Video
Penjanje uz stepenice zahtijeva više napora nego hodanje po ravnom, pa je sasvim očekivano da vam se ubrzaju puls i disanje. Ipak, ako vam ponestaje daha tokom aktivnosti koje ste ranije obavljali bez problema, ne bi trebalo automatski da pretpostavite da ste samo van kondicije, prenosi Danas.
Stručnjaci sa kojima je razgovarao HuffPost objašnjavaju zašto se to dešava, koji faktori mogu da utiču na disanje i u kojim situacijama je važno potražiti savjet ljekara.
Zašto se toliko zadišemo dok se penjemo uz stepenice?
Penjanje uz stepenice predstavlja veći fizički napor nego hodanje po ravnoj površini. Pri svakom koraku podižemo sopstvenu težinu, zbog čega mišićima treba više kiseonika, a srce i pluća moraju da rade intenzivnije kako bi zadovoljili tu potrebu.
Doktorka Ketrin Polgirs, specijalistkinja porodične i sportske medicine na Univerzitetu u Luisvilu, objašnjava da je zadihanost tokom takvog napora često normalna fiziološka reakcija organizma.
Koliko ćete se zadihati zavisi od više faktora, uključujući fizičku kondiciju, brzinu penjanja, godine i to da li nosite težak teret. Ako veći deo dana provodite sjedeći ili se rijetko bavite fizičkom aktivnošću, stepenice mogu da vam predstavljaju veći izazov.
Kada zadihanost može da bude znak da nešto nije u redu?
Povremena zadihanost posle napora ne mora da bude razlog za zabrinutost. Međutim, važno je da obratite pažnju na to da li se nešto promijenilo.
Ako vam je ranije bilo lako da se popnete uz stepenice, a sada morate da zastajete kako biste došli do daha, ili se zadihanost postepeno pogoršava, razgovarajte sa ljekarom. Otežano disanje tokom fizičke aktivnosti može da bude povezano sa problemima sa srcem ili plućima, anemijom i drugim zdravstvenim stanjima.
Mogući uzroci uključuju astmu, hroničnu opstruktivnu bolest pluća, poremećaje srčanog ritma i srčanu slabost. Ipak, samo na osnovu ovog simptoma nije moguće utvrditi šta je uzrok, zbog čega je važno da se ne oslanjate na samostalno postavljanje dijagnoze.
Koji simptomi zahtijevaju dodatnu pažnju?
Nije važno samo koliko se brzo zadišete već i da li se uz to javljaju drugi simptomi. Posebno obratite pažnju na:
- bol, pritisak ili stezanje u grudima,
- ubrzan ili nepravilan rad srca,
- vrtoglavicu ili osjećaj da ćete se onesvijestiti,
- oticanje nogu, članaka ili stopala,
- zadihanost koja se javlja i pri veoma malom naporu ili u mirovanju.
Ako se iznenada javi izraženo otežano disanje, naročito uz bol u grudima, nesvjesticu ili plavičastu boju usana, odmah potražite hitnu medicinsku pomoć. Ako se disanje postepeno pogoršava ili vam svakodnevne aktivnosti postaju sve teže, zakažite pregled i nemojte čekati da problem sam prođe.
Može li bolja kondicija da pomogne?
Ako je zadihanost posledica nedovoljne fizičke aktivnosti, postepeno povećanje kretanja može da doprinese boljoj izdržljivosti. Počnite redovnim šetnjama po ravnom terenu, a zatim, u skladu sa svojim mogućnostima, postepeno povećavajte trajanje i intenzitet aktivnosti.
Nemojte odmah pokušavati da savladate više spratova velikom brzinom. Obratite pažnju na to kako se osjećate i napravite pauzu kada vam je potrebna. Dovoljno sna i odgovarajuća hidratacija takođe mogu da utiču na nivo energije i izdržljivost.
Ipak, ako je zadihanost nova, neuobičajeno izražena ili se pogoršava, prvo se obratite ljekaru, umesto da pretpostavite da je riječ samo o slaboj kondiciji.
Zaključak je jednostavan: zadihanost nakon penjanja uz stepenice može da bude sasvim normalna reakcija na napor. Međutim, ako se javlja češće nego ranije, nastaje pri sve manjoj aktivnosti ili je prate drugi simptomi, nemojte je zanemarivati.
Preporučeno
