To je, u intervjuu za Pobjedu, kazala Katlin Van Brempt, potpredsjednica Grupe socijalista i demokrata (S&D), drugog najvećeg kluba poslanika u Evropskom parlamentu (EP), zadužena ua proširenje EU.

Ona je prošle sedmice boravila u Crnoj Gori, gdje je imala niz susreta sa predstavnicima crnogorskog parlamenta iz redova opozicije, poslanicima Demokratske partije socijalista (DPS) i Socijaldemokrata iz Evropskog saveza (ES), koje su pridružene članice Partije evropskih socijalista (PES).

“Da, sastali smo se sa sestrinskim strankama. Takođe smo upoznali i mnoge ljude iz civilnog društva, što je vrlo važno u jednoj dinamičnoj demokratiji kao što je Crna Gora, jer oni i kritikuju i podržavaju. I vidjela sam mnogo toga zajedničkog, uključujući i ono u što vjerujemo kao socijaldemokrate u Evropskom parlamentu”, precizirala je ona.

POBJEDA: Šta ste očekivali i šta ste saznali u tim razgovorima?

VAN BREMPT: Svi znaju o čemu je riječ. Potrebne su ustavne i reforme izbornog sistema. Takođe, mnogo je kritika i opozicionih stranaka i velikog dijela civilnog društva u vezi sa Zakonom o Agenciji za nacionalnu bezbjednost (ANB) i Zakonom o unutrašnjim poslovima.

Mislim da je ovaj trenutak veoma važan. Crna Gora je na putu ka pridruživanju EU i za to postoji velika podrška. Ali ulazak porazumijeva fundamentalnu tranziciju koja bi trebalo da uključuje sve proevropske stranke. To nije projekat vladajućih stranaka, niti projekat opozicije. To bi trebalo da bude zajednički projekat, jer zaslužuje podršku velike većine crnogorskih građana.

I to je moj apel. Ne možete za sve kriviti dio opozicije i „otpisati“ ih. Razgovarala sam s njima i njihove politike su u potpunosti usklađene s procesom evropskih integracija i podržavaju ga. Ali, vladavina prava i demokratija takođe uključuju transparentnost u načinu na koji organizujete svoj sistem bezbjednosti. Dakle, opozicija ima važna pitanja kojima se svi moraju pozabaviti.

Moj apel je upućen i vladajućim strankama da, uz podršku Evropske komisije, opoziciona platforma bude način na koji će se riješiti problemi. Mislim da je tada put ka pristupanju EU tu.

POBJEDA: Upoznali ste se s platformom koju je opozicija predala u proceduru u Skupštini Crne Gore. Je li previše striktna, odnosno treba li napraviti neke kompromise?

VAN BREMPT: Sve je kompromis, to je najvažnije u dobro funkcionalnoj demokratiji. To stalno radimo u Evropskom parlamentu.

Dozvolite mi da kažem Crnogorcima koji će glasati za Evropski parlament: imaćete svoje predstavnike u Briselu. Ako tamo idu misleći: „U pravu sam, znam šta želim i ovako ćemo to učiniti“, onda ćete postati potpuno beskorisni u tom parlamentu.

Lično, pripadam drugoj najvećoj grupi u Evropskom parlamentu. Moćni smo, ali nam i dalje trebaju drugi da formiramo većinu. Zato morate praviti kompromise, a u tome nema ništa loše. Kompromisi se moraju praviti, ali tako da svi to vide kao pravedno rješenje. To je ono na čemu vladajuće stranke zaista treba da porade.

POBJEDA: Dakle, moramo „odrasti“ u političkom smislu, zar ne?

VAN BREMPT: „Odrastanje“ je previše pokroviteljski. Ne volim da zvučim pokroviteljski. Mislim da je Crna Gora vrlo sazrela. To jeste mala, ali ponosna zemlja, i to s pravom. Naravno, demokratija je vrlo složena. Opet, to je proces iznalaženja kompromisa. Ne možete se jednostavno držati samo svog stava. Na holandskom to kažemo „het grote gelijk“, što znači „biti ubijeđen da ste uvijek u pravu“, a tako nešto ne postoji. Opozicija nikada ne može biti u pravu? Naravno da može biti u pravu i u tome leži kompromis.

POBJEDA: Šta mislite o mogućnosti da Crna Gora zaista postane 28. država članica do 2028. godine? To podazumijeva zatvaranje poglavlja, Ugovor o pristupanju i njegovom potvrđivanje od svih 27 država članica do kraja 2027. Je li to moguće?

VAN BREMPT: To je vrlo zgusnut raspored. Svi to znaju, ali je sve moguće kada postoji politička volja. Zato toliko naglašavam platformu opozicije. Ići će mnogo brže ako postoji široka podrška za taj dokument.

Drugo, u fokusu ne bi trebalo da budu samo usvajanja zakona. Trebalo bi se raditi i na njihovoj primjeni. Još postoji jaz koji treba prevladati.

Vidim mnogo želje u Evropi da se slijedi put i da Crna Gora postane 28. država članica. Možda zajedno s drugima, vidjećemo. Island je, konkretno, zanimljiv slučaj. I bilo bi dobro da zemlje dolaze iz različitih dijelova Evrope, jer Evropu čine raznolikosti, a ovo bi bio vrlo lijep primjer toga.

