Pola zatvorenika u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija su povratnici, saopšteno je Standardu iz ZIKS-a. U Upravi za izvršenje krivičnih sankcija se pored psiho-socijalne podrške i osnaživanja, obavljaju stručne obuke i radno angažuju zatvorenici na poslovima u okviru zanatske i poljoprivredne proizvodnje, na pomoćno – tehničkim poslovima i poslovima uslužne djelatnosti. Nažalost, pojedinima to i ne pomogne baš kada je u pitanju život posle zatvora već grešku naprave odmah nakon puštanja na slobodu, što pokazuje podatak da je od 721 zatvorenika, 50 odsto povratnika.

Sociolog Andrija Đukanović u razgovoru za Standard ispričao je da prateći istraživanja i analize o životu bivših osuđenika, proces resocijalizacije veoma je težak, te je veliko neprihvatanje bivših zatvorenika od strane sredine i na njih se gleda sa velikim nepovjerenjem.

“Poslodavci se plaše da ova lica ne ponove krivična djela i da ne budu oštećeni. Naravno da je to gledanje puno predrasuda ali ima i izvjsanog opravdanja. Naime, statistika govori da se veliki broj zatvorenika po izlasku iz zatvora opredjeljuje da ponovi isto ili slično krivično djelo. Dakle ogroman je broj povratnika. Moguće da je uzrok upravo u neprihvatanju i nemogućnosti da se uklope u spoljašnji svijet i život van zatvorskog kruga. Usled toga za bivše zatvorenike je lakše da urade nešto kako bi se vratili tamo gdje imaju svoje mjesto, obezbijeđeno ono što ne mogu imati na slobodi“, rekao je Đukanović.

Kriminal

Resocijalizacija nekoga koje dugo godina u zatvoru, naročito je teška. Prema riječima sociologa, malo je njih koji promijene svoje ponašanje tokom boravka u zatvoru.

“U Zatvorima vlada haos i u velikoj mjeri je prisutan kriminal, koliko god to paradoksno zvučalo. Svjedocu smo bili priča iz zatvora u medijima ali i van njih da postoje povlašćeni zatvorenici koji se bave istim poslom i u zatvoru kao što su to radili i na slobodi. Pitanje koliko se sa zatvorenicima radi i koliko se zaista teži promjeni njihovog ponašanja ili je sve svedeno na teretanu i tetoviranje. Nisam veliki optimista u pogledu mogućnosti naših zatvora da poprave nekog. Mnogi izlaze gori nego što su ušli. Društvo treba da se mnogo ozbiljnije posveti ovom pitanju. Da uloži zaista prave i ozbiljne napore da se ljudi poprave“, objasnio je Andrija.

On je napomenuo da treba da postoje programi za resocijalizaciju koje će sprovoditi država i finnasirati ih.

“Takođe, neophodno je da se promijeni svijest ljudi, što je najteže, da počnu da sa više razumijevanja gledaju na bivše robijaše. To su ljudi koji su možda nizom nesrećnih okolnosti zapali u zatvor. Treba im pružiti šansu za novi zivot. I među njima ima potencijla koji bi koristili cijelom društvu. Ne treba se lako odricati njih. Ali to zahtijeva ozbiljnu državu i sistem. A ovo sto mi imamo je daleko od toga. Često se u cilju očuvanja pozicija i vlasti kriju problemi. Tako je i sa zatvorskim sistemom i sa procesom resocijalizacije koji nije održiv. A ljudski kapital je najbitniji. Uglavnom, položaj zatvorenika koji izađu na slobodu veoma je komplikovan i oni su društveno isključeni“, kazao je Đukanović.

Mogućnosti

Iz Uprave za izvršenje krivičnih sankcija su saopštili da nadležni kontinuirano  preduzimaju aktivnosti kako bi se stvorili uslovi za povećanje radnih aktivnosti za zatvorenike, što je važan segment sprovođenja programa tretmana (kroz radno okupacionu terapiju). 

“Takođe, zatvorenicima koji su zainteresovani za nastavak školovanja i sticanja većeg stepena obrazovanja, Uprava za izvršenje krivičnih sankcija izlazi u susret. Uprava za izvršenje krivičnih sankcija, pored raspoloživih radnih aktivnosti za zatvorenike, u saradnji sa nevladinim sektorom, pruža psiho socijalnu podršku, edukativne radionice, psiho – fizičko osnaživanje, kao i razvijanju i savladavanju kreativnih sposobnosti. Smatramo značajnim navesti i to da je podsredstvom NVO-a “Help” u poslednjoj godini, realizovana stručna obuka zatvorenika za poslove stolara, bravara, kuvara i plasteničke proizvodnje, te da je zatvorenicima uručen sertifikat o stečenom znanju. Takođe, u saradnji sa nevladinim sektorom, realizovane su edukativne radionice na temu komunikacije prilikom zapošljavanja nakon izdržane kazne zatvora”, zaključili su iz ZIKS-a.

K.PERKOVIĆ