Video
Ona je, gostujući u šestoj epizodi podkasta „Bez filtera“, pod nazivom „Žene, moć i pravosuđe: pravda u eri online nasilja“, koji je realizovao Centar za monitoring i istraživanje (CeMI), kazala je da funkciju ne doživljava kroz rodnu prizmu, već kroz profesionalne standarde.
„Biti prvi u jednoj grani vlasti svakako nije lako, ali jeste i te kako odgovorno. Ja to ne doživljavam kroz pol. Mislim da je greška zasnivati sve na tome, jer biti na čelu pravosuđa jeste prije svega zahvaljujući stručnosti, integritetu, profesionalnosti i odanosti zakonu i pravdi“, rekla je Pavličić.
Prema njenim riječima, pravosuđe zahtijeva dugogodišnje iskustvo i ozbiljan profesionalni put.
„Biti prvi u pravosuđu nije kao biti prvi u politici, jer to znači da iza vas stoji određeno radno, životno i profesionalno iskustvo. Treba da imate ono što Englezi zovu senioritet, da biste zaista djelovali odgovorno, jer posao kojim se bavite je izuzetno odgovoran u svakom društvu“, navela je Pavličić.
Dodaje i da visok procenat žena u pravosuđu ne znači da je put do vrha lak.
„Kada dođete do tog ‘staklenog plafona’ i preskočite ga, to više nije pitanje pola. To je nešto što je zahvaljujući vama kao ličnosti i vašim kvalitetima, jer probiti se i biti na čelu institucije jeste velika odgovornost“, rekla je Pavličić.
Na pitanje da li je morala da brani svoj autoritet, Pavličić je kazala da takvo iskustvo nije imala.
„Autoritet možete braniti jedino ako dobro vladate u svom stručnom znanju, ne samo unutar nacionalnih granica nego i van njih“, istakla je Pavličić.
Govoreći o kritikama, Pavličić je ukazala na razliku između legitimnih i neosnovanih.
„Otvoreno prihvatam da postoji osnov za kritiku i to nije sporno. Ali ako kritikujemo nešto, mora postojati konkretna kritika, konkretni argumenti i konkretne stvari kojima treba da se bavimo. Ono što nije prihvatljivo jeste kada se odluke suda komentarišu bez činjenica iz spisa predmeta, već na osnovu očekivanja“, kazala je Pavličić.
Upozorila je da dio medijske scene utiče na percepciju javnosti.
„Imate situacije da se kroz medije trasira šta javnost treba da misli o određenom sudu ili predmetu. Ali mi ne treba da polemišemo sa tim, već da budemo otvoreni i da objasnimo odluke. Danas imamo svakodnevno da se prozivaju imenom i prezimenom sudije, da se iznose činjenice iz ličnih i porodičnih odnosa. To se radi sa ciljem da se unizi ličnost sudije i profesija, da se dobije jeftini populistički poen. Mi živimo u dobu populizma“, rekla je Pavličić.
Kazala je da je i sama bila meta takvih napada.
„Napadana sam i kao žena. Ja sam i majka i moja djeca gledaju mene kroz način života koji vodimo kao porodica. Kada vas prozivaju za nešto što nema osnova i nemate gdje da raščistite da to nije tako, onda se zapitate kome da objašnjavate i koga da ubjeđujete“, kazala je Pavličić.
Dodaje da je sa vremenom promijenila pristup.
„Vi ćete svojim ponašanjem pokazati odnos i odgovornost prema poslu i profesiji. Lične napade više ne doživljavam, apsolutno me ne zanimaju, ali me zanimaju oni koji su objektivni i koji su zasnovani na nečemu što može biti dobro za sistem“, istakla je Pavličić.
Smatra da sudovi moraju biti otvoreniji prema javnosti.
„Možda naš formalistički pristup pravdi nije dovoljno razumljiv građanima. Njih ne zanima koji je član zakona, zanima ih da li je neko osuđen ili nije. Kada to objasnimo na jednostavan način, počećemo da vraćamo povjerenje“, ocijenila je Pavličić..
Govoreći o onlajn nasilju, posebno nad ženama, Pavličić je istakla da sudovi moraju reagovati brzo.
„Govor mržnje ne uživa zaštitu i tu nema dileme. Sudovi moraju jasno i brzo donositi odluke, jer donijeti odluku za govor mržnje poslije pet godina je zakašnjela pravda. Kroz edukaciju sudija i određene smjernice, kao i kroz projekte koji se pripremaju, pokušaćemo da unaprijedimo postupanje u slučajevima onlajn nasilja, posebno nad ženama“, kazala je Pavličić.
Preporučeno
Šesta epizoda podkasta „Bez filtera“ „Žene, moć i pravosuđe: pravda u eri online nasilja“ realizovana je u okviru projekta „Ravnopravno u javnosti – za siguran javni prostor u Crnoj Gori“, koji realizuje CeMI uz finansijsku podršku Ministarstva ljudskih i manjinskih prava. Stavovi iznijeti u podkastu ne odražavaju nužno stavove Ministarstva ljudskih i manjinskih prava.
