Video
Kako je saopštio novinar portala Raskrinkavanje.me, Marko Vukajlović, na otvoreno pitanje: ko od političara najviše širi dezinformacije u Crnoj Gori, najveći udio građana/ki (28,4 odsto) izričito tvrdi da to rade „svi političari bez izuzetka”.
– Gotovo svaki drugi građanin/ka (46,9 odsto) smatra da Vlada Crne Gore širi dezinformacije, oko petine (21,3 odsto) to ne smatra, a trećina (31,8 odsto) nema stav o tom pitanju. Velika većina građana/ki (oko 70,7 odsto) smatra da dezinformacije snažno ili veoma snažno utiču na političke odluke koje građani donose, dok 21,9 odsto kaže da je uticaj “slab”, a preostalih 7,4 odsto ne vidi nikakav uticaj – navodi Vukajlović, novinar portala Raskrinkavanje.me koji funkcioniše u sklopu CDT-a.
Za dvije trećine građana dezinformacije problem
Oko dvije trećine građana/ki (65,4 odsto) smatra da dezinformacije predstavljaju problem u Crnoj Gori. Nasuprot tome, četvrtina (25,7 odsto) ne smatra da su dezinformacije problem, a 8,9 odsto nema stav o tom pitanju.
– U istraživanju koje smo uradili 2023. godine je gotovo isti broj građana/ki kazao da dezinformacije jesu problem (65,7 odsto), odnosno da nijesu (24,9 odsto), pri čemu je 9,4 odsto njih reklo da ne zna. Građani/ke i dalje najčešće navode Srbiju (25,4 odsto) kao zemlju iz koje dolaze dezinformacije u Crnu Goru, potom Ameriku (16,7 odsto), zemlje EU (8,6 odsto), Rusiju (7,6 odsto)… Četvrtina građana/ki je kazala da ne zna odgovor na to pitanje – precizira Vukajlović.
U odnosu na 2023. godinu, dodaje on, smanjen je procenat građana/ki koji pominju Srbiju kao zemlju iz koje najčešće dolaze dezinformacije (34,2 odsto u 2023), a primjećuje se rast pominjanja EU (3,4 odsto u 2023) i blagi porast za Rusiju (6,1 odsto u 2023).
– Blago je smanjen broj građana/ki koji vide Ameriku kao izvor dezinformacija (18,8 odsto u 2023). Na pitanje zbog čega se najčešće šire dezinformacije, najveći broj građana/ki navodi radi političke manipulacije i uticaja na donošenje državnih odluka (30,5 odsto), zbog ekonomskih interesa, zarade od klikova i oglasa (20,9 odsto), zbog namjernog izazivanja panike i nesigurnosti u društvu (19,9 odsto), kako bi se narušilo povjerenje u institucije i medije (15,4 odsto) – pojasnio je on.
Ističe i da su pitali građane/ke i koji su to glavni faktori koji doprinose širenju dezinformacija u Crnoj Gori, te da im je trećina kazala da je to „preveliki uticaj društvenih mreža”, oko četvrtine navodi političku polarizaciju, kao i nedostatak medijske pismenosti, 17,4 odsto njih navodi nedostatak nezavisnih medija, a vrlo mali procenat (1,3 odsto) navodi neki drugi specifičan razlog.
Preporučeno
– Nešto više od trećine građana/ki (37,5 odsto) smatra da društvene mreže i tradicionalni mediji imaju podjednaku ulogu u širenju dezinformacija. Istovremeno, 36,2 odsto pripisuje isključivo društvenim mrežama veću ulogu, a 11,4 odsto tradicionalnim medijima. Bez odgovora na ovo pitanje je 14,9 odsto građana/ki – zaključuje Vukajlović.
