Video
Stvaraju se pretpostavke putem kojih će se sve snažnije plasirati priča da zapravo nama Evropa i ne može biti realan cilj, jer nas, u stvari, i ne želi. Pošto nas Evropa ne želi, mi ni ne moramo da žurimo tamo i treba da se bavimo samo onim što je trenutno moguće, po mogućnosti prije svega što je transakciono moguće: razmjenom ljudi i dobara sa regionom kroz jednu suštinski nedefinisanu formu kakva je ,,Otvoreni Balkan“ – ocjenjuje profesor Univerziteta Džon Hopkins u Vašingtonu Siniša Vuković.
Profesor Vuković upozorava da populistički diskurs, koji je zavladao crnogorskom političkom scenom, vodi ka snažnom euroskepticizmu i zaustavljanju Crne Gore na putu evropskih integracija.
Ono što ja vidim kao emblematičan dio naredne faze političkog sazrijevanja Crne Gore jeste jaka populistička retorika koja dolazi od predstavnika ,,Evrope sad“, jer je taj pokret nastao na talasu populističkih narativa koji su dominirali litijama. Ovo što se desilo na izborima je, u stvari, samo jedna od posljedica mnogo dugotrajnijeg procesa nametanja izrazito populističkog razumijevanja društvenih prioriteta i radikalizacije tog političkog diskursa. Jer onoga trenutka kada je crnogorskim javnim prostorom zavladala potreba da se što više govori o tome što navodno narod misli i šta narod želi, koliko god „narod“ bio i ostao izrazito apstraktan pojam, političari koji su dobili poluge vlasti počeli su se utrkivati u samoproglašavanju da su oni zapravo neupitan glas naroda u čije ime donose veoma problematične odluke. Samim tim moglo se pretpostaviti da se ušlo u jedan bespovratan proces – ističe dr Vuković.
„VOLJA NARODA“
Naglašava da je savremeni populizam u direktnoj koliziji sa liberalnim vrijednostima demokratije i samim tim se, jačanjem ovakvih političkih ideja u Crnoj Gori, direktno stvara mogućnost da se još nekonsolidovane institucije sistema, demokratske procedure i vladavina prava, u potpunosti obesmisle i podrede „volji naroda“, a ta volja je zapravo politička agenda koju samostalno oblikuju populistički lideri.
To vidite kroz niz izjava i namjera koje proističu ne samo iz stavova ,,Evrope sad“, nego i ostalih nosilaca vlasti koji nerijetko pokazuju zabrinjavajuću dozu nestrpljenja, nelagode pa čak i prezira prema demokratskim procedurama, što rezultira učestalim kršenjima Ustava, izmišljanjem novih procedura koje su politički oportune, uplitanjem i preuzimanjem dužnosti drugih organa vlasti, dehumanizacijom i kriminalizacijom svih koji drugačije misle, a sve zarad samoproklamovanog višeg cilja „borbe za narod“. Ono što postaje evidentno je da sa rastom Pokreta ,,Evropa sad“, politički diskurs u Crnoj Gori će nezaustavljivo klizati ka populizmu koji će i druge partije prihvatati jer to donosi kratkoročnu korist u vidu glasova na izborima. To će biti vidljiv zaokret u odnosu na politike koje je, dok su bili u opoziciji, oblikovao tada vodeći Demokratski front – ocjenjuje Vuković.
Napominje da DF na kraju nije želio da bude samo populistička partija, već se iskreno držao svoje snažne desničarske ideologije. Prihvatali su populizam, ističe Vuković, samo kad im je odgovaralo, prije svega zbog koalicionog kapaciteta.
Za razliku od njih, ,,Evropa sad“ je u svojoj suštini populistički pokret, sa fluidnim političkim programom koji se može promijeniti više puta u toku dana jer nije ograničen jasnom programskom ideologijom. Iz prakse drugih zemalja rezultati takvih politika su formiranje personalizovanih ideologija, koje su krajnje neliberalne i antidemokratske, kao što se vidi kroz primjere Orbana u Mađarskoj, Erdogana u Turskoj, Bukelea u Salvadoru, Trampa u SAD. Česti su primjeri svjesno kontradiktornih političkih poruka, kao što su nedavno iznešeni stravovi prvaka Pokreta ,,Evropa sad“, đe jedan kaže da će kao predsjednik uvesti Crnu Goru u EU za pet godina – i ako mu to nije nadležnost, ali to je zapravo suština populističkih lidera; a drugi u istom danu kaže – teško da će biti Evropa sad, pa možda nekad, možda nikad. Imate teze koje se veoma lako razvodne, shodno datom trenutku u nekom političkom momentu – kaže Vuković.
ODSUSTVO ODGOVORNOSTI
Profesor Univerziteta Džon Hopkins ukazuje da smo vidjeli koliko je taj populizam opasan i na potezima Krivokapićeve, ali Abazovićeve vlade.
Ti populistički potezi nose jedan snažan antidemokratski pristup upravljanja institucijama i to kroz više faza – od nestrpljenja do zaobilaženja, zatim kršenja, i na kraju eliminisanja demokratskih procedura i samim tim i funkcionisanja demokratije kao suštinske forme vladanja u jednom društvu. Nikad se te promjene ne dešavaju naglo, jer nijesu revolucionarne već su postepene i nabijene retorikom da je to zarad opšteg dobra „naroda“. Vi, u stvari, vidite po pojednim ministrima iz vlade Zdravka Krivokapića da tu postoji potpuno odsustvo odgovornosti za donešene odluke, a tek sad se vide reprekusije. No, sada je kasno. I onda dolazite do situacije da se građani navikavaju da je demokratija jedna prazna školjka koju treba popuniti samo sa onim što je neophodno kako bi se kratkoročno zadovoljio narod – smatra Vuković i objašnjava da za vrijeme prethodne dvije vlade imali teze da ne treba kršiti ustav, ali – ako se mora – onda neka bude makar za ,,neko veće dobro“, što je tipičan obrazac antidemokratskih populističkih politika.
