Video
Prošlo je 20 godina od kada su EU i jugoistočne zemlje u zajedničkoj deklaraciji prvi put navele da je „budućnost Balkana u EU“. Od tog sastanka u Solunu 2003. samo je Hrvatska postala članica 2013.
„Moje lično mišljenje je da je Evropa morala da svari ogromno proširenje 2004. i 2007. Ono je donijelo mnogo pozitivnih efekata ali i elemente koji su zakomplikovali EU, pogotovo jer joj je teže da donosi jednoglasno odluke s 28, odnosno sada s 27 zemalja, nego što je to bilo kada ih je bilo 15“, rekao je slovački diplomata.
„Neke zemlje su odstupile od evropskih normi i vrijednosti što je takođe generisalo skepticizam prema daljem proširenju. Nadalje, objektivno govoreći, Evropa se suočavala s višestrukim krizama koje nisu bile planirane niti očekivane, poput finansijske krize, migracija i Bregzita. Sve je to spustilo proširenje na listi prioriteta. Javno mnjenje u brojnim zemljama zapadne Evrope nije bilo pozitivno prema otvaranju tržišta rada novim članicama, pa politički lideri nisu hteli da promovišu dalje proširenje“, dodao je Lajčak.
Lajčak je takođe ispred EU nadgledao 2006. održavanje referenduma o nezavisnosti Crne Gore, zemlje koja je najdalje odmakla u pregovorima s EU.
„Očekujem da se Crna Gora manje bavi sobom a više evropskom agendom. Crna Gora je i dalje predvodnik premda je brzina evropske reforme značajno usporila. No dobro je da je funkcionalnost Ustavnog suda obnovljena“, izjavio je Lajčak.
Zemlju očekuju i parlamentarni izbori u junu.
„Očekujem da se novi predsjednik i vlada potpuno posvete evropskim integracijama, ali ono što većina stanovnika želi. Crna Gora je dugo godina bila faktor stabilnosti na Balkanu pa očekujem da nastavi da ima tu ulogu“, rekao je diplomata.
Zoran Miljanić, ministar u tehničkoj vladi Crne Gore, rekao je na forumu u Delfima da bi „bilo optimalno da Crna Gora postane članica u iduće četiri godine“.
„Nezahvalno“ je predviđati datume novih širenja
Lajčak, međutim, kaže da je „nezahvalno govoriti“ o datumima idućeg proširenja EU.
„Ali ono što bih ja volio da vidim, jeste da naši partneri na Zapadnom Balkanu počnu više da učestvuju u partnerskim programima EU. Da budu u istoj sobi. Ne samo kada raspravljamo o Zapadnom Balkanu nego da budu i deo rasprave o drugim temama, da vide da smo ozbiljni s njima“, kaže.
Preporučeno
„Kada ih recimo pitamo za mišljenje o Zelenom planu, o digitalizaciji i drugim područjima o kojima raspravljamo, tako da se naviknemo jedni na druge. Treba da osvježimo metodologiju, bez da je mijenjamo, ne tražim da mijenjamo povelje ili dokumente jer će nas to koštati vremena. Ali unutar postojećih struktura mislim da postoji prostor koji bi trebalo da iskoristimo da dovedemo Zapadni Balkan bliže“, dodao je.
