Prošle godine, izdavačka kuća „Oxford University Press“ proglasila je izraz „brain rot“ (propadanje/truljenje mozga) za riječ godine, definišući ga kao „navodno propadanje mentalnog ili intelektualnog stanja osobe“ uslijed prekomjerne konzumacije „banalnog ili neizazovnog“sadržaja sa društvenih mreža i drugih internet platformi.

„To je ono što se dešava kada konzumirate previše nekvalitetnog sadržaja na internetu – to je kao brza hrana za mozak“, kaže dr Andreana Benitez, vanredna profesorka na Katedri za neurologiju Medicinskog univerziteta Južne Karoline u SAD.

Međutim, da li takav sadržaj zaista šteti mozgu – i na koji način – još nije potpuno jasno.

Navike korišćenja ekrana mogu uticati na zdravlje

Prema podacima američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), polovina tinejdžera u SAD provodi četiri ili više sati dnevno ispred ekrana, dok globalne procene pokazuju da odrasli prosječno provedu više od šest sati dnevno na internetu.

Ne postoje zdravstvene smjernice koje određuju koliko sati dnevnog vremena ispred ekrana je prikladno za tinejdžere ili odrasle. Kako piše Euronews, istraživačima nedostaju dovoljni podaci da bi potpuno razumjeli koncept „propadanja mozga“ i do čega ono može da dovede.

„Ne postoji koherentna nauka o tome“, kaže Benitez.

Ipak, podaci CDC-a pokazuju da jedan od četvoro tinejdžera koji često skroluju prijavljuje osjećaj anksioznosti ili depresije.

Neka istraživanja sugerišu da problemi povezani sa intenzivnim korišćenjem interneta mogu da počnu veoma rano. Adolescenti koji provode više vremena ispred ekrana imaju veću vjerovatnoću da iskuse mentalne probleme poput depresije, anksioznosti, poremećaja pažnje i hiperaktivnosti (ADHD), opozicionog prkosnog poremećaja, kao i fizičke simptome poput bola, vrtoglavice ili mučnine.

To pokazuje analiza iz 2024. godine podataka iz studije o kognitivnom razvoju adolescentskog mozga – najveće dugoročne studije razvoja dječijeg mozga u SAD.

Druge studije potencijalno povezuju propadanje mozga sa emocionalnom desenzitizacijom, kognitivnim preopterećenjem, negativnim doživljajem sopstvene vrijednosti i smanjenim funkcijama izvršnih sposobnosti – uključujući pamćenje, planiranje i donošenje odluka.

Preispitivanje naše digitalne ishrane

Iako ne postoje dokazi da sati provedeni ispred ekrana mijenjaju strukturu ljudskog mozga, ono što se ne dešava tokom tih sati moglo bi biti štetno – naročito za mlade ljude čiji mozgovi su još u razvoju, kaže dr Kostantino Jadekola, direktor Instituta za istraživanje mozga i uma „Feil Family“ pri Medicinskom centru Vajl Kornel u Njujorku.

Što više vremena mladi provode ispred ekrana, to manje vremena provode fizički aktivni ili u direktnim međuljudskim kontaktima, koji su ključni za složeni senzorno-emotivni unos neophodan za razvoj mozga.

„Razvoj mozga zahtijeva raznovrsna iskustva. Kada ste na telefonu, ne dobijate ta druga iskustva. Zamjenjujemo ljudsku interakciju vještačkom, a vještačka interakcija nema složenost koju ima stvarno ljudsko iskustvo – verbalne, senzorne i emocionalne reakcije koje doživljavamo u kontaktu s ljudima“, kaže Jadekola.

Nije bitno samo koliko vremena provodimo ispred ekrana – važan je i sadržaj, dodaje Benitez.

„Ako konzumirate velike količine nekvalitetnog sadržaja, vjerovatnije je da ćete biti izloženi informacijama koje mogu iskriviti percepciju stvarnosti i negativno uticati na mentalno zdravlje“, kaže ona.

Prolazak kroz veliku količinu negativnog sadržaja takođe može dovesti do mentalnog iscrpljenja, dodaje.

Ali koliko je previše – još se ne zna, kaže Benitez. Poredeći sve to sa brzom hranom, kaže da kratki periodi vremena ispred ekrana mogu biti bezopasni.

„Jedna kesa čipsa možda nije problem, ali ako pojedete tri odjednom, to već može da bude problem“, objašnjava ona.

Kako pametnije provoditi vrijeme ispred ekrana

Pomaganje djeci – i odraslima – da „konzumiraju“ zdraviji digitalni sadržaj nije lako, kaže Benitez, jer je savremeni život duboko povezan sa onlajn aktivnostima – od škole do kupovine, zabave i društvenih kontakata.

„Za djecu su ekrani sastavni deo života. Tako dobijaju većinu informacija“, kaže ona.

Ali, dodaje, „odrasli su ti koji bi trebalo da biraju sadržaj, da se postaraju da djeca konzumiraju ono što im koristi i na način koji ih ne zamara mentalno. Treba da ih podstičemo na kritičko razmišljanje dok su ispred ekrana“.

Za djecu i odrasle, Benitez takođe savjetuje da se izbjegava skrolovanje prije spavanja.

„Konzumiranje uzbudljivih informacija i izlaganje svijetlu u vrijeme kada tijelo treba da se priprema za san može uticati na kvalitet sna“, kaže ona.

Američka akademija pedijatara predlaže da porodice zajedno prave planove za korišćenje ekrana i podstiču aktivnosti koje podstiču kreativnost i povezanost sa porodicom i prijateljima.

Takođe se preporučuje naglašavanje važnosti aktivnosti van ekrana, kao što su sport, muzika, umetnost i drugi hobiji.

AAP takođe ističe da određeno korišćenje ekrana može biti „zdravo i pozitivno“ – u čemu se slažu i Benitez i Jadekola.

„Možete konzumirati kvalitetan sadržaj. Ovdje je u pitanju procena vrednosti“ , kaže Benitez.

Jadekola savjetuje da se korišćenje tehnologije uskladi sa svrhom.

„U redu je koristiti tehnologiju za zadatke koje treba obaviti. Problem nastaje kada to preraste u zavisnost. Sve treba biti umjereno“, zaključuje Jadekola.