Video
Novi laboratorijski eksperimenti iz Japana pokazuju da BA.2 možda ima karakteristike koje ga čine jednako sposobnim da izazove ozbiljne bolesti kao i starije varijante kovida-19, uključujući deltu.
I poput omikrona, čini se da u velikoj mjeri izbjegava imunitet koji stvaraju vakcine. Dodatna doza vakcine vraća zaštitu, čineći bolest nakon infekcije za oko 74 odsto blažom.
BA.2 je takođe otporan na neke tretmane, uključujući sotrovimab, monoklonsko antitijelo koje se trenutno koristi protiv omikrona.
Nalazi su objavljeni ove nedjelje kao preprint studija na bioRxiv, dakle studija još nije prošla recenziju.
“Moglo bi da se radi, iz ljudske perspektive, o gorem virusu od BA.1 i mogao bi brže da se prenosi i izaziva teži oblik bolesti”, kaže dr Danijel Rouds, šef odjeljenja za mikrobiologiju na Klivlendskoj klinici u Ohaju. Dr Roads je pregledao studiju, ali nije bio uključen u istraživanje.
Američki centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) pažljivo prate BA.2, rekla je direktorka dr Rošel Valenski.
“Nema dokaza da je varijanta BA.2 teža od varijante BA.1. CDC nastavlja da prati varijante koje kruže kako u zemlji tako i u inostranstvu”, rekla je ona.
Ona je dodala da će nastaviti da prate nove podatke o težini bolesti kod ljudi i nalaze iz ovakvih radova sprovedenih u laboratorijskim uslovima.
BA.2 je veoma mutiran u poređenju sa originalnim virusom koji izaziva kovid koji se pojavio u Vuhanu u Kini. Takođe ima desetine promjena gena koje se razlikuju od originalnog soja omikrona, što ga čini različitim od najnovijeg pandemijskog virusa kao što su alfa, beta, gama i delta varijante bile jedna od druge.
Kej Sato, istraživač sa Univerziteta u Tokiju koji je sproveo studiju, tvrdi da ovi nalazi dokazuju da BA.2 ne treba smatrati tipom omikrona i da ga treba pažljivije pratiti.
“Kao što možda znate, BA.2 se još zove i stelt omikron”, rekao je Sato za CNN i dodao je to zato što se ne pojavljuje na PCR testovima na način kao što to čini omikron i laboratorije, upravo zbog toga, moraju da preduzmu dodatni korak i sekvenciraju virus da bi pronašle ovu varijantu.
On kaže da bi “uspostavljanje metode za otkrivanje specifičnog BA.2 bila prva stvar koju mnoge zemlje treba da urade”.
Preporučeno
„Izgleda da možda imamo novo slovo grčkog alfabeta”, složila se Debora Fuler, virusolog sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Vašingtonu, koja je pregledala studiju, ali nije bila dio istraživanja.
