Video
On je za RTCG poručio da je za uspješnu tranziciju ključno uključivanje civilnog društva, kao i da Crna Gora mora biti spremna za nova pravila, modernizaciju privrede i ulaganje u obrazovanje i vještine.
U aprilu ste pozdravili odluku zvaničnika Evropske unije da osnuju Radnu grupu za izradu nacrta Ugovora o pristupanju s Crnom Gorom. Crna Gora ulazi u veoma važnu fazu tog procesa. Koliko je u ovoj fazi važno obezbijediti da civilno društvo i građani budu u potpunosti uključeni u taj proces i pripremljeni za članstvo?
Boland: Pozdravio sam osnivanje te radne grupe u aprilu. Ovo su, naravno, istorijska vremena za Evropu. Istorijska su i za Crnu Goru.
Crna Gora je jedna od zemalja predvodnica i pridružiće se Evropskoj uniji, ili je, u svakom slučaju, veoma blizu toga. Stoga je od velikog značaja uključenost civilnog društva – a to mi je posebno važno jer sam predsjednik Evropskog ekonomskog i socijalnog komiteta koji predstavlja „Dom civilnog društva”. Civilno društvo obično čini čitav niz organizacija, tu su sindikati, udruženja poslodavaca, ali i organizacije civilnog društva.
To su ljudi koji djeluju na terenu, bilo da se bave pravima žena, osoba s invaliditetom, mladih ili obrazovanjem.
Njihovo razumijevanje promjena, koje će neizbježno uslijediti, apsolutno je neophodno, jer oni će imati rješenja i moći će da pomognu u tom procesu tranzicije.
Bez civilnog društva, mnogo je teže sprovesti tranziciju nakon što zemlja postane članica Evropske unije.
Očekuje se da će Evropska komisija sada u oktobru predstaviti novi pristup procesu proširenja. Šta Vi vidite kao ključne mogućnosti i izazove za Crnu Goru na njenom putu ka članstvu?
Boland: Proces uključivanja i pristupanja Evropskoj uniji sada je mnogo detaljniji nego što je nekada bio. Evropa nastoji da obezbijedi da zemlja kandidat bude spremna – jer ako nije, biće joj mnogo teže nakon što se pridruži.
A, takođe i Evropska Unija treba da bude spremna da razumije te probleme.
Stoga, ne vjerujem da će te promjene na bilo koji način uticati na dosadašnji napredak ili ga usporiti.
Jednostavno, nastoji se osigurati da Crna Gora, radi sopstvenog dobra, bude spremna i sposobna da preuzme obaveze članstva.
Dakle, ne mislim da će novi pristup bilo šta promijeniti. To je samo dio procesa koji se, nadajmo se, bliži kraju.
Kao što ste rekli, predstavljate poslodavce, radnike i civilno društvo na evropskom nivou. U jednom od svojih intervjua rekli ste da je civilno društvo – srce evropske demokratije. Da li građani Unije danas zaista osjećaju da se njihov glas čuje i da li zaista imaju uticaj na odluke koje se donose u Briselu?
Boland: O tome bih rekao dvije stvari. Smatram da su u Evropskoj uniji građani i civilno društvo oduvijek imali veoma istaknutu ulogu kada je riječ o zastupanju nekih stavova i iznošenja mišljenja. To vidimo svakodnevno. Ipak, uvijek ima prostora za napredak, jer se glas civilnog društva i građana mora čuti mnogo češće. U složenom društvu, poput Evropske unije, to je uvijek izazov, budući da postoje suprotstavljeni interesi. Međutim, nova strategija za civilno društvo koju je predložila Evropska unija – a koja je sada dio programa rada, kao i platforma za civilno društvo, predstavljaju inicijative koje smo pokrenuli u okviru Evropskog ekonomskog i socijalnog komiteta. Vjerujemo da će to donijeti prekretnicu i da će se glas građana još bolje čuti. Nastavićemo da snažno promovišemo te inicijative koje bi trebalo da budu pokrenute u martu.
Koje su, prema Vašem mišljenju, glavne ekonomske i društvene mogućnosti koje članstvo može da donese?
Boland: Riječ je o procesu tranzicije. Sjećam se, da se i Irska suočavala s brojnim izazovima prilikom procesa pridruživanja. Morali smo da unaprijedimo cjelokupnu ekonomsku strukturu, a to ćete morati da učinite i vi. Crna Gora će to morati da uradi. I to će vam otvoriti ogromne mogućnosti. Ulazite na ogromno tržište i moći ćete da poslujete pod jednakim uslovima.
Na primjer, već ste dio SEPA sistema plaćanja. Zatim, moći ćete slobodnije da se krećete i trgujete, neće vas ograničavati granice.
Dakle, prednosti su ogromne. Ali, pretpostavljam da izazov leži u tome što, uz sve nove mogućnosti, morate da se opremite odgovarajućim znanjem i vještinama. Morate da ulažete u obrazovanje.
To zahtjevati dodatni rad kako bi se osiguralo da cjelokupni obrazovni sistem bude spreman za to. I privreda će, takođe, morati da se mijenja i modernizuje. Mada, naravno, morala bi da se modernizuje i bez toga.
Živimo u izazovnim vremenima, a Crna Gora je ponosna nacija, koja napreduje i želi da bude bolja zemlja. Želi bolje uslove i veće mogućnosti za svoje građane, posebno za mlade.
