Video
Komentarišući izbore u aprilu u Srbiji, Eskobar je rekao da bi vlada trebalo da obezbijedi sve uslove da oni budu slobodni i fer, i naglasio da je činjenica da su privatni mediji naklonjeni vlastima. Američki diplomata najavio je i intenzivniji američki angažman u regionu u narednom periodu.
Glas Amerike: U četvrtak se obilježava godišnjica inauguracije predsjednika Džoa Bajdena. Koje je promjene donijela protekla godina u kontekstu američke politike i angažmana u regionu Zapadnog Balkana?
Eskobar: Nije donijela značajnu promjenu politike, jer se naša politika i naš angažman na Zapadnom Balkanu tradicionalno odnose na multietničko pomirenje i integraciju u Evropsku uniju. Dakle, u tom pogledu politika je bila veoma konzistentna poslednje četiri administracije. Ono što mogu da kažem da se malo promijenilo jeste obim pažnje koju Zapadni Balkan dobija u ovoj administraciji. Dakle, postoji obnovljeni napor da se ponovo angažujemo na svim mehanizmima koji su bili uspješni, a to je da se ojača Dejton, da se podrži i obnovi dijalog između Srbije i Kosova, i da blisko sarađujemo sa našim partnerima iz NATO-a, kako bi se osiguralo da mogu da ispune svoje NATO obaveze. I rekao bih da smo u većini toga bili veoma uspješni.
Glas Amerike: U jednom od Vaših ranijih komentara rekli ste da se sadašnja administracija razlikuje od prethodnih, jer želi da se promjene u regionu dešavaju brže. Da li ste nezadovoljni nedostatkom vidljivijeg napretka u zemljama Zapadnog Balkana protekle godine?
Eskobar: Moram da kažem da nije da druge administracije nisu htjele promjene i da nisu željele brzu reformu. Jesmo. Ono što je ova administracija uspjela jeste da traži nova sredstva i nove partnere. Dakle, da, malo je frustrirajuće što s jedne strane nije bilo daljeg napretka u evropskim integracijama, što mnoge zemlje nisu dalje odmakle u sprovođenju reformi, posebno u suzbijanju korupcije, za koju bih rekao da je najveći izazov na Zapadnom Balkanu. Međutim, moram da kažem da imamo veoma dobre partnere u regionu i vlade koje su posvećene ovom programu evropskih integracija, borbi protiv korupcije i produbljivanju veza sa susjedima.
Glas Amerike: Ali imajući u vidu to nezadovoljstvo koje ste pomenuli zbog nedostatka napretka, da li planirate da prilagodite svoj pristup rešavanju tih izazova, kako bi ste osigurali da postoji brži napredak?
Eskobar: Odgovor na to je – da. Želeli bismo da u to uložimo malo više političke energije. I ne samo mi, zato što ono što radimo, radimo u dogovoru sa našim evropskim saveznicima. Mislim da su i oni pomalo frustrirani. Međutim, ovo je zajednički proces. Proces saradnje. I kao što sam ranije rekao, postoje lideri i vlade u regionu koji su veoma zainteresovani i da se približe Evropi i Sjedinenim Državama.
Glas Amerike: Kada kažete da to zahtijeva više političke energije, da li to znači da će Sjedinjene Države da intenziviraju svoj angažman u narednom periodu i na koji način?
Eskobar: Definitivno. Jedna od stvari koje bih želio da vidim, bilateralno sa mnogim zemljama, jeste dublji strateški dijalog i diskusiju ne samo o političkim i bezbjednosnim pitanjima već i o ekonomskim, kulturnim i obrazovnim. Međutim, ono što bih želio da vidim svugdje, a što već vidimo, jeste da se svi elementi američke vlade angažuju na Zapadnom Balkanu, da bi utvrdili gdje možemo da napredujemo.
Glas Amerika: Koja su to pitanja koja vas danas najviše zabrinjavaju na Balkanu? Koje vas to zemlje najviše brinu?
