Video
Demokratska stranka sa Bajdenom na čelu prikupila je rekordnu sumu novca za kampanju od donatora i ima određenu finansijsku prednost koja će izbornom štabu omogućiti da u finišu intenzivira kampanju.
Izborne analize sve izvjesnije govore da Tramp neće biti reizabran, ali ako je za demokrate ovakav razvoj situacije bolni dežavu, i treba da bude. U ovo vrijeme, 2016. godine, svi su predviđali pobjedu Hilari Klinton, a svi znamo kako se to završilo.
Može li 2016. godina da se ponovi? BBC je analizirao moguće scenarije u kojima Tramp odnosi pobjedu, uprkos svim anketama i prognozama.
Još jedno oktobarsko iznenađenje
Samo 11 dana prije izbora 2016. godine, direktor FBI Džejm Komi saopštio je da će FBI ponovo pokrenuti istragu o privatnim mejlovima tadašnje kandidatkinje Demokratske stranke Hilari Klinton dok je služila kao državni sekretar.
Do izbora ove godine, 3. novembra, ostalo je nešto više od dvije nedjelje i sličan politički zemljotres mogao bi da Trampa katapultira pravo do pobjede.
Dosad su, doduše, sva velika iznenađenja Trampu mogla samo da – u teoriji makar – naškode, od malverzacija sa porezom koje je Njujork tajms nedavno otkrio do toga da se i sam na kraju zarazio koronavirusom.
Nedavno je Njujork post objavio tekst o misterioznom laptopu u kojem se, navodno, nalazi mejl koji bi mogao da dokaže da je Džo Bajden povezan sa lobiranjem svog sina Hantera za ukrajinsku kompaniju gasa, i iako su neki konzervativci ovo ocijenili kao događaj koji bi mogao da proizvede iste efekte kao i čuveni mejlovi Klintonove, zasad ne djeluje kao da bi mnogo birača moglo da se predomisli zbog ove lažne afere.
Tramp je, međutim, obećao da će biti još iznenađenja i od njega je sasvim realno očekivati nove šokantne obrte.
Možda ankete nisu tačne
Bajdenu se u anketama daje prednost praktično otkada je i zvanično proglašen za kandidata Demokratske stranke, a njegovo vođstvo djeluje stabilno i sigurno čak i u ključnim sving stejtovima.
Sa druge strane, 2016. godina je najbolje pokazala da ankete mogu da predviđaju potpuno pogrešan ishod.
Ogroman broj Amerikanaca će ove godine glasati poštom, a republikanci i Tramp naročito već dugo pripremaju teren za diskreditovanje glasova pristiglih poštom. To znači da je mogućnost da veliki broj glasova bude proglašen nevažećim veća nego ikada, a gužve koje se već bilježe tokom prijevremenog glasanja mogle bi da odvrate određeni broj birača koji se računa u sigurne glasove.
Odjeci debate
Prašina se slegla konačno poslije prve debate Trampa i Bajdena i ankete zasad pokazuju da Trampov agresivni stil i silno prekidanje Bajdena dok govori ipak nisu naišli na odobravanje određenih grupa glasača, a naročito žena iz predgrađa koje su maltene ključna demografska grupa ove godine.
Tramp je čak propustio priliku da popravi utisak kada je odbio da učestvuje u drugoj debati pošto je saopšteno da će ona biti virtuelna, ali svakako valja imati na umu da ankete i ovde mogu da daju pogrešan utisak i da je vrlo moguće da mu debata nije naročito naškodila u jezgru biračkog tijela, odnosno ruralnim oblastima koje se često zanemaruju u anketama.
Ko se nećka…
Iako ankete pokazuju da Bajden vodi i u ključnim sving stejtovima, odnosno neodlučnim državama, i dalje ima prostora da se kockice poklope za Trampa i aritmetika Elektorskog koledža ipak ode njemu u prilog.
Tramp je prošlog puta izgubio “popular vote” – to praktično znači da je imao manje glasova građana od Hilari Klinton – ali je dobio glasove elektora koji suštinski odlučuju predsjednika.
Zasad ne djeluje da bi mogao da ponovo dobije Mičigen i Viskonsin, ali ako se izvuče u ostalim sving stejtovima, velika je vjerovatnoća da dobije 270 elektorskih glasova koliko mu je neophodno za pobjedu.
Možda Bajden zabrlja
Kampanja Džoa Bajdena zasad je dobra, naročito kada se uzme u obzir da bivši potpredsjednik SAD sklon gafovima, i Bajden je uspio da se mudro kloni situacija u kojima bi se mogao naći u nevolji jer je rekao nešto što nije trebalo.
Preporučeno
Ipak, u finišu kampanje je neophodno da se više eksponira, a sa većim prisustvom u javnosti je veći i rizik da bi nešto moglo da pođe po zlu i košta ga prednosti u anketama. Dodatni faktor rizika je da je Bajdenovo biračko tjelo prilično heterogeno, što znači da nije teško da se radnička klasa rasrdi zbog nečega što je išlo naruku manjinama.
