Video
Ranjiva Ukrajina, ratnohuškačka Rusija i narcisoidni Donald Tramp: to ostaju najveći izazovi za Evropsku uniju i u narednoj godini. Postoje i unutrašnji problemi kao što su usporena ekonomija, visok nivo duga i ograničena sposobnost djelovanja u dvije najveće države-članice, Njemačkoj i Francuskoj.
Izgledi, dakle, nisu ružičasti.
Šta je sledeće za preuređeni tim u Briselu? Predsjednik Savjeta EU Antonio Košta i predstavnica EU za spoljne poslove Kaja Kalas na dužnosti su od 1. decembra. Ursula fon der Lajen je ostala, ali je i njena Evropska komisija potpuno reorganizovana.
Novi tim predstavlja barem priliku, kaže Stiven Everts iz Evropskog instituta za bezbjednosne studije u Parizu: „Ovo je trenutak u kome možemo da preispitamo, prilagodimo i oživimo spoljnu politiku Evropske unije.“
1. Pomoć za Ukrajinu
Finansijska i vojna pomoć Ukrajini koja je na udaru Rusije, na vrhu je liste hitnih zadataka. Evropska unija će svakog mjeseca sledeće godine prebacivati po milijardu i po eura iz svog budžeta u državnu kasu u Kijevu.
Osim toga, tu je i zajam od 50 milijardi evra grupe G7 Ukrajini, koji će biti servisiran profitom od zamrznute ruske imovine. A tu su i velike količine municije i naoružanja što će morati da finansiraju države EU kako bi pomogle Ukrajini, kandidatu za članstvo u Uniji.
Prvi dan na poslu predsjednika Savjeta EU Antonija Košte (levo): poseta Kijevu 1. decembra 2024. imala je za cilj da se pokaže solidarnost Prvi dan na poslu predsjednika Savjeta EU Antonija Košte (levo): posjeta Kijevu 1. decembra 2024. imala je za cilj da se pokaže solidarnost.
Račun bi mogao da postane mnogo veći ako novi američki predsjednik Donald Tramp ispuni svoje prijetnje i smanji ili potpuno obustavi dosadašnju velikodušnu pomoć SAD Ukrajini. Do danas su Sjedinjene Države finansirale gotovo polovinu pomoći Ukrajini.
Diplomate EU prenose da se u Briselu intenzivno spekuliše o tome koliko bi novca moglo da nedostaje. Niko ne zna šta će se tačno dogoditi tokom 2025. „Sačekaćemo i videti. Nismo baš spremni za Trampa“, kaže jedan diplomata EU.
2. Naoružavanje
Osim Ukrajine, Evropska unija će se 2025. fokusirati i na sopstvenu odbranu od Rusije. Po prvi put je imenovan komesar EU za novo odjeljenje – odbrane i svemira. Andris Kubilijus ne bi trebalo da formira evropsku vojsku, ali bi trebalo da bolje koordinira politiku naoružanja i nabavke članica EU. Budžeti su u mnogim državama-članicama suviše mali da bi one brzo nabavile novo oružje ili regrutovale više vojnika.
Pritisak bi mogao da poraste ako američki predsjednik Donald Tramp odluči da smanji izdvajanja za odbranu Evrope i zahtijeva više doprinosa od samih Evropljana. Odakle će doći te milijarde za vojsku, misterija je za mnoge političare EU.
Samo u Njemačkoj budžetu za odbranu srednjoročno nedostaje 230 milijardi eura, procenjuje institut za ekonomska istraživanja IFO iz Minhena. Italiji nedostaje 120, Španiji 80 milijardi.
Novi njemački ministar finansija Jerg Kukis (SPD) odmah je zakočio ideju nekih država da finansiraju izdvajanja za vojsku kroz dodatni zajednički dug EU.
A onda prije svega tu su – dugovi! U 2025. godini ne samo da se moraju finansirati nova izdvajanja za vojsku, već i ulaganja u klimatski povoljno restrukturiranje privrede, za podršku privredi i za obnovu u Gazi, Libanu i Siriji.