Eskobar: Rekao bih da postoje neke velike uspješne priče. Priča o bivšoj Jugoslaviji je uspješna. Ako pogledate sedam zemalja koje su činile Jugoslaviju, dvije su u Evropskoj uniji, četiri su u NATO-a. A na Zapadnom Balkanu, tri su u NATO-u, a četiri ostvaruju solidan napredak ka ulasku u Evropsku uniju. Međutim, postoji jedna prepreka koja predstavlja izazov – to je korupcija. Korupcija je zaista razlog zbog kojeg mnoge zemlje nisu ostvarile veći napredak. To je takođe razlog što djelovi regiona imaju demografske probleme. Tako da moram da budem iskren, kad god sretnem ljude u dijaspori, veliki broj ljudi koji napuštaju region ne odlaze zbog etničkih problema. Ne odlaze jer ne žele da žive u multietničkim državama. Odlaze jer nemaju priliku za adekvatnu ekonomsku budućnost bez koruptivnih veza. Dakle, to je problem broj jedan sa kojim se Balkan suočava i takođe najveći izazov za dovođenje stranih direktnih investicija u region.
“Sankcije imaju efekta”
Glas Amerike: Jedno od sredstava koje je američka administracija koristila tokom protekle godine u borbi protiv korupcije su sankcije – protiv Milorada Dodika, člana predsjedništva BIH i još dvojice bosanskih zvaničnika, zatim protiv Milana Radoičića i Zvonka Veselinovića na Kosovu. Da li će se na spisku sankcionisanih naći još zvaničnika, političara i njihovih saradnika iz regiona?
Eskobar: Kao što sam ranije rekao, ne želim da ljudi misle da se Sjedinjene Države angažuju u regionu prvenstveno kroz sankcije. Imamo mnogo mogućnosti da unaprijedimo agendu naših partnera, da unaprijedimo agendu ljudi koji zaista zastupaju težnje svojih naroda. Rekao bih da je u velikoj meri težnja tih ljudi da žive u zemljama koje su oslobođene korupcije i približavaju se Evropi. To je ono što ljudi u regionu u velikoj mjeri žele.
Međutim, ova administracija je veoma posvećena borbi protiv korupcije i jedno od sredstava u toj borbi su ove sankcije. I mogu reći DA, biće ih još, ali to neće biti primarno sredstvo našeg angažmana. Uz to, takođe moram da pojasnim da ove sankcije nisu usmjerene na zemlje. Nisu usmjerene na određene narode. Usmjerene su na pojedince koji su duboko umiješani u korupciju.
Glas Amerike: A kada kažete da će ih biti još, da li se to odnosi na Srbiju, Crnu Goru, sve zemlje Zapadnog Balkana?
Eskobar: Da, riječ je o svim zemljama Zapadnog Balkana. Ali rekao bih i da je ova administracija posvećena korišćenju drugih sredstava, uključujući i globalni Magnitski zakon protiv ljudi širom svijeta koji su uključeni u kriminalne aktivnosti i korupciju.
Glas Amerike: Koliko politika sankcija može biti efikasna? Dodik im i dalje prkosi, dok njegov saveznik u regionu predsjednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da ih Srbija neće bi sprovoditi. Koliko onda one mogu biti efikasne u postizanju onoga što SAD žele?
Eskobar: Rekao bih da su one bile važno sredstvo u stabilizaciji regiona i mogu vam reći da imaju efekta.
Glas Amerike: A kakvu vrstu efekta, recimo u Dodikovom slučaju?
Eskobar: Ne mogu i ne želim da komentarišem pojedinosti. I ne mogu da govorim o detaljima našeg diplomatskog angažmana sa raznim ljudima u regionu. Mogu vam reći da sankcije sprečavaju ljude da prebacuju novac. Sprečavaju i dovode do zatvaranja ofšor kompanija preko kojih se prenosi novac, posebno javna sredstva, kroz netransparentne procese od kojih koristi ima veoma mali broj ljudi. Dakle, ove sankcije se zaista odnose na korupciju i to je način na koji ih treba posmatrati. Cilj nam je da zaustavimo finansiranje korumpiranih pojedinaca i entiteta.
