Istakao je da ANB nije zvanično bio obaviješten da su Crnoj Gori boravili Belivuk i Miljković, a govorio je i o bjekstvu Radoja Zvicera i Ljuba Milovića, kao i o portalu Udar.

Politička kriza direktno utiče na bezbjednosnu situaciju u Crnoj Gori, a kada je u pitanju bezbjednosni sektor od očekivane reforme Uprave policije nema ništa, ističe Vukšić.

„Svjedoci smo da imamo izbor direktora UP koji direktno i indirektno utiče na bezbjednosnu situaciju, on ne može da obavlja funkciju zato što svakodnevno mora da razmišlja da li će Vlada da ga smijeni. Ako ga smijeni onda imamo situaciju da novi direktor mora da razmišlja da li je podnijeta tužba Upravnom sudu o njegovoj smjeni i takva jedna situacija ne može pozitivno da utiče na prvog čovjeka UP“, objašnjava Vukšić.

Izmjena Zakona o Agenciji za nacionalnu bezbjednost i onog koji se tiče Ministarstva unutrašnjih poslova je neophodna, kaže Vukšić.

„Kako za izbor direktora policije tako i za izbor direktora ANB-a mišljenje Skupštinskog organa za bezbjednost i odbranu nije bilo obavezujuće, ali, određeni političari su htjeli da stave šapu, odnosno da se jedan takav izbor ne može desiti od strane Vlade a da se prethodno ne dobije pozitivno mišljenje, što površno izgleda kao dobra stvar, međutim, suštinski znači nešto sasvim drugo“, ističe bivši direktor ANB-a.

Nedavni obračun klanova, odnosno detonacija bombe na Cetinju, predstavlja crveni alarm navodi Vukšić, i izražava bojazan da se ne vratimo u period kada su kriminalci poput Belivuka i Miljkovića slobodno hodali Crnom Gorom.

„Kada je bila ta čuvena situacija oko toga ko je dozovlio, ko nije dozvolio, ANB o tome uopšte nije bila obaviještena. Naravno, dobili smo mi svojim načinom neke određene informacije, ali UP nas o tome nije obavijestila. Čak sam shvatio da u to vrijeme to uopšte nije bila zvanična praksa, već je praksa bila nekoordiniranje i nefunkcionisanje na taj način“, poručuje Vukšić.

Sigurno su, dodaje, pojedinci između sebe razmijenjivali informacije, ali dvije institucije kao takve nijesu.

„Znao sam da će, ukoliko Viši sud donese rješenje kojim će im ukinuti pritvor, da će doći do bjekstva Zvicera i umjesto da Agencija bude angažovana da se opserviraju određena lica, mi smo bili potpuno isključeni. Koji su bili razlozi za to ne znam, ali se mora uraditi jedna ozbiljna analiza“, smatra Vukšić.

Ističe da su Zvicer i Milović mogli pobjeći jedino na način što im je neko iz bezbjednosnih struktura dojavio da im se sprema hapšenje.

Pisanje portala Udar uoči izbora 2020. godine predstavljalo je satanizovanje ljudi o kojima je taj portal danima pisao, pa taj slučaj mora biti do kraja rasvijetljen, poručuje Vukšić.

„Iako je portal Udar ugašen svi ti snimci koji su objavljeni i dalje su na You tubu, što znači da te porodice i dan danas, i da će možda do kraja života, morati da objašnjavaju nekome i da se stide nečega zašta nisu krivi“, navodi Vukšić.

Vukšić se osvrnuo i na ubistvo Duška Jovanovića.

„Odgovorno želim da kažem da sam 100% siguran da i danas postoje svjedoci koji mogu najdirektnije da ukažu i da zatalasaju javnost, da daju ključne činjenice vezano za njegovo ubistvo. Kada bih rekao da znam imena tih lica sjutra bih, naravno, morao biti pozvan od strane Tužilaštva da to kažem, a ne mogu reći da znam tačno koja su to lica, ali sam siguran da postoje“, kazao je Vukšić.

Ističe da ima svoju percepciju tog događaja, te da se sve svelo na situaciju da se na godišnjicu ubistva Duška Jovanovića pojedini političari takmiče ko će nešto da kaže, te da se sve završi na tome.

Državi su potrebne ozbiljne reforme u bezbjednosnom sektoru kako bi on mogao da odgovori izazovima i obavezama koje u cilju zaštite svojih građana, zaključio je Vukšić.