U šengenskoj zoni se nalazi 26 zemalja – 22 zemlje Evropske unije, uz Island, Lihtenštajn, Norvešku i Švajcarsku. Obično se građani i roba slobodno kreću u toj zoni bez graničnih provjera. Privremene kontrole su dozvoljene iz bezbjednosnih ili zdravstvenih razloga.
Najmanje sedam zemalja trenutno ima određena ograničenja, uglavnom iz bezbjednosnih razloga ili da bi se sprečilo širenje epidemije koronavirusa.
Ograničenja bi trebalo da traju samo šest mjeseci, ali neke zemlje, posebno Austrija, Francuska i Danska, rutinski ih obnavljaju i to već godinama.
Evropski sud pravde odlučio je da zemlje moraju da opravdaju zašto zadržavaju mjere provjere ličnih dokumenata i to treba da učine samo “u slučaju ozbiljne nove prijetnje”.
Prema Šengenskom pravilniku, granične kontrole mogu da traju do šest mjeseci.
Kao primjer, agencija AP je navela da Francuska u poslednje dvije godine opravdava svoje provjere zbog “kontinuirane terorističke pretnje” i zabrinutosti zbog epidemije koronavirusa.
U šengenskoj zoni živi oko 420 miliona ljudi. Gotovo 1,7 miliona ljudi živi u jednoj šengenskoj zemlji i radi u drugoj, dok se procjenjuje da oko 3,5 miliona ljudi u Evropi svakodnevno prelazi nekadašnje stalne granične prelaze.
Slobodno kretanje je stub evropskih integracija. To pomaže preduzećima da se razvijaju, a mnogi zvaničnici brinu da je budućnost šengenskog prostora ugrožena jer neke zemlje rutinski koriste izgovor među kojima epidemija koronavirusa ili kretanje migranata.
Preporučeno
Evropska komisija procijenila je da ograničenja i zatvaranje granica mogu dovesti do dodatnih troškova od pet do 18 milijardi eura godišnje.
Video