Video
Evropska unija će 2020. godine zabilježiti ekonomski pad od 7,4 odsto i biće potrebne dvije godine da se vrati na nivo prije pandemije, saopštila je Evropska komisija.
Ekonomija EU će naredne godine imati rast od 4,1 odsto, a 2022. tri odsto, navodi se u jesenjoj ekonomskoj prognozi Evropske komisije.
U evrozoni, ekonomski pad će biti 7,8 odsto 2020, a zatim će zabilježiti rast od 4,2 odsto 2021. i tri odsto 2022. godine.
Najnovije projekcije rasta i za EU i za eurozonu malo su veće za 2020. i manje za 2021. u odnosu na ljetošnju ekonomsku prognozu. U saopštenju se dodaje da se 2022. ne očekuje oporavak ekonomije na nivo prije pandemije.
EK je saopštila da je ekonomska aktivnost u Evropi zbog pandemije koronavirusa pretrpjela veliki šok u prvoj polovini ove godine i da se oporavila u trećem tromjesečju kad su postepeno ukidane mjere za suzbijanje širenja virusa.
“Ipak, ponovni rast pandemije proteklih nedjelja izazvalo je poremećaje, pošto nacionalne vlade uvode nove mjere u sektoru javnog zdravlja kako bi zaustavili širenje virusa”, navodi se u saopštenju, uz ocjenu da su prognoze rasta veoma neizvjesne.
Ekonomske posljedice pandemije, kao i očekivani oporavak, razlikuju se u zemljama EU, u zavisnosti od širenja virusa, sprovođenih mjera, sektorskog sastava nacionalnih ekonomija i snage nacionalnog odgovora na pandemiju.
Mjere koje su preduzele zemlje članice, kao i inicijative na nivou EU, pomogle su da se ublaži uticaj pandemije na tržište rada, tako da je rast nezaposlenosti ostao ograničen u poređenju sa padom ekonomske aktivnosti.
Naredne godine se očekuje dalje povećanje nezaposlenosti, ali bi trebalo da se situacija poboljša 2022. sa oporavkom ekonomije.
Prema prognozi EK, stopa nezaposlenosti u EU će se povećati sa 6,7 odsto 2019. na 7,7 odsto 2020. i 8,6 odsto 2021, a zatim će se smanjiti na osam odsto 2022.
Malo lošija situacija je u zoni eura, gdje će se stopa nezaposlenosti povećati sa 7,5 odsto 2019. na 8,3 odsto 2020. i 9,4 odsto 2021, dok će 2022. biti 8,9 odsto.
EK predviđa i veliki rast državnog deficita zbog povećane socijalne potrošnje i manjih poreskih prihoda, što su posljedice mjera koje je vlada sprovodila kako bi podržala ekonomiju.
Ukupni državni deficit u zoni eura će se povećati sa 0,6 odsto BDP 2019. na oko 8,8 odsto 2020, a zatim će se smanjiti na 6,4 odsto 2021, odnosno 4,7 odsto 2022.
Ukupni javni dug u zoni eura će se povećati sa 85,9 odsto BDP 2019. na 101,7 odsto ove godine, 102,3 odsto naredne i 102,6 odsto 2022.
Prema Harmonizovanom indeksu potrošačkih cijena (HICP), inflacija u EU će sa 0,7 odsto ove godine porasti na 1,3 odsto 2021, odnosno 1,5 odsto 2022. U zoni eura, inflacija će ove godine biti 0,3 odsto, sljedeće godine 1,1 odsto, a 2022. 1,3 odsto.
Potpredsjednik Evropske komisije Valdis Dombrovskis izjavio je da novi talas pandemije stvara još veću neizvjesnost i smanjuje nade za brz oporavak, saopštila je EK.
“Ekonomski autput EU se neće vratiti na nivo prije pandemije do 2022”, rekao je Dombrovskis i pozvao Evropski parlament i Savjet EU da što prije završe pregovore o paketu za oporavak.
Evropski komesar za ekonomiju Paolo Đentiloni izjavio je da u uslovima velike neizvjesnosti nacionalne ekonomske i fiskalne politke moraju da obezbijede podršku.
“Poslije najdublje recesije u istoriji EU u prvoj polovini ove godine i veoma snažnog poleta tokom ljeta, oporavak Evrope je prekinut zbog ponovnog porasta broja slučajeva COVID-19”, rekao je Đentiloni.
U jesenjoj prognozi EK navode se dva moguća scenarija daljeg razvoja situacije.
Ukoliko se pandemija pogorša biće potrebne oštrije zdravstvene mjere koje će ostaviti veće i dugotrajnije posljedice u ekonomiji. Moguće je i da će posljedice pandemije, kao što su bankrotstva, dugotrajna nezaposlenost ili poremećaji u snabdijevanju, biti dublje i dalekosežnije.
Takođe postoji opasnost po evropsku ekonomiju ako se globalna ekonomija i svjetska trgovina ne oporave kao što se prognozira ili ako se pojačaju tenzije u trgovinskim odnosima.
Preporučeno
Sa druge strane, program EU za ekonomski oporavak Naredna Generacija bi mogao dati snažniji podsticaj evropskoj ekonomiji nego što se predviđa, s obzirom da u ovom trenutku nema dovoljno informacija o njegovim mogućim koristima.
