Video
Ove kritike dolaze usred stalnih nastojanja Vašingtona da evropski saveznici preuzmu veću odgovornost za sopstvenu bezbjednost i postanu manje zavisni od američke vojne moći, prenosi Index.hr pisanje Politico.
„Veoma sam nezadovoljan Španijom. Oni su jedina zemlja koja nije povećala svoj udio na 5 odsto. Svaka druga zemlja u NATO-u povećala je udeo na 5 odsto“, rekao je Tramp novinarima u Bijeloj kući, dodavši da smatra potez Španije „veoma lošom stvari za NATO“.
U svojim dosad najoštrijim izjavama na ovu temu, najavio je i moguće posljedice: „Razmišljam o tome da im (Španiji) uvedem trgovinsku kaznu putem carina zbog onoga što su učinili.“
Pitanje poštovanja i geografije
Tramp je sugerisao da Španija neozbiljno shvata svoje obaveze jer se oslanja na bezbjednosne garancije koje joj pruža njen geografski položaj u južnoj Evropi, rekavši da zemlja „dobija zaštitu“ jednostavno zbog „načina na koji je smeštena“.
Problem je dodatno zakomplikovao španski premijer Pedro Sančez, koji je ranije ove godine izjavio da Moskva ne predstavlja direktnu bezbjednosnu prijetnju njegovoj zemlji, što je izazvalo nezadovoljstvo drugih članica EU, naročito onih koje se graniče sa Rusijom i Ukrajinom.
Prošle nedjelje Tramp je Španiju nazvao „zaostalom zemljom“ i čak predložio njeno izbacivanje iz NATO-a, iako za takav potez ne postoji mehanizam unutar saveza. „Možda biste ih trebali izbaciti iz NATO-a, iskreno“, rekao je finskom predsjedniku Aleksanderu Stubuu.
Novi cilj od 5 odsto
Na NATO samitu u Hagu u junu, saveznici su se dogovorili o novom cilju izdvajanja za odbranu od 5 odsto BDP-a, što uključuje 3,5 odsto za osnovnu vojnu potrošnju i 1,5 odsto za srodna područja. Međutim, Sančez je zatražio izuzeće, tvrdeći da Madrid može ispuniti svoje obaveze i s manjim ulaganjima, na šta je Tramp već tada zaprijetio „dvostrukim“ carinama.
Madrid trenutno ima najniža vojna izdvajanja među članicama NATO-a, sa svega 1,3 odsto BDP-a u 2024. godini. Ipak, suprotno Trampovim tvrdnjama, tek nekoliko saveznika, poput Poljske, trenutno dostiže cilj od 5 odsto, dok ostatak saveza ima rok do 2035. da ga ispuni.
„Mislim da je to nevjerovatno nepoštovanje“, ponovio je Tramp. „I mislim da bi ih trebalo kazniti zbog toga. Da, mislim.“
Sančez brani stav Madrida
Uprkos pritisku, španski premijer Pedro Sančez je u utorak u intervjuu za radijsku mrežu Cadena SER branio politiku svoje vlade. „Posvećeni smo odbrani, bezbjednosti NATO-a i, istovremeno, jednako smo posvećeni očuvanju naše socijalne države“, izjavio je, dodajući da Španija već čini „više nego dovoljno“.
Sančez je u aprilu obećao da će izdvajanja povećati na 2 odstoBDP-a do kraja 2025. godine, što je u skladu s ranijim NATO ciljem, ali i dalje znatno ispod Trampovog novog zahtjeva. Priznao je neslaganja s Vašingtonom, ali je naglasio da su njegovi odnosi s Trampom i dalje „potpuno srdačni“.
Preporučeno
„Osim očiglednih razlika koje možda imamo u mnogim politikama, vjerujem da su odnosi između Sjedinjenih Država i Španije veoma pozitivni i veoma duboki“, zaključio je Sančez.
