Po izlasku iz zatvora pozvao me Vladika Amfilohije i u slušalicu mi saopštio da mi čestita na pobjedi laži (baš tako) i pozvao na ručak, rekavši “Na ovaj broj će se javiti moj vozač, zovi dragi Zorane, kad hoćeš”.

04.09.

15:08h

Prelomio sam u mozak. Kao što su neki onomad tražili u Zeti da i Mašan uradi. Vrlo mi prija društvo u kojem su me neki doseljenici u Bar smjestili. Na umnom portalu Demokrata – ogranak barski.

Odmah se sjetih zbog toga što sam u mom društvu vidio i fotografiju Mihailovu, onog što ću sada da vam kažem.

Po izlasku iz zatvora pozvao me Vladika Amfilohije i u slušalicu mi saopštio da mi čestita na pobjedi laži (baš tako) i pozvao na ručak, rekavši “Na ovaj broj će se javiti moj vozač, zovi dragi Zorane, kad hoćeš”.

Od početka 90-ih bio sam za SDB i Boška Bojovića, moga druga, pročetnički element. 

Isti narativ gurali su i ostali šefovi tajne policije. Skupa sa SDP, plus DPS.

Kao četnik, van šume, glasao sam ove druge.

Kad su izgubili 30. avgusta, sjutra dan sam napisao kolumnu koja je otvorena rečenicom “Izgubili su oni koje sam glasao”.

Tako da sam ja u četnike pošao i 1941. i 2020. Malo li je od mene.

Veleobrt se desio u meni, u ono što sam ja, možda neskromno smatrao činiocima koji me opredjeljuju kao biće (normalno, moralno, da ponovim – moralno – nemoralano – vrlo) kada sam se nagledao i sada gledam, odvratnih želja od 2020. godine – za hapšenjima. I sve te želje do danas naručuju se. Putem medija, TV, skupštinske govornice – kao flaše nikšićkog.

Nema toga koji nije htio da mu se tu lično ne posreći.

Uz kokice.

Ogavno je to slušati u iole civilizovanoj zemlji.

Ne znam kako ti ljudi zvuče Novoviću, meni kao da su rasli bez iole socijalne interakcije. Čista – šuma. Znam da bi bili najsrećniji da ja završim tamo, ali im je možda još milije da sam ustaša, izdajnik srpstva, zaštitnik klanova, Bemax puvač u pr*no ili du*e, ako ima razlike kako to ko naziva.

Ali im je najmilije, što bi CG Srbi rekli, da me krste jednom riječju – splačina.

Evo, priznajem da sam to.

Pa, ne bih da im kvarim prosjek.

Njima, nesplačinama, obrazovanima, poštenima, pametnima, načitanima i inim uspješnim zemljacima, koji bi, zaslijepljeni mržnjom oblikovali okolinu. I mene.

Zato idem kod, po meni uljudnijih, koji su me, minus Ranko Krivokapić i Miko Živković, svi zdušno podržavali u borbi protiv S.Č, Ane Vuković, Prelević-Gorjanc, uz horsko navijanje svih crnogorskih Srba, plus Monitor.

Što imam ja od izvinjenja Dragana Koprivice koje se desilo u hotelu Hilton prošle godine, kada mi je saopštio da je morao da čita to što je čitao kao onomadni portparol SNP-a, a vezano za aferu S.Č.

Što ću im ja ovakav.

Sa pročitanim Šekspirom, Dostojevskim, Šopenhauerom, Kerkegorom.

Tačno su me smjestili ovi Barani gdje i pripadam.

Iako me ta pripadnost nikada neće navići, recimo, na jednog istoričara iz DPS, kojeg rukovodstvo te partije mazohistilki koristi u korist sopstvene štete.

Uostalom, djed po ocu učestvovao je u Božićnom ustanku, u borbi u Ćeklićima -napravio gusle.

Eno ih na Pinješu. 

Dakle, ja komita.

Da im lakše padne novo pljuvanje.

P.S. Srbi su ovim na dobitku, Crnogorci na gubitku, to će najbolje vidjeti ovi drugi kad “zasluže” nešto kod mene.

P.S.1 Ljudožderstvo je i dalje na cijeni.

Iako su ljudi izgubili na kvalitetu.

Stavovi izraženi u ovoj kolumni ne odražavaju nužno uređivačku politiku portala Standard.