Video
On u izjavi za Antenu M, poručuje da svi imamo pravo na istinu i ističe da nikada ne bi dozvolio razmatranje tog aviona za potrebe kompanije.
Dodaje da posebno zabrinjava činjenica da je i sam direktror kompanije u više navrata priznao da je čuo u avijacijskim krugovima da je avion sporan.
“Pored takvih saznanja takav avion ostaje uži izbor kompanije, što dodatno produbljuje sumnje i otvara prostor za opravdanu zabrinutost javnosti”, navodi on i ukazuje da je posrijedi avion koji su već nekoliko puta pokušali da uvedu u registar Srbije.
“Bio je i ofarban u njihovim bojama, ali se neko odgovoran ipak nije usudio da to sprovede do kraja. Zato se opravdano otvara pitanje da li su odgovorna lica u Crnoj Gori zaista svjesna posljedica odluka koje donose i u čijem su zapravo interesu takve odluke. Kredibilni ljudi iz avijacije imaju užasne reakcije na ovakav potez. Istragu treba početi od nadleznih vazduhoplovnih vlasti i jedne i druge zemlje, đe su ostali tragovi i dokazi zašto taj avion nije ušao u registar Srbije i takve informacije uporediti sa onim što dobijamo u Crnoj Gori i mislim da će sve lijepo da se posloži. Svi imamo pravo da znamo punu istinu. Ja nikada ne bih dozvolio razmatranje ovog aviona za potrebe kompanije”, kazao je on.
Politički pritisci guraju avion bez validne dokumentacije u flotu Air Montenegra
Podsjetimo, crnogorska nacionalna avio-kompanija Air Montenegro podnijela je Agenciji za civilno vazduhoplovstvo (ACV) zahtjev za upis aviona tipa „embraer E195“ u nacionalni registar. Riječ je o letjelici pod danskom registracijom OY-GDB, koja bi trebalo da uđe u flotu putem modela dugoročnog zakupa bez posade, održavanja i osiguranja (tzv. dry lease).
Letjelica se prethodno nalazila na beogradskom aerodromu, gdje je mjesecima čekala eventualno uključivanje u flotu srpske nacionalne avio-kompanije Air Serbia. Iako su postojale najave da će srpski nacionalni prevoznik preuzeti avion, ta opcija je naprasno odbačena – iz, kako se nezvanično navodi, “nepoznatih razloga”. Avion je potom prebačen u Poljsku, u servisni centar WYZL-2, specijalizovan za održavanje Embraerove E170/190 serije.
Prema informacijama do kojih je Antena M došla iz više izvora iz avio-industrije u Srbiji, OY-GDB nikada nije ozbiljno razmatran za dugoročno korišćenje u floti kompanije Air Serbia, iako su postojali višestruki pokušaji njegovog „proguravanja“. Navodno, iza tih pokušaja stoje privatni interesi – prije svega interes biznismena Nikole Petrovića, kuma predsjednika Srbije Aleksandra Vučića, koji je preko grčke firme Marathon Airlines pokušao da plasira ovu letjelicu srpskom nacionalnom prevozniku.
Plan je propao nakon incidenta iz februara 2024. godine, kada je avion Marathon Airlinesa sletio na beogradski aerodrom „Nikola Tesla“ sa oštećenjima na trupu i krilu. U saopštenju objavljenom 20. februara te godine, Air Serbia je naglasila da raskida svaku saradnju sa Marathon Airlinesom, bez obzira na ishod istrage koju su vodili Direktorat civilnog vazduhoplovstva i Centar za istraživanje nesreća u saobraćaju.
Iako avion koji je imao incident nije bio OY-GDB, upravo tada je, prema tvrdnjama iz tehničkih službi, otkriveno da je na toj letjelici u prošlosti vršena strukturalna intervencija bez validne dokumentacije. Radovi nijesu bili evidentirani u zvaničnoj tehničkoj arhivi, što je u međunarodnim okvirima ozbiljan bezbjednosni propust.
Za razliku od srpskog prevoznika, u slučaju Air Montenegra nije bilo takvog institucionalnog otpora. Prema više nezavisnih izvora, politički akteri iz Crne Gore, prvenstveno iz Demokratske narodne partije (DNP) Milana Kneževića, pravili su pritisak na rukovodstvoAir Montenegra kako bi se avion ipak uvrstio u flotu. Time bi, kako dodaju naši izvori, biznis model Petrovića – koji je doživio fijasko u Srbiji – mogao da preživi u Crnoj Gori.
Preporučeno