RAZMJENA DOBARA
Vuković objašnjava da se politika Pokreta ,,Evropa sad“ zasniva na transakcionom modelu razmjene dobara, a ne na evropskom sistemu vrijednosti za koji se oni deklarativno zalažu.
Ovo što sada priča Milojko Spajić je, u stvari, priprema terena u kojem se na jedan vrlo perfidan način relativizuje cjelokupna proevropska agenda, ne ove partije, već činjenice da integracije podržava 80 odsto stanovništva i da se plasira priča da zapravo nama Evropa ne treba, jer nas, u stvari, i ne želi. Pošto nas Evropa ne želi mi ni ne moramo da žurimo tamo i treba da se bavimo samo onim što je transakciono moguće. Kada imate političara koji kaže – ,,mi nemamo što da ponudimo EU“ – onda taj transakcioni sistem znači razmjenu dobara, i to dokazuje da oni uopšte nemaju i ne zastupaju vrijednosni sistem na kojem je bazirana Evropska unija. Manjak strpljenja za suštinsku transformaciju društva i sazrijevanje upravo se vidi kroz taj stav. Priča da ,,nas Evropa neće“ suštinski znači poruku da smo, navodno, ostavljeni sami sebi. Pa, onda, hajde da vidimo sa kim možemo da imamo tu razmjenu dobara. I, gle čuda, u tom slučaju okrećemo se regionu i podređujemo svoj suverenitet nedefinisanom okviru zvanom ,,Otvoreni Balkan“. Okviru u kojem se odluke donose netransparentno, bez prethodno utvrđenih standarda, i bez mehanizama zaštite. I onda se zaokružuje priča da je jedini vid integracije, koji se plasira kroz taj populizam, u stvari formiranje jedne nove hibridne Jugoslavije koja će se zasnivati na transakcionoj komponenti i istovremeno na jakoj ideji koja je izrasla iz litija o „sabiranju naroda“- koji iz te perspektive predstavlja zapravo isti narod, samo je podijeljen granicama – zaključuje profesor Siniša Vuković.
Veliki izazovi i odgovornost pred DPS-om
Komentarišući stanje u Demokratskoj partiji socijalista Vuković objašnjava da se ova partija mora suštinski reorganizovati i konsolidovati.
DPS, kao i mnoge druge partije, koje su se suočile sa lošim izbornim rezultatima u prethodnom periodu, moraće se suštinski reorganizovati i konsolidovati. Ishodi izbornih procesa u prethodne tri godine ukazuju na to da se očigledno nije dovoljno razumjelo na koji način se politički program, narativ i identitet ove partije krnjio od strane njihovih političkih oponenata. Njihova politička konkurencija je uspjela ono što je Aleksandar Vučić uspio u odnosu na Borisa Tadića – da preuzme narativ i identitet na nivou forme, ne suštine, i samoproglasio sebe za lidera novog proevropskog političkog subjekta. Znači vi
ste imali situaciju da Vučić 2012. godine priča da je veći evropejac od Borisa Tadića i da na nivou forme zadovolji sve ono što se od njega očekivalo kako bi se dokazao kao evropejac. Ali samo na nivou forme, jer na nivou suštine vidimo da za zadnjih deset godina nema pomaka, ocjenjuje Vuković.
Prema njegovom mišljenju Crna Gora ulazi u identičan proces preuzimanja narativa i spoljnog identiteta od strane novonastalih navodno pro-evropskih partija kao što je bio slučaj u Srbiji.
Preporučeno
Znaju da im taj narativ donosi veću političku dobit bez suštinskog zalaganja za takvu politiku. DPS će sada imati jedan veliki izazov da nađe narativ i identitet koji neće biti tako lako krnjiti i preuzimati. Odgovornost je na DPS-u i na svim partijama onog što se često zove suvrenistički blok, da se zapitaju zašto više nije atraktivno biti suvrenista za veći dio građana koji se mogu nazvati političkim centrom. Kroz snažan medijski i hibridni pritisak koji je dolazio sa strane stvorio se utisak da je biti suverenista u Crnoj Gori zapravo recidiv neke daleke prošlosti i da su to prevaziđene forme ako se zaista želi biti pro-evropski. Ostaje nejasno kako je to tako lako bilo učiniti u Crnoj Gori, a da zapravo takvi suverenistički diskursi i dalje dominiraju i mnogo naprednijim zapadnim društvima poput Irske, Škotske ili čak Katalonije, a da je istovremeno u Crnoj Gori bilo potrebno samo deset godina da se ta priča stavi po strani, zbog pitanja vjerskog zakona, plata ili temeljnog ugovora. Zašto je stvoren kontekst da se ti narativi mogu tako lako obesmisliti? DPS mora da shvati da, ako želi da se vrati na ono što je donedavno bio, mora da bude mnogo odgovorniji i aktivniji u kontrolisanju određenih narativa, jer u suprotnom gubi bitku – poručuje Vuković.
