To je saopšteno na pres konferenciji povodom predstavljanja istraživanja „Stavovi kandidata za poslanike: Potencijal za izbornu reformu“, koje je sproveo Centar za monitoring i istraživanje (CeMI) u saradnji sa Crnogorskim udruženjem za političke nauke (MoPSA), u okviru projekta kojeg finansira Britanska ambasada Podgorica.

Predsjednik upravnog odbora CeMI-ja, Zlatko Vujović, pojasnio je da je u ovoj fazi projekta fokus bio na identifikovanju nedostataka u izbornom okviru i promjenama koje bi unaprijedile izborni proces u Crnoj Gori.

„Isto istraživanje je sprovedeno u preko 30 zemalja i omogućava upoređivanje i praćenje vremenskih trendova. Važno je napomenuti da je u Crnoj Gori anketirano 15,9 odsto kandidata za poslanike, dok je učestvovalo 53 odsto parlamentaraca, što je izuzetno reprezentativan uzorak“, naveo je Vujović.

Prema njegovim riječima, jedan od ključnih nalaza istraživanja je da 85,6 odsto ispitanika smatra da je izborna reforma potrebna.

„Ovo jasno ukazuje na veliku potrebu za poboljšanjem izbornog sistema, posebno u oblastima kao što su biračko pravo i ažuriranje biračkih spiskova“, rekao je Vujović.

Pojasnio je da podaci iz istraživanja predstavljaju značajan resurs za istraživače i novinare, omogućavajući detaljniju analizu i upoređivanje.

Vujović je kazao i da je istraživanje pokazalo da je u Crnoj Gori, izborni sistem sa visokim stepenom proporcionalnosti veoma cijenjen među poslanicima.

„Ovaj sistem omogućava da politička reprezentacija bude relativno pravedna i raznolika, što se smatra jednom od najboljih karakteristika crnogorskog izbornog sistema. Međutim, nedostatak ovakvog sistema je često smanjena stabilnost i poteškoće u formiranju vlade, što se lakše postiže u većinskim sistemima“, pojasnio je Vujović

Prema njegovim riječima, preferencijalno glasanje je takođe visoko podržano među crnogorskim poslanicima.

„Čak 97,5 odsto poslanika smatra da bi trebalo uvesti ovu mogućnost. Preferencijalno glasanje omogućava biračima da rangiraju kandidate po preferencijama, što povećava angažovanost i odgovornost poslanika. Uvođenje preferencijalnog glasanja sa više glasova po biraču, bilo unutar jedne liste ili među više lista, je najpopularnija opcija. Ova opcija je podržana od strane 71 odsto poslanika kada je ograničena na jednu listu, dok podrška raste na 92 odsto kada se omogućava glasanje za kandidate sa različitih lista“, rekao je Vujović.

Smatra da su poslanici svjesni da bi preferencijalno glasanje dovelo do veće angažovanosti i konkurentnosti među kandidatima, što bi povećalo njihovu efikasnost u radu parlamenta i tokom predizborne kampanje.

„Takođe, ovakav sistem bi smanjio apsolutnu moć partijskog rukovodstva, jer bi konačan izbor poslanika bio u rukama birača. Jedinstvena izborna jedinica u Crnoj Gori se takođe smatra prednošću, jer izbjegava probleme poput prekrajanja izbornih jedinica, koje bi mogli favorizovati vladajuće stranke“, kazao je Vujović.  

Istakao je da je istraživanje pokazalo da crnogorski poslanici podržavaju proporcionalni sistem sa preferencijalnim glasanjem, smatrajući ga najboljim načinom da se poveća odgovornost i angažovanost izabranih predstavnika, dok istovremeno omogućava pravedniju i reprezentativniju političku scenu.

Šef Odjeljenja za istraživanje javnih politika, CeMI, Nemanja Stankov, pojasnio je da je istraživanje obuhvatilo širok spektar tema, uključujući ponašanje kandidata tokom izbornih kampanja, njihove političke stavove, odnose sa biračima, političko i radno iskustvo, kao i demografske karakteristike.

„Osnovni cilj našeg istraživanja bio je analiza potencijala za izbornu reformu u Crnoj Gori kroz prikupljene podatke. Istraživanjem smo željeli da identifikujemo oblasti oko kojih postoji politički konsenzus i koje mogu doprinijeti reformskom procesu: angažovanje kandidata u predizbornim kampanjama, rodne uloge u crnogorskoj politici, način predstavljanja birača u parlamentu i reformu izbornog zakonodavstva“, kazao je Stankov.

