Jevgenija Gaber, saradnica u Atalantskom savezu u Turskoj kazala je da ono što je zaista važno u agresorskom ratu Rusije protiv Ukrajine je to kako se ukrajinsko društvo, ukrajinske demokratske institucije i ukrajinski narod, fizički ali i kao politički narod, suprotstavili ruskoj agresiji.

”I to je glavni razlog zašto ova tzv. specijalna operacija nije uspjela za Rusiju. Tako da je verovatno glavna i prva lekcija za mnoge druge zemlje koje su stalno pod prijetnjom moguće invazije drugih zemalja da razvijaju demokratske institucije  naravno, da jačaju civilno društvo jer ovo horizontalno umrežavanje kompanija, ljudi, volontera i ponekad, znate, čak i školske djece djece ali i velikih korporacija sa vladom. I naravno, sa ljudima na prvoj liniji sa vojskom, to je nešto što pomaže da se izdrži na duge staze jer vrlo često, nažalost, ovo nije kratak rat, već u suštini rat ” ocijenila ja Gaber.

Jedna od lekcija je, kazala je ona, to da nijedan rat u Evropi nije predaleko od nas.

”Ponekad sam čak i u okviru ovog panela, ove diskusije na konferenciji, čula da, pa znate, Ukrajina očigledno nije negdje blizu naših granica, tako da imamo mnogo toga čime treba se bavimo na Balkanu, što očigledno nije tačno jer nije tako ” rekla je ona. 

Kaže da posledice ovog rata, nijesu samo kinetičko ratovanje u Evropi, iako se ne može ni ono isključiti. 

”Riječ je o svakojakim zlonamjernim uticajima, intervencijama, miješanju u izborne procese, ne samo u Evropi već i na drugim mjestima, kao u Africi, na primjer, korišćenje privatnih vojnih kompanija, korišćenje svih vrsta izbjegličkih kriza, migrantske krize, za stvaranje problemi od Afrike preko Bliskog istoka do Evrope. Zato je ovo važno, i zato uprkos svemu što se dešava sada u Karabahu, sada nažalost u Izraelu ” ocijenila je ona. 

Ona je kazala i da ne smijemo dozvoliti da se situacija sa ruskom agresijom i invazijom na Ukrajinu zaboravi i izbaci iz dnevnog reda.

Vlatko CVRTILA, dekan VERN’ Univerziteta u Zagrebu, rekao je da je veoma važna lekcija to da je rat u Evropi moguć. 

”Ovo je prva lekcija i bilo je ogromno iznenađenje da je tako nešto moguće u Evropi. Pogotovo zato što pokušavamo da razvijemo liberalnu,demokratskiju, stabilniju Evropu zasnovanu na međunarodnom pravu, a sve posle ruske agresija na Ukrajinu je palo u vodu. I sada smo u poziciji da u regionima koji su nestabilni, koji nemaju tako jake i moćne organizacije za saradnju među državama, a pogotovo nemaju jaku instituciju unutar države, dolazimo do toga da je u njima se moguće ” ocijenio je Cvrtila.

On je ocijenio i da je rat velikih razmjera i dalje moguć u današnjem svijetu, čak i ako nismo voljni da ga smatramo realnošću. 

”Koliko su značajni faktori kao što su motivacija, otpornost i demokratska konsolidacija ? Definitivno je to najvažnije jer iz teorije demokratskog mira znamo da demokratske zemlje neće ulaziti u rat. Oni će iz nekog razloga svoje odnose graditi na osnovu nekog konsenzusa, saradnje, razmenjivaće mnogo različitih procesa i odnosa da bi zaustavili bilo kakvu vrstu nasilja ili nečega što će zaustaviti saradnju u budućnosti” naveo je profesor Cvrtila. 

Zbog toga je, kako kaže,  evropeizacija kao proces veoma važna jer kroz taj proces možemo da izgradimo kapacitete za rešavanje nekih osjetljivih situacija na miran način.

”I zbog toga se nekako, da kažemo, javlja neka vrsta straha tamo gde se ne radi na tome, gdje nemate takve institucije.Kada imate borbu između dvije ili više država, u nekim regionima govorim o Zapadnom Balkanu, i onda imate mnogo potencijala za, možda i ne rat kakvom svjedočimo u Ukrajini. Ali, zaustavljanje nasilja u veoma osjetljivim situacijama kao što je ovdje na Zapadnom Balkanu bio bi veoma, veoma težak posao za sve, za lokalne agente i za ljude ili organizacije koji se bave situacijom ovdje u regionu. I to je neka vrsta, jedna od posledica ruske agresije – strah da je sve moguće ” naveo je Cvrtila.

Volodimir Dubovik vanredni profesor Odeljenja za međunarodne odnose i direktor Centra za međunarodne studije u Odesi, rekao je da, što se više udaljavate od Ukrajine, , shvatate da ljudi imaju svoje brige, regionalne brige, sa bezbjednošću.

”Mislim da smo mnogo toga već naučili. Konačne lekcije koje bismo vjerovatno mogli da izvučemo kada se rat formalno završi, ali već učimo mnogo Kao, na primer, bitna je demokratska otpornost. Ukrajina se pokazala otpornom, Ukrajina se pokazala kao spremna na otpor, iako je to definitivno asimetričan rat. Dakle, asimetrija je i dalje prisutna ” rekao je Dubovik.

Dubovik je stava da je Rusija i dalje vojno mnogo jača sila, još im je ostalo još oružja, iako ponestaju, ali nažalost mogu, uprkos sankcijama, da proizvode novo oružje i takođe, naravno, da zatraže podršku od zemalja poput Irana i Sjeverne Koreje i možda nekih drugih zemalja na kraju.

”Na kraju, oni imaju populaciju koja je 3,5 puta veća od naše, tako da je mobilizacioni fond veći. Dakle, znate, oni dobijaju tone novca jer prodaju mnogo stvari na međunarodnim tržištima, tako da im finansiranje rata nije problem. Oni to mogu finansirati skoro neograničeno. To je, opet, žalosno, jer sankcije bi trebalo da funkcionišu, ali ne rade. Iskreno, potpuno zavisimo od međunarodne podrške ”poručio je Dubovik. 

To kaže nije samo u smislu snabijedijevanja oružjem, već i u smislu snabdijevanja i pomoći njihovoj vladi i našoj ekonomiji.

Duvovik je kazao i da je koalicija proukrajinskih snaga formirana mnogo prije 24. februara, čak već krajem oktobra 2021, jer su vjerovali da bi Rusija zaista mogla da napane. Mreža podrške je, zaključuje on, veoma važna, jer se na taj način smanjuje asimetrija.