ŠOŠKIĆ: Preispitaćemo trošenje novca koji je iz Srbije odlazio u Crnu Goru

Regionalni odnosi su loši i zbog politike koje je vodio Beograd, na koji način ih treba urediti?

ŠOŠKIĆ: Srbija treba da bude konstruktivni član u regionu i Evropi, da se ponaša kao demokratska država koja poštuje ljudska i građanska prava i promotor razvoja institucija u regionu. Očekujem da će se Srbija iz statusa u kojem je bila faktor koji je destabilizirao određene zemlje u našem susedstvu okrenuti mnogo odgovornijoj i dobrosusedskoj politici koja počiva na interesima regiona u celini i na saradnji. Verujem da će Srbija postati faktor stabilnosti i progresa u regionu.

Novac iz budžeta Srbije je odlazio i u Crnu Goru raznim udruženjima i grupama koja se „bore za prava Srba“. Hoće li se nastaviti novčana podrška?

ŠOŠKIĆ: Odgovarajući nivo podrške manjinskim zajednicama u drugim državama je uobičajena praksa koju sprovodi veliki broj država. Ono što ne bi trebalo da bude slučaj jeste da se takva vrsta podrške pretvara u finansiranje političke nestabilnosti u susednim državama. Dakle, daleko od toga. Ali zaštita kulturnog nasleđa i afirmacija kulture manjinskih zajednica je evropska tekovina koju nema razloga da ne podržavaju sve zemlje u regionu – to je prirodno postupanje. U Srbiji postoje manjinske zajednice koje dobijaju podršku od matičnih država što je normalna i korisna stvar, jer svi treba da budu ravnopravni pred zakonom ali i da imaju i pravo da održavaju svoju nacionalnu tradiciju i kulturu, bez obzira što ne žive u matičnoj državi. Tu bi trebalo da se grade mostovi saradnje, a ne mostovi nerazumevanja, ali naravno takva podrška ne bi smela da bude zloupotrebljena na bilo koji način niti da ima negativne posledice na državu u kojoj nacionalna manjina živi.

Hoće li se preispitivati gdje je iz budžeta Srbije odlazio novac u Crnu Goru?

ŠOŠKIĆ: Svako ministarstvo će raditi po zakonu i biti odgovorno da preispita kako su trošena sredstva. Ministarstva Srbije koja su bila najviše involvirana u tim poslovima imaće svoj deo zadatka.

Porijeklom ste iz Crne Gore, Vaša porodica je dala veliki doprinos njenom društvenom razvoju: Vaš otac je bio predsednik CANU, predsjednik Predsedništva Crne Gore od 1984. do 1985. godine, stric je bio glavni i odgovorni urednik Pobjede i predsjednik Skupštine Crne Gore četiri godine 70-ih godina. Vi ste karijeru gradili u Srbiji, na koji način ćete doprinijeti prvo relaksakciji a zatim i poboljšanju odnosa Srbije sa Crnom Gorom?

ŠOŠKIĆ: Rođen sam u Beogradu, u Crnoj Gori sam provodio puno vremena, imam jaku vezu sa njom i rodbinske i prijateljske odnose koji su izuzetno razvijeni. Meni je najprirodnije da Crna Gora i Srbija imaju najviše moguće odnose prijateljstva i saradnje i razumevanja, verovatno možda i za nijansu više u odnosu na neke druge susedne države.

Na kojem polju mogu prvo da otople odnosi?

ŠOŠKIĆ: Treba prvo dobro proanalizirati koji su bili problemi u dosadašnjim odnosima i učiniti sve da se ti odnosi podignu na najviši mogući nivo. Nema nikakvog smisla da imamo neke forme saradnje sa drugim susednim državama koje su na višem stepenu odnosa u odnosu na Crnu Goru. Takođe, bio bih veoma sretan kada bi i sa crnogorske strane bilo isto da forme saradnje koje postoje sa drugim susednim državama budu najmanje takve ako ne i bolje sa Srbijom.

U posljednjih 14 godina vlast nas je uvjeravala da smo najbolji u regionu u ekonomiji „ekonomski tigar“, zbog korupcije je pala nadstrešnica koja je ubila 16 ljudi u Novom Sadu i izazvala studenski bunt koji je doveo do smjene režima. Vučić je došao na vlast pričom o borbi protiv korupcije – što se dogodilo sa tom pričom?

ŠOŠKIĆ: Od strane dotičnog kojeg ste spomenuli i drugih visokih zvaničnika i političke strukture u poslednjih 14 godina građani su bili zatrpani apsolutnim neistinama u vezi sa mnogim stvarima uključujući i ove koje ste pomenuli.

