Video
Ekonomski pad zbog pandemije korona virusa nije uticao na tražnju vojnih proizvoda i usluga i istraživačica SIPRI Aleksandra Markstajner rekla je da je u velikom dijelu svijeta vojna potrošnja porasla i da su neke vlade povećale izdvajanja za industriju naoružanja kako bi umanjile efekte krize zbog kovida.
Ipak, neke kompanije su zbog zaključavanja u uslovima pandemije smanjile prodaju, a neke su izvjestile o prekidima u lancu snabdijevanja i kašnjenju isporuka.
Na listi 100 najvećih kompanije je 41 iz SAD koje su u 2020. prodale oružje i vojne usluge za 285 milijardi dolara, za bezmalo dva odsto više nego godinu dana ranije.
Navodi se i da je američku industriju oružja u posmatranoj godini obilježio talas integracija i akvizicija, posebno u svemirskom sektoru.
Ukupna prodaja pet kineskih kompanija sa liste 100 vodećih procjenjuje se na 66,8 milijardi dolara, što je za 1,5 odsto više nego 2019.
Kineske kompanije učestvuju sa 13 odsto u ukupnoj prodaji oružja 100 najvećih i odmah su iza američkih, a ispred britanskih.
Istraživači Stokholmskog instituta kažu da su posljednjih godina kineske kompanije imale velike koristi od programa vojne modernizacije Kine i fokusa na vojno-civilnu dimenziju. Takođe kažu da su kineske firme postale neki od najnaprednijih proizvođača vojne tehnologije na svijetu.
Među 100 vodećih u sektoru oružja i vojnih usluga je i 26 evropskih kompanija sa prodajom od 109 milijardi dolara u 2020.
Podaci Instituta pokazuju da je sedam britanskih kompanija zabiljležilo prodaju od 37,5 milijardi dolara, za 6,2 odsto veću nego 2019, pri čemu je prodaja oružja kompanije BAE Sistems, jedine evropske firme među deset najvećih, porasla 6,6 odsto, na 24 milijarde.
Navodi se i da je prodaja šest francuskih kompanija sa liste 100 najvećih smanjena u 2020. za 7,7 odsto dok je prodaja četiri njemačke firme porasla za 1,3 odsto.
Ukupna prodaja devet ruskih kompanija je smanjena za 6,5 odsto, na 26,4 milijarde dolara. Tim padom je nastavljen trend koji je počeo 2017.
SIPRI navodi da su ruske firme među onima koje su zabilježile najveći pad prodaje, što se poklopilo sa završetkom Državnog programa naoružanja 2011-2020. i kašnjenjima isporuka zbog pandemije.
Jedan od ključnih faktora u ruskoj industriji oružja je i diverzifikacija proizvodnih linija. Ruske kompanije naime trenutno sprovode vladinu politiku povećanje udjela u civilnoj prodaji na 30 odsto ukupne prodaje do 2025. i 50 odsto do 2030.
Kada je riječ o kompanijama van SAD, Kine, Rusije i Evrope, njihova prodaja oružja i vojnih usluga je u 2020. povećana za 3,4 odsto, na 43,1 milijardu dolara.
Preporučeno
Navodi se da su tri izraelske kompanije prodale oružje za 10,4 milijarde dolara, a četiri južnokorejske za 6,5 milijardi.
