Knežević tvrdi da mjesto predsjednika Skupštine po svim principima treba da pripadne koaliciji ZBCG, kao i da je njegov prioritet Crna Gora u EU.

O konsultacijama o mandataru sa predsjednikom Crne Gore Jakovom Milatovićem, Knežević je ponovio da je to bio jedan konstruktivan razgovor.

“Po nama vladu treba da čine politički subjekti iz nekadašnje 30. avgustovske većine, dakle, Pokret Evropa Sad, koalicija Za budućnost Crne Gore, Demokratska Crna Gora i naravno stranke manjinskih naroda koje to žele da učestvuju….”, kazao je Knežević u intervjuu za podgorički portal Borba.

Istakao je da je Zakon je tu potpunosti jasan, ukoliko, kako kaže, Spajić ima 41 potpis poslanika, on može da ga dostavi Milatoviću i predsjednik je onda dužan da to uradi, da nema nikakav subjektivni ili objektivni osjećaj da povjeri mandat gospodinu Spajiću.

“Ono što smo dosad vidjeli, čini mi se da on u ovom trenutku može računati, isključivo na eksplicitnu podršku, što se tiče potpisa, samo na Demokratsku Crnu Goru, a da su svi ostali u načelu istakli da mandat treba da pripadne pokretu Evropa sad”, kaže Knežević.

Dodao je da su to i predstavnici ZBCG saopštili Milatoviću i nemaju, kaže, nikakav problem s tim da se poštuju demokratski standardi, pravila i princip broj sedam iz principa koje je sačinio PES. PES, kazao je, treba da delegira mandatara, odnosno da ga predloži.

“Gospodin Spajić je bio nosilac liste i mi u tom dijelu ne smatramo da je išta dubiozno da gospodin Spajić treba da bude predložen za mandatara koji treba da pokuša da sastavi Vladu. Međutim, da bi se došlo do toga potrebno je da se ustanove i zaokruže svi oni principi oko formiranja Vlade, podjela ne samo ministarskih resora, nego i poslije unutar i same Skupštine Crne Gore, podjele određenih funkcija, i to je ono što obilježava svaki politički proces, ne samo u Crnoj Gori, nego i u Zapadnoj Evropi i bilo gde drugo na svijetu”, rekao je Knežević.

Podsjetio je da je i Socijalistička narodna partija saopštila da ni oni u načelu nemaju ništa protiv Spajić bude mandatar, odnosno da neko iz PES-a predloži mandatara.

“E sad tu postoje tumačenja, da li treba da bude 49 poslanika ta parlamentarna većina, da li treba da ima 41, 44…”, rekao je Knežević i dodao da je pitanje o tome kolika treba da bude ta većina za Spajića. Da je, kaže, on dobio mogućnost da sastavlja Vladu, rekao bi da li ima 41-og poslanika ili nemam.

“Vidim da u PES-u, odnosno njihovoj koaliciji, na njihovoj izbornoj listi, postoje određene nesuglasice, da je gospodin Srđa Pavićević izašao sa potpuno drugačijim stavom u odnosu na gospodina Spajića, da je to uradila i Ujedinjena Crna Gora, to su već dva poslanička mandata, da tu već postoje neka različita tumačenja.

Naravno, na gospodinu Spajiću je najveća odgovornost i mi, to smo i juče potencirali, da bi bilo dobro da on ponovo aktivira razgovore, kao što je to bilo prethodnih nedjelja i da vidimo da li možemo da dođemo do kvalifikovane većine od 49 poslanika”, rekao je Knežević.

Čini mu se, ističe, da u ovom trenutku Spajić ne može da kontroliše procese u potpunosti, iz prostog razloga što ima 24 svoja poslanika, uslovno 24 i ima eksplicitnu podršku kolega iz Demokratske Crne Gore i to je 31.

O ponudi Socijaldemokrata da budu dio nove vlade, Knežević ističe da je sve legitimno. Istakao je, međutim, da je ZBCG već saopštio da sa DPS-om i strankama koje su bile sa njima u koaliciji u ovom trenutku ne postoji mogućnost da pravimo bilo kakve koalicione aranžmane i to je potpuno jasan i eksplicitan stav.

Kada je o predsjedniku Skupštine riječ, Knežević je rekao da ZBCG ne insistira na tom mjestu, na kome insistira PES koji je dostavio 10 principa. U jednom od tih principa, ponovio je, piše da se raspodjela funkcije vrši na osnovu broja osvojenih glasova, to jest poslaničkih mandata.

“Ako se gospodin Spajić bude opredijelio da pravi većinu u trouglu PES, koalicija ZBCG i Demokratska Crna Gora, onda po tim principima, mjesto premijera pripada pokretu PES ili gospodinu Spajiću, a mjesto predsjednika Skupštine pripada koaliciji ZBCG. Mi smo, kada smo dobili ovih 10 principa, saopštili gospodinu Spajiću da su nama ti principi prihvatljivi i da nemamo nikakav problem s njima, i sada samo tražimo da se ni na kakav način ne devalvira izborna volja građana koji su glasali našu koaliciju, da ispada da naši glasovi vrijede nešto manje u odnosu na ne neke druge koji bi potencijalno bili u toj koaliciji”, naveo je lider DNP.

Tu, ističe Knežević, ne misli samo na kolege iz Demokratske Crne Gore.

“Mi smo drugi po snazi ako se pravi koalicija unutar 30. avgustovske većine, a ako se pravi neka druga većina uz manjinsku podršku DPS-a, SD-a ili nekog drugog, mi nismo dio tog koncepta gospodina Spajića, ili nekog drugog, i bićemo opozicija. Znači, tu ne postoji nikakva dilema, ni za javnost ni za našu koaliciju”, jasan je Knežević.

Ako, ističe, DNP ili koalicija ZBCG bude član ili konstituent te nove Vlade od 30. avgusta bićemo itekako privrženi EU i daćemo svoj doprinos i ni na koji način nećemo preispitivati odluku o učlanjivanju Crne Gore u NATO, niti odluku o nezavisnosti o čemu je bila jedna narativna floskula da ćemo mi da preispitamo odluku o nezavisnosti iz 2006. godine.

“Što se nas tiče Crna Gora je nezavisna država i želimo najbolje odnose sa i Srbijom i državama u regionu, državama EU i svim državama priznatim od UN i nemamo problem da to kažemo. Međutim, ovdje postoje mnogi problemi unutar samog pregovaračkog procesa i potreba da koaliciju ZBCG ili nekadašnji DF predstavi kao remetilački faktor a jedini nismo imali priliku da ni sa jedne držane funkcije pokažemo šta znamo da radimo…”, rekao je Knežević.

Na pitanje da li mu je u ovom momentu bliži Istok ili Zapad, Knežević ističe da mu je u ovom trenutku najbliža Crna Gora, Crna Gora u Evropskoj uniji koja ima dobru saradnju i sa Istokom i sa Zapadom.