Danska planira da izoluje nepoželjne migrante na malo, daleko i izolovano ostrvo na kom su se do sada nalazile laboratorije, štale i krematorijum centra za istraživanje zaraznih životinjskih bolesti.
“Oni su nepoželjni u Danskoj, i to će osjetiti”, napisala je ministarka imigracija, Inger Stojberg, na svom Fejsbuku.
Prošle nedjelje je postignut dogovor da se na spomenutom Lindholm ostrvu zadrže stranci kojima je odbijen azil, a imaju kriminalni dosije pa se iz niza razloga ne mogu da vrate u matičnu državu. Vrlo malo ostrvo u Baltičkom moru leži 3,2 kilometra od najbližeg kopna, a trajektne usluge su neredovne.
Stranci će u centar na ostrvu morati da se javljaju svaki dan, a neodazivanje je kažnjivo zakonom (i zatvorom).
“Minimiziraćemo broj trajektnih linija koliko je god moguće”, kaže Martin Henriksen, portparol Danske narodne partije, “i biće jako, jako skup, tako da prelazak na kontinent bude otežan”.
{youtube}e9FZdOypBn8{/youtube}
Za četiri godine funkcionisanja tog principa alocirano je oko 115 miliona dolara, a centar bi se trebao da se otvori 2021. godine.
Ministar finansija, Kristian Jensen, koji je vodio pregovore, rekao je kako ostrvo nije zatvor, ali svako ko je smješten tamo tamo mora i da spava. Lous Holk, iz Danskog instituta za ljudska prava, kaže kako će njena organizacija vrlo budno da prati funkcionisanje sistema kako bi se osiguralo da se ne krše nečija prava, ili da Danska ne izbjegava svoje međunarodne obaveze.
Do dogovora se zapravo došlo unutar godišnjih pregovora oko budžeta. Svake godine, Danska narodna partija traži restrikcije oko migranata u zamjenu za svoje glasove i podršku oko budžeta.
U Danskoj je, kao i u većini Evrope, porast dolazaka migranata sa Bliskog istoka i Afrike u 2015. i 2016. godini pokrenuo populistički i nativistički pokret. Vlada želi zakone o migrantima i migraciji dogurati do same ivice međunarodnih konvencija o ljudskim pravima. Pravnici kažu da je još je prerano reći da li će Lindholm preći neku od granica i prekršiti neku od konvencija (poput ilegalnog zadržavanja). Kažu, s druge strane, da jako liči na italijanski projekat koji je 1980. srušen na Evropskom sudu za ljudska prava.
https://twitter.com/newsv24/status/1070119473082904576
Lindholm plan želi strance da motiviše da odu (ili da nikada ni ne dođu) time što će im život učini nepodnošljivim. Tražioci azila koji imaju dosijee ne mogu da rade u Danskoj i da hoće. Odbijeni tražioci azila koji ne mogu biti deportovani dobijaju smještaj, gdje ne pripremaju vlastitu hranu, i “džeparac” od oko 1.20 dolara na dan, koja se uskraćuje ako ne sarađuju.
Nekadašnja ministarka imigracije, Birt Ron Hornbek, kaže kako je projekt “šala” i “greška koja se može porediti sa time da fudbaler da autogol”.
“Ništa neće biti od ovog predloga”, napisala je u svojoj kolumni. Mnogi stranci kojima je odbijen azil ne mogu biti deportovani nazad radi straha od zlostavljanja ili progona, ili naprosto jer ih njihove države ne žele nazad.
The isolated island of Lindholm was until this summer a laboratory facility for Denmark's veterinary institute researching contagious animal diseases.
Now, The facilities would house migrants who have been denied asylum but cannot be deported. pic.twitter.com/fGuh4bDsWf
— DW News (@dwnews) December 4, 2018
Stotine koji su zapeli u dva deportaciona centra i odbijaju da odu su izazov za vladu koja je obećala da će se riješiti svih onih koji nemaju prava da ostanu u Danskoj. Neki su izdržali duže od decenije uprkos sve lošijim uslovima za život. Nezavisna studija nekadašnjeg šefa zatvora koji sada radi za grupu za ljudska prava Helsinki Sitizens Asembli, i kaže kako su uslovi u centrima za deportaciju uporedivi s onima u nekim zatvorima, ili gori.
Parlament će donijeti zakon prema kom migrant koji želi državljanstvo mora biti u stanju da se rukuje sa osobom suprotnog pola, iako neki muslimani insistiraju kako je to za njih nemoguće.
Preporučeno
Izvor: Express.hr
Video