Stoga, čak i da ne ulazi u Evropsku uniju, mislim da bi se ta tranzicija svakako odvijala.
Zato smatram da je zemlja sasvim sposobna da se nosi sa svim izazovima.
Ulazak u Evropsku uniju podrazumijeva prilagođavanje novim pravilima i konkurenciji. Koji su glavni izazovi za koje Crna Gora treba da se pripremi u narednom periodu?
Boland: Mislim da su najveći izazov nova pravila koja se, na kraju, obično pokažu korisnim za sve nacije, pa tako će biti i za Crnu Goru, ali promjene ipak donose teškoće i izazove. Zbog toga je neophodno uključiti civilno društvo, jer te promjene treba pojasniti. Takođe, potrebno je sprovesti određene edukativne aktivnosti kako bi se te promjene sprovele na ispravan i adekvatan način. Dakle, biće potrebno značajno unaprediti informisanje javnosti. Važno je i, kroz civilno društvo, uspostaviti mehanizme kojim bi se objasnilo zašto su sve te promjene neophodne i kako će one dugoročno poboljšati uslove za radnike, građane i potrošače. To se mora jasno i pravilno predstaviti. Izazov je, dakle, uključiti civilno društvo u taj proces pojašnjavanja.
Na osnovu iskustva drugih zemalja, šta bi mogao da bude najveći ekonomski rizik za Crnu Goru nakon ulaska u Uniju, je li to gubitak radne snage, povećanje troškova, pritisak velikih na manje kompanije. Šta bi mogao da bude rizik?
Boland: U određenom smislu, veći rizik nosi neulazak u Uniju, jer, na ovaj ili onaj način, vi već koristite euro kao valutu, dakle, svakako ste okrenuti Evropi i sarađujete s njom i već ste na tom putu.
Rizik je u tome i hoće li civilno društvo biti ravnopravan partner državnim strukturama u procesu objašnjavanja svih prednosti. Ako se taj rizik zanemari, onda to predstavlja još veću opasnost. Smatram da se rizici, vezani za upravljanje promjenama, kao i novim finansijskim i pravnim propisima, svode na pitanje kako se taj proces vodi uz uključivanje struktura civilnog društva.
I oni će se suočiti sa izazovima, ali moraju da dobiju podršku da ih i savladaju.
Kada bi građaninu Crne Gore u jednoj rečenici trebalo da objasnite – šta će za njega lično biti najveća ekonomska korist od članstva – šta biste rekli – jesu li to veće plate, bolja zaštita potrošača, niže cijene, više mogućnosti za zapošljavanje, šta je najveća korist?
Boland: U svim zemljama koje su pristupile – uključujući i susjedne zemlje, a u Irskoj je to učinjeno davno, došlo je do povećanja zarada. Ali, povećale su se i mogućnosti. Poljoprivreda je doživjela ogroman rast.
Dakle, poljoprivreda će napredovati, a položaj poljoprivrednika će se poboljšati. Potrošači će imati znatno veću pravnu zaštitu. Mladi će imati više prilika – ne samo unutar Crne Gore, već će imati mogućnost da rade u Evropskoj uniji i vrate se s unaprijeđenim vještinama. Ukratko, to Crnu Goru transformiše u modernu nacionalnu državu s čvrstom ekonomskom osnovom, dobrom socijalnom zaštitom i, prije svega, većim slobodama za građane.
A kako da se izborimo s odlaskom mladih i odlivom stanovništva u druge zemlje, s čime su se suočile i druge članice, šta Crna Gora može da uradi?
Boland: Mislim da je dobra stvar to što će crnogorska ekonomija rasti – i hoće. Sve ekonomije zemalja koje su u procesu pristupanja su rasle. Posljednji primjer je Hrvatska, vaš susjed. Iako se pridružila u veoma teškom trenutku, njihova ekonomija je rasla. Dakle, i vaša ekonomija će rasti. Kao rezultat toga, mladi će, naravno, putovati u evropske zemlje kako bi stekli bolje vještine, naučili jezike i slično.
Ali vratiće se mnogo iskusniji. Dosadašnji obrazac u zemljama koje su pristupile Uniji pokazuje da se mladi na kraju uvijek vraćaju i donose u zemlju mnogo širi spektar vještina i viši nivo znanja. Dakle, tu postoji korist i obostrani dobitak.
I još jedno pitanje važno za građane, hoće li ulazak u Uniju donijeti i veće plate u Crnoj Gori, kako će se to odraziti na standard?
Boland: To je pitanje gdje crnogorsko civilno društvo, socijalni partneri i Vlada zaista treba da dovedu u red svoje unutrašnje sisteme. Pomisao da bi plate odjednom mogle naglo da porastu ulaskom u Uniju, možda nije korisna, jer zemlja mora da bude spremna za to. Zato se ponovo osvrćem na iskustva zemalja koje su pristupile Uniji. Kao primjer navodim Hrvatsku, jer je ona posljednja prošla taj put.
Znate, njihove plate su sada znatno bolje, ali su prošli kroz veoma spor proces. Taj proces podrazumijeva upravljanje očekivanjima radnika, obezbjeđujući da taj rast zarada bude održiv. Ipak, vremenom se ekonomija unapređuje i prelazi se u višu sferu privrednog rasta, što na kraju dovodi i do viših plata.
Preporučeno