Glas Amerike: Evropska unija još nije uvela sankcije Dodiku, neki članovi Evropskog parlamenta čak žele da kazne evropskog komesara za proširenje Olivera Varheljija zbog navodne podrške Dodiku. Da li taj izostanak jednstvenog stava u Evropskoj uniji, ne samo u pogledu sankcija, već i same politike proširenje, utiče na efikasnost politike SAD na Balkanu, s obzirom na to da Vašington insistira na koordinaciji sa Briselom u tom pogledu?
Eskobar: Pre svega moram da kažem da u najvažnijem dijelu imamo zajednički stav sa našim evropskim partnerima. Identično vidimo probleme, izazove i put naprijed. Dakle, sve što smo uradili na Balkanu, sve što je bilo uspješno, urađeno je u saradnji sa našim evropskim partnerima. Pored toga, veoma je teško razdvojiti novac evropskih i američkih banaka. Sve su to multinacionalne banke, sve zapadne banke su multinacionalne, tako da i naše sankcije imaju efekta u tom pravcu. Međutim, takođe mogu da kažem da se u Evropskoj uniji vode intenzivni razgovori o tome šta oni mogu da ponude, da takođe upotpune naše mjere. Tako da se radujem tome. Veoma blisko sarađujemo. Svakodnevno se konsultujemo i uveren sam da ćemo biti snaga stabilnosti u regionu.
“Činjenica je da su privatni mediji u Srbiji naklonjeni vlastima”
Glas Amerike: Kada govorimo o narednom periodu, u Srbiji se u aprilu održavaju parlamentarni, predsjednički i izbori u Beogradu. Opozicija je najavila da će učestvovati, iako smatra da nema uslova za slobodne i poštene izbore. Kakav je stav SAD po tom pitanju? Da li smatrate da postoje uslovi za slobodne i fer izbore u Srbiji, posebno uzimajući u obzir situaciju u medijima?
Eskobar: Jasno smo stavili do znanja vlastima u Srbiji da opozicija treba da ima sva prava da slobodno učestvuje na izborima. Takođe smo jasno saopštili opoziciji da ne podržavamo bojkot. Ne verujemo da su bojkoti efikasno političko sredstvo. Ljudi bi trebalo da budu u mogućnosti da biraju između raznih opcija i iz raznih razloga za lidere svoje zemlje i zato opozicija ne treba da bojkotuje.
A istovremeno vlada treba da stvori sve neophodne uslove za slobodne i poštene izbore. I u tom pogledu, mi takođe veoma blisko sarađujemo sa našim evropskim partnerima i sa OEBS-om da bismo obezbjedili smjernice i metriku pomoću kojih možemo da mjerimo i jedno i drugo.
Glas Amerike: Kada kažete da se stvore uslovi, da li to znači da ne mislite da sada postoje uslovi za slobodne i poštene izbore?
Eskobar: Svi izbori su jedinstveni i novi i zahtijevaju praćenje, podršku i učešće svih političkih aktera.
Glas Amerike: Međunarodne novinarske organizacije često ukazuju na konstantne napore provladinih medija u Srbiji da podriju, blate pa čak i ugroze nezavisne medije i istraživačke novinare. Koliko su SAD zabrinute zbog toga i da li planirate da uradite nešto tim povodom?
Eskobar: Potpuno se slažem sa onim predstavnicima civilnog društva koji ističu da su privatni mediji veoma nakolonjeni vladi. To je tačno i to nije moje mišljenje, već činjenica. I to je činjenica na koju stalno ukazuju ne samo naši partneri, već se može videti na televiziji skoro svaki dan. A kada je riječ o tome šta planiramo da uradimo u vezi sa tim pitanjem: Imamo veoma dobar i veoma snažan dijalog sa Vladom Srbije u mjeri u kojoj oni mogu da obezbjede slobodno i fer izvještavanje o opoziciji. To treba da urade. To je očekivanje koje imamo od Vlade Srbije i srpskih regulatornih agencija.
