Video
Objašnjava i da nova pravila podrazumjevaju i uvođenje sankcija, ali i određenih stimulansa.
Nova metodologija sa Evropskom unijom, stari problemi. Iako iz Evrope ističu da se nova pravila fokusiraju na suštinske reforme, snažniji mehanizam političkog upravljanja, te dinamičniji tempo pregovora, po mišljenju predsjednice crnogorske Panevropske unije Gordane Đurović, u ovom trenutku više će odgovarati Srbiji.
“Mislim na bazi mog pregovaračkog iskustva, da nije dobro pregovarati ako nemaš jasan instrument za strategiju pregovaranja i praćenje rezultata. Mi to u ovom momentu nemamo i zato imamo situaciju da nam ovako uskaču zakoni, da ne znamo odakle dolaze, da li imaju tabelu usklađenosti, da li imaju saglasje ovoga ili onoga i da li su ispoštovane procedure”, navodi Đurović.
Od pojave nove metodologije ništa se značajno nije desilo, dodaje bivša ministarka evropskih integracija, dodajući da nije da nam je ubrzala proces. Apeluje i da se ne smije posmatrati kratkoročno…
“Da li neko gleda duže od godinu dana? Ako mi imamo podijeljeno društvo i slab politički dijalog na javnoj sceni, možda će se kratkoročno nešto rješiti ali šta će biti poslije 12 mjeseci kad se opet vratimo na 2/3 odnosno 3/5 izjašnjavanje za nekog ko treba da dobije neko vrhunsko mjesto u pravosuđu. Znači, kratkoročno se posmatra, a naše dubine i podjele su dugoročnije”,ističe Đurović.
Nova metodologija podrazumjeva i uvođenje sankcija ukoliko pregovori sa EU ne idu planiranom dinamikom.
“Sankcije mogu biti blaže, tipa da se neki dio predpristupne podrške ne da zemlji, da se odloži ili zamrzne, može biti da se proglasi da se pregovori trenutno ne sprovodi i najradikalnija norma, ukoliko zemlja ide suviše unazad, mogu se pregovori i prekinuti”, poručuje bivša ministarka.
A osim sankcija, kako je kazala Đurović, predviđaju i stimulanse kao što je prisustvo samitu komesara, infrastrukturna ulaganja, veću političku pažnju država članica…
“U principu sve je to nešto čega smo mi željni i šta bi trebalo da se dešava u regiji. Međutim kakva su iskustva poslednje dvije godine, sama Evropa je politiku proširenja spustila na agendi, tu je migranstka kriza, tu je vladavina prava u EU, tu je jačanje nacionalizma i desničarkih partija koje promovišu eho prošlosti pa ne čudi da je njima politika proširenja manje važna”, naglašava Đzrović.
Preporučeno
Ali sa druge strane smo mi kojima nije manje važna, i kojima predstavlja put i stabilizacije i pomirenja pa je, napominje Đurović, važno da razmišljamo u najboljem interesu prvenstveno naših građana.