Srbija nije nikakva dinamična privreda. Od 2012. do danas ona je imala prosečnu stopu rasta oko 2,4 odsto što je sporije od stopa rasta u centralnoj i istočnoj Evropi… Dakle, nema govora o nekakvom dinamičnom privrednom rastu Srbije u poslednjih 14 godina. Srbija je danas u neuporedivo gorem stanju institucionalnog razvoja, vladavine prava, demokratije, slobode informisanja, slobode glasanja, poštovanje građanskih i ljudskih prava nego ikada u svojoj istoriji. To su građani osetili i kroz život u Srbiji ali su to uočile i međunarodne institucije koje se bave posmatranjem institucionalnog razvoja, percepcijom korupcije, pranjem novca i finansiranjem terorizma i drugih parametara koje čine institucionalno okruženje u svakoj zemlji.

Što nova vlada Srbije treba odmah po formiranu da uradi u ekonomiji? Da li biste prihvatili mjesto premijera Srbije?

ŠOŠKIĆ: Nova vlada Srbije treba da sprovodi plan Studentske liste (SL) koji vrlo jasno kaže: prestati sa zloupotrebom javnih preduzeća, uvesti sistem koji će se – ne boriti, nego sprečiti korupciju, transparentnost svih javnih ugovora, treba smanji trošenje zasnovano na nelegalnim korupcionim poslovima koji su rastakali budžet Srbije poslednjih desetak i više godina. Sa druge strane treba popraviti prihodnu stranu kroz međuporesku disciplinu i odsustvo bilo kakvog privilegovanog položaja bilo kog dužnika.

Zatim, finansijska konsolidacija budžeta, jačanje sposobnosti Srbije da redovno izmiruje obaveze. Taj princip je važan i delotvoran i prepoznat od strane međunarodnih finasijskih institucija jer pobedom SL odmah je reagovalo međunarodno finansijko tržište i pale su kamatne stope na javni dug Srbije na međunarodnom tržištu. To je jako dobra vest jer međunarodno tržište prepoznaje kvalitet.

Ekonomska politika koju predlaže SL je mnogo više investiranja u znanje, nauku, obrazovanje, istraživanje, povezivanje, razvoj instituta i privrede i primena znanja u svim oblastima da bi se popravila konkurentna sposobnost naše privrede i da bi Srbija mogla da obezbedi i eksternu izbalansiranu poziciju u odnosima sa inostranstvom koja se meri deficitom u tekućem delu platnog bilansa koji je u slučaju Srbije još hronično prisutan na relativno visokom nivou.

Inače SL će uskoro izaći sa predlogom za izvršne organe vlasti premijera i ministre. To je demokratski proces i treba sačekati njihove predloge, odluke i normalan zakonski postupak koji vodi prvo verifikaciji mandata u parlamentu a nakon toga i izboru Vlade Srbije.

Izgrađeni su auto-putevi u Srbiji ali u svakom gradu su velike rupe na kolovozu zbog kojih možete razlupati auto. Zašto je bilo lakše napraviti auto-put nego održavati postojeće puteve?

ŠOŠKIĆ: Ne samo da izgrađeni auto-putevi, nego i nove zgrade tri kovid bolnice sa skupocenom opremom. Dakle, tamo gde ima prostora za korupciju Srbija je izdvajala velika sredstva uključujući i EXPO, gradnju stadiona i slične projekte. To je pojava koja je uočena davnih godina u zemljama koje su bile zahvaćene sistemskom korupcijom: zemlje trećeg sveta su dobijale značajne kredite 70-ih i 80-ih godina a kasnije se videlo da je samo porastao javni dug bez oporavka njihove sposobnosti generisanja novih vrednosti i bez privrednog rasta.

Novac je trošen na netransparentan koruptivni način i te zemlje su završavale sa znatno većim nivoom javnog duga bez popravljanja ekonomske situacije. Nažalost, nešto vrlo slično prepoznajemo i u političkoj strukturi koja je vladala u Srbiji prethodnih godina i u stanju naših javnih finansija koje su opterećene sa 28 milijardi evra duga u odnosu na 2012. godinu kada je ova politička struktura preuzela vlast.

Što će biti sa projektom EXPO?

ŠOŠKIĆ: SL se zalaže za poštovanje svih međunarodnih ugovora ali takođe zadržava se i pravo revidiranja odnosno temeljne analize i korekcije u pregovorima sa drugom ugovornom stranom i gde god je moguće da se zaštiti interes države. Revidiranje ugovora treba da otkrije i uslove pod kojima su potpisivani i da da potencijalni materijal nadležnim istražnim organima za odgovorna lica koja su sačinjavala ugovore na štetan način po državu i poreske obveznike.

Da li to znači da će se održati ta izložba ili ne?

ŠOŠKIĆ: To zavisi od dosta faktora koji nisu u nadležnosti SL. Mi ne znamo kakvo je stanje tog projekta po pitanju izgrađenosti objekata i to ne zavisi od volje SL.

SL će poštovati sve obaveze i trudiće se i da pred međunarodnom zajednicom poštuje sve preuzete obaveze što bi uključivalo i taj projekat ukoliko je urađeno sve što je bilo potrebno i planirano, ali još nemamo dovoljno informacija o realizaciji i statusu tog projekta.