Video
Jovanka je otkrila svoja očekivanja vezana za Olimpijske igre.
Ženska rukometna reprezentacija ima fenomenalan niz učešća na velikim takmičenjima, očekivanja javnosti su uvijek velika, osjeća li se osim sportskog, koji svaka od vas nosi sa sobom, malo i pritiska javnosti?
Pa potpuno je normalno da pritisak postoji, navikle smo na to, jer smo urađenim u prethodnom periodu nametnule sebi taj pritisak… Navikle smo da se nosimo sa tim.
Dugo ste čekale na ove Igre, pet godina je prošlo, ali se čini da ste samim plasmanom, na kvalifikacionom turniru u Podgorici uradili mnogo, omogućili nekim novim, mladim snagama ogromno iskustvo takmičenja na visokom nivou?
Baš tako, čekalo se dugo i na kraju smo dočekali, treći put da se nalazimo na OI i to je zaista jedan veliki uspjeh. Pa ja se nadam da će mlade snage shvatiti šta znače Olimpijske igre i da neke neće možda imati priliku ni da pođu više, jer to se ne ostvaruje često! Mora mnogo toga da se poklopi.
Olimpijske igre bez publike, čini se da je to odluka koja nikoga ne čini srećnim, pogotovo sportiste koji se “hrane” energijom sa tribina, bez obzira da li neko navija za vas ili protiv?
Ove igre će biti po svemu drugačije, korona je sve poremetila ali šta je tu je, važno je da se igra pa se nadam da će biti vremena za slavlja. Teško će biti, ali smo navikle kroz sezonu i klub…
Energija i mladost ili strpljenje i iskustvo, kad bi morala da biraš, šta bi izvukla iz vreće elemenata koji su potrebni za uspjeh?
Sve je bitno ne može se to odvajati, sport je živa stvar i u svim sitacijama je svaka od ovih stavki jako bitna!
Uloga krila u rukometu je specifična, golovi iz kontri, čekanje da se napravi višak, traže se posebne vještine?
Za nas i našu reprezentaciju moja i Majdina uloga je unazad par godina jako bitna, navikli su bekovi da igraju na nas, vjeruju u nas i nadam se da ćemo i sada biti na visokom nivou kao i do sada.
Na kraju, kao neko ko će nositi zastavu Crne Gore u Tokiju, postoje li riječi da se opiše ta čast, kojom se veliča i sve ono što si uradila za naš nacionalni tim?
Preporučeno
Nositi zastavu na otvaranju Olimpijskih igara je čast i privilegija koja se ne može opisati riječima, za mene je dres moje zemlje nešto najvrednije i sigurna sam da je to za svakog sportistu nešto posebno. Srce mi je puno. Vrhunac moje karijere.