Glas Amerike: U Srbiji se istovremeno održavaju višemesečni ekološki protesti protiv kompanije Rio Tinto, koja je zainteresovana za eksploataciju litijuma. Učesnici protesta brinu da će rudnik ugroziti životnu sredinu. Kakav je stav SAD u vezi sa tim?
Eskobar: Naš stav konkretno o ovome je da ljudi treba da imaju pravo da da se obrate svojoj vladi. Vlada ima neke obaveze kroz svoju kandidaturu za EU u vezi sa životnom sredinom. Mi smo spremni da radimo sa njima i voljni smo da im pomognemo da unaprijede svoje rezultate u ekološkom menadžmentu.
Glas Amerike: Još jedno važno pitanje u vezi sa Srbijom je dijalog sa Kosovom koji je u zastoju. Da li ćete biti više uključeni u taj proces u budućnosti i kada se može očekivati ponovni susret dvije strane?
Eskobar: Kao što znate Evropska unija je posrednik u dijalogu, i to mora tako ostati, a mi ga u potpunosti podržavamo. Što se tiče toga kako će se formirati dnevni red, kada će biti zakazani naredni sastanci, to pitanje bih prepustio svojim kolegama u Evropskoj uniji koji se time bave. Ipak, smatramo da bi strane trebalo da se dogovore u okviru strukture dijaloga koji vodi EU. I u tom pogledu sve na šta oni pristanu, mi ćemo podržati implementaciju.
Glas Amerike: A da li će Sjedinjene Države ipak biti više angažovane s obzirom na to da je, kako sam već kazala, dijalog u zastoju?
Eskobar: Bićemo mnogo aktivniji dok podstičemo dvije strane da pristanu na sastanke, da se saglase da primijene sporazume koji su već postignuti, i da aktivno napreduju u rješavanju nekih od otvorenih pitanja, uključujući nestale osobe, energiju i druge ključne teme.
“DF nije partner Vašintona”
Glas Amerike: U Crnoj Gori, dalje postoje duboke podjele, tenzije između vladajuće koalicije i opozicije, ali i tenzije unutar same vladajuće koalicije. Šta vidite kao rješenje političke nestabilnosti u Crnoj Gori, koja utiče i na njen napredak ka članstvu u Evropskoj uniji? Kako SAD mogu da pomognu da se to riješi?
Eskobar: Nije na Sjedinjenim Državama da rešavaju tenzije i probleme vladajuće koalicijie unutar jedne članice NATO-a. Međutim, jasno smo stavili do znanja šta očekujemo, da se nadamo se da će Crna Gora ostati zapadno orijentisana zemlja, čvrsta članica NATO-a i da će nastaviti da napreduje na putu ka članstvu u Evropskoj uniji. Jasno smo stavili do znanja da ne smatramo da sve stranke u političkom spektru ispunjavaju te kriterijume. Ali u međuvremenu, željeli bismo da nastave u tom pravcu. Još jedna komplikacija je što takođe smatramo da oni treba da rade veoma naporno u borbi protiv korupcije. To su naša očekivanja. A kako će riješiti tekuću krizu, zaista zavisi i od lidera zemlje i od glasača.
Glas Amerike: Rekli ste da ne smatrate da sve stranke ispunjavaju pomenute kriterijume. Da li se to odnosi na Demokratski front, za kojeg ste već rekli da ga ne smatrate partnerom? I da li bi SAD podržale opciju manjinske vlade?
Preporučeno
Eskobar: Na crnogorskim liderima je da donesu odluku o tome li će biti manjinske vlade. A što se tiče Demokratskog fronta, on se pokazao kao neko ko izaziva podjele, podstiče etničke tenzije, stalno blokira reforme u parlamentu i time blokira put ka Evropi. Takođe je u prošlosti bio veoma protiv NATO-a i nije bio od pomoći svojim izjavama o Kosovu. Tako da ne vjerujem da se to promijenilo i ne smatramo ih odgovarajućim partnerom.
