I sad pogađajte zašto je ovo bilo važno da se nađe u optužnici.

07.02.

15:16h

Dakle, na strani 130 obrazloženja nove neprecizirane optužnice – jer ono što joj je zamjereno nije preciziranje i to je jasno i pravnom laiku, nalazi se i moje ime.

Tamo piše da se u periodu od 9:35 do 10:52 u kancelariji kod Sanje Jovićević nalazio Zoran Lazović.

Povezani članci

Hronika

Piperović: Optužnici protiv Katnića i Lazovića nema ni ispravke ni popravke

Kolumne

Šta je SKY ako nije mjera tajnog nadzora

Društvo

Piperović: Stvarni vanknjižni vlasnik u pravu ne postoji

Istog dana, Zoran Piperović, alias – autor ove kolumne, bio je kod Sanje Jovićević u periodu između 9:51 i 10:38h.

I dalje se ne kaže ništa.

I sad pogađajte zašto je ovo bilo važno da se nađe u optužnici.

Ne mogu odmah da vam odgovorim.

Prije toga da vam kažem.

Kod Sanje Jovićević, u njenoj kancelariji, bio sam dva puta u životu.

Oba puta razlog je bio pokušaj sporazuma po krivici Ljora Nrekića i Ilira Čapunija, za takozvano “partijsko zapošljavanje” u Ulcinju.

Bio sam tim povodom jednom i u kancelariji GST-a Vlada Novovića.

Nikada ni u kancelariji, ni u hodniku, na ulazu, u blizini, nijesam vidio niti sreo Zorana Lazovića.

Oba puta u kancelariji je bila jedna ženska osoba koja bi izašla vani, kada bih ja ušao.

Po vremenu, ispada, da smo ja i Lazović jedanak bili kod Sanje.

A nismo.

I to je fakat.

E, sad. Zašto je ovo rečeno u formi konstatacije bez da se ušlo obrazloženje i šta se time dokazuje, jer je ovaj fakat uvršten kao dokaz.

Pa, valjda da sam ubjeđivao Sanju, skupa sa Lazovićem, da odbaci krivičnu prijavu protiv njega za koju sam znao da postoji taman koliko i Leposava sa Zlatice, koja me je rodila.

Ili sam pripadnik kavačkog klana – u naslućivanju.

I ne ljutim se. 

Čak, ne čudim se.

Što je najteže.

Ne po mene.

Stavovi izraženi u ovoj kolumni ne odražavaju nužno uređivačku politiku portala Standard.