekivao da Konatar na isti način tretira odluke prethodne i odluke ove vladi po pitanju zaduženja.

”Pohvalili ste se time da ste podržali kontrolno saslušanje ministra. Ja razumijem da ste podržali jer predstave niste imali da će Vlada da vam se zaduži skoro milijardu eura. Bilo je više parlamentarnih istraga, za zaduženje od 500 miliona prvo se raspravljalo na Odboru pa se onda sprovelo, a što se tiče toga zašto nije bilo više istraga – zašto nije bilo zahtjeva? Zato što ste četiri godine bojkotovali parlament”, rekao je Šehović.

11.14

Poslanik Raško Konjević dodao je da je saglasan sa Konatarom da stvari treba nazvati pravim imenom.

”Znate li kako je jedan vaš kolega iz vlasti nazvao ministra finansija – ”lopovčinom” – rekao je Konjević na šta su se ostali nadovezali, a Konjević dodao

”Ja ne bih bio korektan kada bih rekao da je to rekao predsjednik Konatarove bivše partije”, dodao je on.

On je istakao da te kvalifikacije nije dao on, nego ljudi iz parlamentarne većine.

”Glasali ste za tu Vladu, koja vas 4 dana nakon toga dovodi u situaciju da vi o tom zaduženju ne znate ništa. Vi ste u pravu, tražili smo informaciju, zato što nijedan šef poslaničkih klubova vlasti o tome nije imao informacije”, rekao je Konjević.

Konjević je kazao Konataru da ne mogu pobjeći od činjenice da su se za četiri dana zadužili pola iznosa koji se prethodna vlast zadužila za 10 godina.

11.11

Konatar je istakao da je ovo zaduženje bilo neminovnost, da bi se ostvarila stabilnost javnih finansija.

11.03

Poslanik Ivanović javio se za repliku i kazao Konataru da je napredovao u izvrtanju činjenica.

”Ja sam kao ministar imao ubjedljivo najveći broj pres konferencija, redovne konferencije svake subote i godišnje od nekoliko sati. Ministarstvo na čijem čelu sam bio bilo je najtransparentnije ministarstvo i to znaju svi. Kada govorite o tome da je ova istraga presedan, ne sjećam se da je ikad ijedan zahtjev bilo koga od opozicije bio skinut sa dnevnog reda. Koliko je bilo zahtjeva od opozicije za parlamentarnu istragu? Nijedan. Da li vam je neko branio da predate zahtjev?”, rekao je Ivanović.

Dodao je da što se tiče zainteresovanosti za emisiju Mehanizam, spreman je da da svaku izjavu, ali da mu je preko glave sjeckanje negovih izjava i uklapanje, a da nije dobio mogućnost da se njegove izjave prenose integralno.

”Vi ste tražili moratorijum na zaduženje. Vi ste kritikovali zaduženje, a nakon 30. avgusta predložili ste zaduženje kod MMF-a. Vi gospodine Konatar, ne ja. Promijenili ste svoj stav. Mi ne znamo za šta će se koristiti ovo zaduženje, zar nije elementarno pravo da znamo za šta se troše sredstva”, pitao je on.

10.50

Poslanik URA Miloš Konatar kazao je da misli da se probudio u paralelnom univerzumu kada je čuo da se poslanik Petar Ivanović bori za transparentnost.

”Koliko je bilo u prošlom sazivu parlamentarnih istraga? Kako je rekao kolega Šehović mi smo podržali da se održi kontrolno saslušanje ministra Spajića. Mislim da je to presedan”, rekao je Konatar.

On ističe da je to što je Šehović rekao da je ”vlada licemjerna”, mi živimo u državi u kojoj je od 2006. do 2016. godine dug otišao na 2,5 milijarde, a do 2020. na skoro 4 milijarde.

”I onda mi ovdje pričamo o zaduženju države Crne Gore. Kako onda da ne pomislim da sam se probudio u paralelnom univerzumu. Istina je da imamo situaciju da 350 miliona ide na otplatu, ali nemojmo da poredimo kreditni rejting sa Slovenijom”, kazao je Konatar.

On je poručio Ivanoviću da nije bio transparentan i da ne može da podrži da on nekog istražuje.

”Izašli smo u susret zahtjevima opozicije, imaćemo kontrolno saslušanje ministra i mislim da je to dovoljno da javnost sazna sve što treba u vezi sa zaduženjem”, rekao je Konatar.

10.42

Poslanik DPS Petar Ivanović uključio se u raspravu, te istakao da je parlamentarna istraga uobičajen mehanizam. Dodaje da su ovo vrlo ozbiljna pitanja koja interesuju javnost, te da ne može vjerovati da neko neće podržati ovu inicijativu.

”Ako ne podržite inicijativu vi se ne zalažete za transparentnost. Veoma je čudno da podržavate Vladu koja je uporno ponavljala da nema podataka. Ali, kako odjednom, toliko obilje podataka u prospektu. Onda je ovdje neko prevaren, ili građani, a i vi spadate u te građane. Ili investitori, jer će biti da su na osnovu lažnih podataka investirali. Moramo utvrditi da li se zaista sve završilo za jedan dan”, rekao je Ivanović.

Ivanović je istakao da nijedan dokument nisu dobili od Vlade u vezi sa ovim.

On je podsjetio da je najavljeno da će osnivanje nove aviokompanije koštati nula eura, da bi se to povećalo na 19 miliona, te kupljena dva aviona za 21 milion. Pitao je da li je trošak nula ili 40 miliona eura.

