Video
Napominje da ovaj proces već sedmicama dokazuje da partije pokušavaju doći do što više resora, izmišljajući čak i nove, bez obzira što će se to, kako kaže, neminovno negativno reflektovati i na održivost sistema, ali i na funkcionalnost i stabilnost vlade.
“Većina partija poručuju da su zadovoljne pregovorima, a gotovo sve partije ukazuju koliko je važno da buduća vlada ima širu podršku u Skupštini, ali nijedna nije pokazala koliko joj je stalo do ispunjenja predizbornih obećanja, i koliko je spremna da radi u interesu građana, uključujući i inicijatore aktuelnih pregovora koji su, očigledno, spremni na različite eksperimente u vezi broja resora i ostalih zahtjeva partija sa kojima pregovaraju”, kaže Đukanović.
Situcija na političkoj sceni nije jednostavna
Sa druge strane, stava je da situacija na političkoj sceni nije nimalo jednostavna, niti je, kaže, za očekivati da Pokret Evropa sad ima magični štapić da napravi širu koaliciju.
“U uslovima kada je manjinska podrška Vladi gotovo neizvodljiva, kada je PES prije završetka izbora sebi limitirao proces pregovaranja sa određenim partijama, kada su uskraćeni za podršku zapada za stvaranje koalicija sa strukturama sa kojima bi put evropskih integracija Crne Gore neminovno bio upitan, podrška od 49 poslanika je teško moguća”, izričita je Đukanović.
Bilo bi, kaže, vrlo interesantno čuti od CIVIS-a i drugih partija koje govore o široj podršci, koje sve partije bi trebalo da budu dio Vlade kako bi ona imala toliko široku podršku.
“U slučaju njenog formiranja, posebno ukoliko ona uključi partije bivšeg DF-a, a isključi manjinske, vjerujem da ne bi imala potencijal ni proreformske ni proevropske vlade. Sa druge strane, vjerujem da čak i u slučaju podrške od 49 poslanika, to ne garantuje pravosudna imenovanja bez problema, jer smo se u proteklom periodu mogli uvjeriti da partije onemogućavaju razvoj nezavisnih institucija i nezavisnih pojedinaca, budući da ta imenovanja godinama zavise od procjena partija da li su kandidati partijski podobni, a ne da li imaju neophodne kvalifikacije, iskustvo, znanje i integritet”, ocjenjuje Đukanović.
Dodaje da su potencijalni konstituenti Vlade toliko heterogeni da misli kako čak ni šira podrška ne garantuje potpunu funkcionalnost sistema.
Spajić zna da bez podrške zapada nema benefita
Iz SAD-a je prošle sedmice saopšteno, a juče još jednom potvrdio specijalni izaslanik ove zemlje Gabrijel Eskobar, da će njihovu podršku za novu Vladu dobiti samo oni koji podržavaju, pored ostalog, odnos NATO saveza prema Ukrajini, dok je ambasadorka Rajnke ranije kazala da bivši DF ne vide kao partnera.
Na pitanje da li će Spajić uvažiti ova “upozorenja”, Đukanović smatra da je on i te kako svjestan da biti premijer Vlade koja nema podršku tako značajnih partnera i međunarodnih organizacija od čijeg članstva i te kako zavisi proces demokratskog razvoja naše države, nije nešto što bi, kako dodaje, dugoročno moglo donijeti benefite njemu, njegovoj partiji, ali ni Crnoj Gori.
“Sa druge strane, čak i da neko povjeruje u mogućnost stavljanja moratorijuma na sporna (spoljnopolitička) pitanja, odnosno predizborna obećanja data građanima od strane članica bivšeg DF-a, kao preduslov za uključivanje ovih partija u Vladu, to bi bilo vrlo kratkoročno jer koliko su zaista spremni da daju doprinos daljim reformama govori u prilog njihova potpuno različita kampanja u dva posljednja izborna ciklusa”, kaže sagovornica Analitike.
Đukanović smatra da Spajić ima obavezu da pozove sve partije na pregovore, te da sve one imaju pravo participiranja u vladi, shodno izbornoj volji građana.
“Ali, samo sastavljanje Vlade koja bi imala potencijal da ispuni proevropske principe i ciljeve Vlade, za razliku od svih prethodnih, mora da ukalkuliše potencijal svake partije pojedinačno da da doprinos da ispuni te ciljeve, kao i stavove i podršku zapadnih partnera po tom pitanju”, naglašava Đukanović.
Vučić ima kontrolu nad DF-om
Osvrćući se na poruke zvaničnika Srbije Aleksandra Vučića i Ivice Dačića koji su ranije kazali da očekuju da stranke Mandića i Kneževića budu dio buduće Vlade, Đukanović podsjeća da nije novina da vlasti u Srbiji pokušavaju da utiču na političke procese u Crnoj Gori.
To, kako dodaje, traje godinama, a sve pod plaštom zaštite interesa srpskog naroda u Crnoj Gori.
“Mnogo upitnije od uplitanja u crnogorsku politiku jeste njihov stav da samo partije iz bivšeg DF-a predstavljaju Srbe u Crnoj Gori. To samo govori da Vučić nad tim partijama ima kontrolu, za razliku od drugih partija čiji lideri, članovi i birači takođe čine dio srpskog naroda u Crnoj Gori, te da njih vidi kao najoptimalniji i najzahvalniji kanal i sredstvo tog uticaja”, kaže Đukanović.
Obećanja partija nerealna i olako data
Gotovo sve partije tokom izborne kampanje obećale su da će Crna Gora u narednom mandatu ući u EU, a od pojedinih se to moglo čuti i prošle sedmice tokom prvog kruga razgovora. Đukanović ističe da, budući da su očekivanja građana takva da im je učlanjenje u EU prioritet, sve partije svoja obećanja i ciljeve funkcionisanja primarno definišu u odnosu na integracione procese Crne Gore.
Međutim, ona vjeruje i da su takva obećanja olako data.
“Nisu realna niti Crna Gora ima nosioce tog procesa koji su zaista posvećeni razvoju Crne Gore i njenom učlanjenju u EU. Izuzev manjka administrativnih kapaciteta, mislim da Crna Gora nema ključne aktere i nosioce tog procesa, prije svega političke partije i institucije posvećene tabanju demokratskih praksi i reformama. Zato mislim da su takva obećanja nerealna”, objašnjava Đukanović.
PES neće propustiti priliku da formira Vladu
Upitana da procijeni kada možemo dobiti novu Vladu, uzimajući u obzir heterogenost svih partija, te pregovoranje oko pozicija, Đukanović vjeruje da PES neće propustiti šansu da je formira, ali kakvu će podršku ona imati, koliko reformski potencijal će imati i koliko će trajati za nju je, kaže, otvoreno pitanje.
Preporučeno
“Nažalost, dok god ne dobijemo partije koje će činiti sve da Crna Gora postane demokratska država sa nezavisnim institucijama, stvaranje proevropske stabilne vlade će biti upitno”, zaključuje Đukanović.
