Video
Đenero za Standard kaže da je Evropska unija počela stvarati sopstveni obrambeni identitet, doduše, s odmakom u vremenu, jer je stvoren ozbiljan fond za naoružanje od 100 milijardi eura, ali tek u narednom proračunskom razdoblju 2028-2034 godina.
Prema njegovim riječima još uvijek nema odluka vezanih uz eventualno stvaranje zajedničke evropske vojske, a bez toga samostalna obrana nije moguća.
” U Londonu je ključne riječi izgovorio poljski premijer Donald Tusk, inače bivši stalni predsjednik Evropskog savjeta upozorivši da je paradoksalno da 500 miliona Evropljana moli 300 miliona Amerikanaca da ih zaštiti od 140 miliona Rusa”,ističe Đenero, i dodaje da su u politici su optimizam i ozbiljno liderstvo jako važni.
Kako kaže sad se taj optimizam pojavio i to je jedini način da Evropska unija prekine rezigniranu politiku kakva je vođena tridesetih godina, povlačenja pred objektivno slabom, ali silno agresivnom silom.
“Ako sebi Amerika može dopustiti rizik povlačenja pred Putinovom agresivnošću, Evropa to egzistencijalno ne može”, jasan je Đenero.
Đenero kaže da će cinici istaći da je Ukrajina Evropi kupovala ozbiljno vrijeme, koje nije bilo iskorišteno za pripremu zajedničke obrane, a činjenica je da su kapaciteti Ukrajine sad već toliko iscrpljeni da je pitanje postoji li snaga za nastavak odbrane.
“Primirje i zamrznuti konflikt zato i nisu tako strašno loše rješenje, kao što se to na prvi pogled čini, odnosno u svakom su slučaju bolji ishod od nepravednog mira, koji bi de facto bio kapitulacija Ukrajine, tvrdi Đenero i dodaje da se u slučaju Hrvatske pokazalo da zamrznuti konflikt može biti put prema oslobođenju zemlje.
Prema njegovim rijeima novi optimizam Europe, koji zagovara Tusk, mogao bi dovesti do obrta na unutrašnjoj sceni i zaustavljanja protivevropskih populističkih pokreta, koje sponzoriše Rusija.
“Ako se Rusija ne zadrži iza sanitarnog kordona, iza nove gvozdene zavjese, ako joj se omogući trijumfiranje, ti će pokreti pojesti evropsku integraciju”, objašnjava on.
“Ta logika patogenog uticaja ruskog režima ozbiljno je pojela Balkan, a u današnjim uslovima, kad u Evropi ne prepoznaju partnere na Balkanu, spremne suočiti se s tim ruskim patogenim uticajem, za regiju nestaje interesa, a politika proširenja, uprkos povremenom optimizmu, jednostavno nije jednako važna kao politika odbrane egzistencije Evropske unije” zaključio je Đenero.
Preporučeno
