Video
Papa se molio da katolici u Kini i drugdje “budu snažni i radosni svjedoci Jevanđelja, čak i usred iskušenja, da uvijek promovišu mir i harmoniju”.
Praznik je uveo papa Benedikt XVI kao dio napora da ujedini oko 12 miliona kineskih katolika, podijeljenih između zvanične crkve pod kontrolom države koja ne priznaje papsku vlast, i crkve koja je ostala lojalna Vatikanu uprkos višedecenijskom progonu.
Papa Franjo nastavio je napore na ujedinjenju kineskih katolika kontroverznim dogovorom iz 2018. o nominacijama za biskupe.
Detalji sporazuma nikada nisu objavljeni, ali on omogućava crkvi pod državnom kontrolom da ima pravo da samostalno izabere biskupe, iako je Franjo insistirao da je zadržao pravo veta na konačni izbor.
Dogovor su kritikovali konzervativni katolici, smatrajući da je popustio pred zahtjevima Pekinga. Vatikan je tvrdio da je to bio najbolji sporazum koji se mogao postići, nakon čega je periodično obnavljan.
Papa Lav će morati da odluči da li da nastavi sa obnavljanjem sporazuma. U međuvremenu je Peking navodno kršio sporazum nekim jednostranim imenovanjima koja su se desila bez papine saglasnosti.
Papa je rekao nadbiskupu Hongkonga, kardinalu Stivenu Čou, da je “posjetio Kinu nekoliko puta i upoznao kinesku kulturu i stvarnost”, navodi misionarska novinska agencija Fides.
Čou je dodao da očekuje da će Lav slijediti Franjinu politiku vezano za crkvu u Kini. Rekao je da je Lavu poklonio malu statuu Gospe od Šešana, statuu Bogorodice koju Kinezi posebno poštuju. Čou, jezuita, rekao je da je molio papu “da ne zaboravi crkvu u Kini i kineski narod”.
Vatikan godinama radi na pokušaju da poboljša odnose sa Kinom, koji su zvanično prekinuti prije više od sedam decenija kada su komunisti došli na vlast.
Preporučeno
Odnosi su dugo bili u zastoju zbog insistiranja Kine na svom isključivom pravu da imenuje biskupe kao pitanje nacionalnog suvereniteta, dok je Vatikan insistirao na isključivom pravu pape da ih imenuje.