U dramatičnom izvještaju o konkurentnosti privrede EU, bivši predsjednik Evropske centralne banke Mario Dragi navodi da su investicione potrebe 800 milijardi eura. Taj Italijan preporučuje zajedničko zaduživanje za početna finansiranja (subvencije) kako bi se privukli privatni investitori.
Francuska i Italija već se suočavaju s procedurama koje je Evropska unija pokrenula zbog njihovog prekomernog deficita. Uskoro bi mogla da im se pridruži i Španija.
Iako je Njemačka i dalje ispod granice duga koji propisuje EU, ta zemlja, zbog vanrednih izbora, nije u potpunosti sposobna da djeluje kada je riječ o fiskalnoj politici. Novi ministar finansija neće predstaviti savezni budžet za 2025. sve do jula ili septembra.
Pregovori o novom finansijskom okviru EU biće odloženi zbog formiranja nove njemačke vlade.
4. Spriječiti trgovinski rat
U pogledu trgovinske politike, 2025. će vjerovatno biti prilično teška godina. S Kinom se sprema trgovinski rat oko električnih automobila. Može da dođe i do dramatičnog sukoba sa SAD oko kaznenih tarifa koje Donald Tramp želi da uvede Evropi, Kini, Meksiku i Kanadi. Komesar EU za ekonomska pitanja Valdis Dombrovskis želi da jasno stavi do znanja savjetnicima novog predsjednika SAD da sami sebi štete tim tarifama.
„Trgovinski rat nikome ne pomaže. Morate da predstavite brojke Trampu. Fragmentacija svetske trgovine nikome ne koristi. Carine bi uništile sedam odsto globalne ekonomske proizvodnje. To bi bilo kao tridesetih godina prošlog vijeka, kada je izolacionizam bio veoma moderan“, rekao je Dombrovskis, misleći pritom i na globalnu ekonomsku krizu tih godina i na uspon nacionalsocijalizma u Njemačkoj.
Trgovinski sporazum koji je upravo potpisan sa Merkosur-grupom u Južnoj Americi pruža malo nade, ali zemlje-članice EU to bi tek trebalo da prihvate sledeće godine.
5. Održati jedinstvo
Ekspert za EU Janis Emanuilidis iz trusta mozgova Centar za evropsku politiku (EPC) na novu godinu gleda s malo optimizma. „Evropska unija je uvijek bila garant za kompromise. Izgubila je tu sposobnost“, rekao je Emanuilidis na jednom skupu u Briselu početkom decembra. On je tu mislio na spoljnopolitičke i vojne izazove, na ono što za šta se u Njemačkoj koristi izraz „prekretnica“ (Zeitenwende) koji je početkom 2022. upotrebio kancelar Šolc.
„Evropska unija više nije odgovor na mnoge stvari. Politika je postala više nacionalistička. Mnogi ljudi, uključujući i zemlje Zapadnog Balkana koje žele da se pridruže, izgubili su nadu da će EU u jednom trenutku zaista ispuniti svoja obećanja“, kaže Emanuilidis.
Francuska i Njemačka bi sada bile potrebne kao vodeće sile u EU, ali Francuska je slaba zbog krize vlade, a Njemačka je, zbog vanrednih izbora u februaru, u mogućnosti da deluje samo u ograničenoj meri.
Manjinska vlada u Španiji takođe bi mogla da propadne zbog budžeta. Italiju vodi krajnje desničarska vlada. Belgija i Austrija imaju samo tehničke, dakle privremene vlade. Situacija u Rumuniji je zbunjujuća. EU-skeptici na vlasti su u Holandiji, Mađarskoj i Slovačkoj.
Viktor Orban, mađarski premijer, kaže za sebe da je tokom svog predsjedavanja EU postigao da, kroz približavanje Rusiji, mir u Ukrajini postane vjerovatniji. I raduje se što će u Bijelu kuću ući njegova srodna duša, Donald Tramp.
Preporučeno
Sledeća, 2025. godina, za Evropsku uniju će, dakle, biti burna. Ali i veoma interesantna.