Govoreći o angažovanju kandidata tokom predizborne kampanje, Stankov je kazao da većina kandidata, njih 73,5 odsto ističe da je cilj njihove kampanje privlačenje pažnje na partiju, a ne na njih lično, „što je razumljivo s obzirom na zatvorene liste i redoslijed koji određuju partije“.

„Ipak, 61,6 odsto kandidata pokrenulo je neko lokalno pitanje tokom kampanje, pokazujući brigu za specifične lokalne probleme. Otvorenost prema glasačima (77,9%) i briga o socioekonomskoj dobrobiti  mjesta u kojem kandidat/kinja živi (83,5%) bile su glavne teme tokom kampanje. Negativna kampanja uglavnom je bila usmjerena na partije, a ne na pojedinačne kandidate“, rekao je Stankov.

Ukazao je da je istraživanje pokazalo da postoji percepcija rodno podijeljenih uloga u crnogorskoj politici.

„Na primjer, rodna ravnopravnost i socijalna zaštita se više povezuju sa ženama, dok se odbrambena i bezbjednosna politika više povezuje sa muškarcima. Takođe, postoji značajna razlika u percepciji između muških i ženskih ispitanika, posebno u oblasti spoljne politike i odbrambene i bezbjednosne politike“, naveo je Stankov.

Kazao je da je istraživanje pokazalo da većina kandidata smatra da izbori i izborni sistem ne osiguravaju adekvatno oslikavanje mišljenja birača, njih 55,8 odsto.

U pogledu načina na koji bi trebalo glasati u parlamentu „kada postoji sukob mišljenja između partije, birača i kandidata, mišljenje partije obično prevlađuje, osim kada je lično mišljenje poslanika u sukobu sa mišljenjem partije, gdje postoji jača podrška za autonomno glasanje parlamentaraca“, rekao je Stankov.

Istakao je da je istraživanje pokazalo da postoji široki konsenzus da je temeljna reforma izbornog zakonodavstva neophodna, navodeći da to smatra 85,6 odsto kandidata za poslanike i poslanika.

„Ključna oblast reforme za većinu ispitanika je sređivanje biračkog prava i biračkog spiska. Kandidati iz vladajućih partija i oni u parlamentu smatraju ovo najvažnijim pitanjem za reformu“, naveo je Stankov.

On je zaključio da postoji prostor za politički konsenzus, posebno u pogledu povećanja reprezentativnosti žena kroz kvotni sistem i uvođenja preferencijalnog glasanja.

„Naša preporuka je da se reformski proces započne oko pitanja oko kojih postoji najveći konsenzus kako bi se prevazišao trenutni zastoj“, poručio je Stankov.

Predsjednica Crnogorskog udruženja za političke nauke (MoPSA), Olivera Komar, kazala je da je MoPSA  osnovano sa ciljem unapređenja političkih nauka u Crnoj Gori, pojašnjavajući da nastoji da koordinira istraživačke napore i pozicionira Crnu Goru na globalnoj istraživačkoj mapi.

„Jedan od ključnih problema sa kojima se suočavamo jeste nedostatak dostupnih i lako pristupačnih podataka. Iako podaci postoje, često nisu prikupljeni na način koji omogućava jednostavnu upotrebu. Međutim, Crna Gora se poslednjih godina uključila u nekoliko međunarodnih istraživačkih projekata koji koriste jedinstvenu metodologiju za prikupljanje podataka, stvarajući globalne baze podataka. Ovo omogućava upoređivanje promjena na nivou država i regiona kroz vrijeme“, navela je Komar.

Ukazala je da Crna Gora trenutno učestvuje u četiri velika međunarodna istraživanja iz oblasti društvenih nauka: Evropsko istraživanje vrijednosti (European Value Survey), Evropsko društveno istraživanje (European Social Survey), Comparative Study of Electoral Systems, i studija o izbornim procesima koja je danas predstavljena.

„Ova longitudinalna istraživanja pružaju vrijedne podatke koji omogućavaju praćenje promjena u društvu i politici kroz vrijeme“, pojasnila je Komar.

Poručila je da će poseban fokus udruženja biti na podsticanju mladih istraživača i istraživačica da koriste ove podatke.

„Planiramo da im pružimo potrebne vještine za rad sa podacima i da ih motivišemo da učestvuju u globalnoj istraživačkoj zajednici“, navela je Komar.

Istakla je da ovo istraživanje i rad u MoPSA-i doprinose boljem razumijevanju političkih procesa i pomažu u stvaranju transparentnijeg i inkluzivnijeg društva.