”Ako ne biste podržali parlamentarnu istragu, postavlja se pitanje da li ste tada ili danas jedno pričali a drugo radili. To je razlog da svi zajedno podržimo parlamentarnu istragu”, rekao je Ivanović.

10.24

Poslanik SD Damir Šehović saopštio je da ne spada u one koji smatraju da je ovo zaduženje bilo spasenje, ali ni u one koji će bez dokaza optužiti bilo koga za višemilionsku korupciju. Kako je rekao daje punu podršku formiranju istrage, kako bi se utvrdile jasne činjenice o poslu koji bi se mogao smatrati najkontroverznijim od svih koje je nova Vlada do sada uradila.

Šehović je kazao da se mora održati kontrolno saslušanje, koje je on inicirao, a podržano je od Odbora.

”Predlažem da to uradimo već naredne sedmice, kako bismo ministra finansija Milojka Spajića pitali sve ono što javnost ne uspijeva da sazna već neko vrijeme. Biće dobar povod da pitamo ministra Spajića zašto je Vlada licemjerna. Kada to kažem, mislim na kritike koje sadašnja Vlada upućuje prethodnoj u vezi sa zaduženjima, te se ne pridržava onoga što je saopštavala u svom ekspozeu. Takođe, da ga pitamo zašto je ovako važan posao, tajno urađen”, rekao je Šehović.

Istakao je da treba pitati i zašto Parlament nije imao nikakvu naznaku o zaduženju.

”Zašto je zaduženje nepovoljno, a oni ga nazivaju spasonosnim”, pita Šehović.

Kako Šehović dodaje bez ikakve potrebe i jasnog razloga ove godine plaćaju 7,1 milion eura kamate na nepotrebno zaduženje od 230 miliona eura. Neko je napravio štetu državi, tvrdi Šehović.

”Parlamentarna istraga utvrdiće je li postojao pravni osnov, ali nezavisno od toga, svi su dužni da čuvaju kredibilitet ove države, da se ponašaju domaćinski, posebno Vlada i ministar finansija. Niko nema pravo da zbog toga što je eto procijenio da je to na kratak rok isplativo, ovim građanima pravi štetu od 7,1 miliona eura kamate na taj dio nepotrebnog zaduženja”, rekao je Šehović.

Šehović je objasnio i da je nezakonito privremeno finansiranje koje se sprovodi. I predložio da se parlamentarna istraga proširi i ovim pitanjem.

10.10

Prva tačka dnevnog reda je Predlog odluke o otvaranju parlamentarne istrage i formiranju Anketnog odbora, radi prikupljanja informacija i činjenica o postupanjima koja se odnose na rad državnih organa u vezi sa zaduženjem Crne Gore po osnovu emitovanja obveznica u iznosu od 750 miliona eura.

Poslanik SDP Raško Konjević kazao je da se još tokom izlaganja ekspozea moglo čuti da će nova Vlada biti otvorena i transparentna.

”Ovo je dopis od 17. decembra kojim me je šefica kabineta premijera obavijestila da ću u najkaraćem roku dobiti informacije koje sam tražio. Od tada do danas, ja te informacije nisam dobio. One su se odnosile upravo na tajnu sjednicu Vlade na kojoj je donijeta odluka o tajnom zaduženju od 750 miliona eura. Tražio sam zabilješku sa sjednice Vlade, jer se po poslovniku sjednice snimaju, htio sam da saznam kako je tekla rasprava o ovom pitanju. Međutim, premijer je rekao da je ”Vlada radila tajno i organizovano”. Niko nije bio u toku da će se Vlada tri dana nakon formiranja zadužiti 750 miliona eura”, kazao je Konjević.

On je istakao da je to bilo neustavno jer je uskraćeno pravo Skupštini da odlučuje o zaduženju.

On je pitao kako je moguće da se za jedan dan odredi pravni savjetnik, da se dogovori cijena sa njim, kao i četiri investicione banke.

”Već treći mjesec Skupština ne može da dobije informaciju kako se ta sredstva troše. Kako znamo Vlada nije predložila budžet za 2021. godinu, ne postoji nijedan izvještaj prema Skupštini i Odboru, ne znamo kako se troši tih 750 miliona eura”, kazao je on.

Ministarstvo finansija i socijalnog staranja emitovalo je 9. decembra na međunarodnom tržištu državne obveznice od 750 miliona eura.

Novac je namijenjen vraćanju starih kredita, koji su nepovoljni, refinansiranju onih koji dolaze na naplatu i investiranju u budućnost Crne Gore.

Kamata je iznosila 2,875 odsto, a potražnja je bila skoro tri milijarde eura.

Ministar fiinansija i socijalnog staranja Milojko Spajić, tada je kazao da je novo zaduženje planirano rebalansom budžeta iz juna i dodao da je sve po pitanju toga urađeno u skladu sa zakonom.

Iz pojedinih političkih partija ubrzo su uslijedile kritike da je prilikom emisije državnih obveznica prekršeno više zakona, kao i da javnost i Skupština nijesu konsultovani, niti informisani o tom aranžmanu.

Oni su saopštili da zaduživanje države u vidu emisije državnih obveznica predstavlja ishitrenu i netransparentnu ekonomsku odluku, sa krajnje neizvjesnim posljedicama.

Vlada je sredinom decembra Pokretu za promjene (PzP) dostavila materijal vezan za informacije o rezultatima emisije obveznica, sa predlogom zaključaka na razmatranje i usvajanje.

Radi se o ogromnom materijalu koji podrazumijeva zaključke Vlade, Prospekt odnosno dokument o zemlji i ugovore o fiskalnom agentu i o upisu.