POBJEDA: Kao i Island, Crna Gora je takođe vrlo mala država, kada govorimo o ekonomiji i broju građana. Koji su, po Vašem mišljenju, glavni izazovi za Crnu Goru?

VAN BREMPT: Prvo, saglasna sam da su Island i Crna Gora male zemlje. Njihovo pristupanje neće stvoriti fundamentalnu promjenu unutar Evropske unije ili naših ekonomija, niti će imati znatan uticaj na velike programe podrške koje imamo, kao što su oni za poljoprivredu ili politiku kohezije.

Istovremeno, želim da naglasim da je ovo početna tačka većeg procesa proširenja. To se neće zaustaviti na Crnoj Gori. Svi gledaju u Ukrajinu. Prvo, tamo nam je potreban održivi mir. A kada se to postigne, put Ukrajine za pristupanje Evropskoj uniji je otvoren, opet, naravno, na osnovu zasluga i zatvorenih poglavlja.

Dolazim iz Belgije. Malo je veća od Crne Gore, ali je ipak jedna mala zemlja u Evropskoj uniji, a ujedno jedna od osnivača. Male zemlje često čine razliku. Budući da su male, nemaju one interese velikih ekonomija i otvorenije su za kompromise. Zbog toga ovo može i treba da bude istorijski trenutak za Crnu Goru.

POBJEDA: Konkretno, moramo „zgrabiti“ tu priliku?

VAN BREMPT: Apsolutno, morate je „zgrabiti“, ali na ispravan, pozitivan način.

POBJEDA: U kontekstu rata u Ukrajini, koliko je pristupanje naše zemlje važno za bezbjednost i Crne Gore i Evropske unije?

VAN BREMPT: To je ključno pitanje. Proširenje je uvijek obostrano korisno. Korisno je za postojeće članice, jer će pristupanje nove države ojačati Evropu. Čak i sa malom zemljom poput Crne Gore, koja neće znatno doprinijeti u bruto domaćem proizvodu ili odbrani.

Obostrana korist je i u tome što se evropski kontinent ujedinjuje kako bi se svi snažije oduprli uticajima zemalja poput Kine i Rusije, njihovom stranom miješanju i ne baš legitimnim stranim investicijama. Nemojte me pogrešno shvatiti, ja jesam za strana ulaganja. Ali ako ste dio Evropske unije, tu postoje vrlo snažni mehanizmi za praćenje finansiranja, kroz javne nabavke. Pažljivo pratimo strana ulaganja posebno kada je u pitanju kritična infrastruktura.

Dakle, učlanjenjem postajete dio vrlo velikog kišobrana, koji vas istovremeno štiti. Ne samo kroz vojno savezništo, još je dug put do toga, već kada su u pitanju odbrana demokratije, vladavine prava i ekonomije kroz mehanizme javnih nabavki i borbe protiv korupcije. To crnogorskim građanima i preduzetnicima daje mnogo veću sigurnost za poslovanje i stvaranje radnih mjesta na legitiman način.

POBJEDA: Prema ovogodišnjem njemačko-francuskom non-pejperu, koji je bio pomenut i u kontekstu Samita EU – Zapadni Balkan, među preporukama su i one da Crna Gora, a moguće i drugi kandidati za članstvo, nekoliko godina ne dobiju punopravni status. Hrvatska je imala punopravno članstvo, ali i više godina tranzicionog perioda. Koji je Vaš stav?

VAN BREMPT: Mislim da ne bi bilo pametno ne biti fleksibilan. Crna Gora je mala zemlja i nema ogromnu administraciju.

Željela bih da navedem primjer Hrvatske, koja je imala dugi prelazni period kada je u pitanju zaštita životne sredine. Riječ je o vrlo složenom zakonodavnom okviru, i to s pravom, jer se radi o zaštiti javnog zdravlja i sredine u kojoj se živi. To je vrlo važna tema i osnov našeg pravnog sistema. Ali potrebno je vrijeme da bi se realizovalo. Ne možete odjednom imati gotove cijele sisteme za preradu otpadnih voda, niti sve što je potrebno u oblasi energetske efikasnosti. Slično je bilo i sa zakonima koji regulišu rad, odnosno štite radnike u Evropskoj uniji. Ali, ipak, fleksibilnost je moguća sa strane Evropske unije.

Međutim, želim da bude sasvim jasno da mi, kao S & D, ne odobravamo nikakvo drugorazredno članstvo. Krajnji cilj je punopravno članstvo. Kada toliko naglašavamo demokratske vrijednosti, bilo bi čudno reći: „Možete sprovoditi sve zakone koji su potrebni, ali nemate pravo glasa u Savjetu Evrope ili u Evropskom parlamentu“. To nikako ne odobravam.

POBJEDA: Konačno, što očekujete od Crne Gore za tri godine, kada se završava mandat aktuelnom sazivu Evropskog parlamenta?

VAN BREMPT: Željela bih da ljudi u Crnoj Gori 2029. godine izađu na evropske izbore i izglasaju svoje predstavnike.