Kako navodi doktor opšte prakse Amir Kan, budući da je mozak jedan od najvažnijih organa, neophodno ga je očuvati, a to možete postići svakodnevnim navikama.
Udruženje za Alcajmerovu bolest (The Alzheimer’s Association) preporučuje nekoliko praksi za očuvanje zdravlja mozga: redovnu fizičku aktivnost, pravilnu ishranu, dovoljno odmora, mentalnu stimulaciju aktivnostima poput čitanja ili rješavanja zagonetki i održavanje društvenih kontakata.Međutim, doktor Khan je dublje istražio određena svakodnevna ponašanja koja bi mogla nanijeti više štete nego koristi.
Stalni multitasking
Doktor Khan je objasnio da nas vječni multitasking, iako može učiniti da se osjećamo produktivnije, zapravo opterećuje mozak.
„Skakanje između zadataka opterećuje mozak, može oslabiti kratkoročno pamćenje i povećati nivo kortizola,“ upozorio je, naglašavajući da je to daleko od idealnog.
Napomenuo je da ovaj obrazac „tokom vremena“ može ozbiljno uticati na vašu sposobnost koncentracije i efikasnog upravljanja emocijama.
Hronični nedostatak sna
Svaka loše prospavana noć utiče na pamćenje i pažnju. Dugotrajan nedostatak sna, naročito dubokog sna, ograničava limfni sistem mozga.
„To je sistem takozvanog ‘odlaganja otpada’ u mozgu, koji povećava stvaranje plakova na mozgu, što je povezano s Alchajmerovom bolešću i demencijom“, navodi doktor Khan.
Neprestano skrolanje
Mnogima je primamljivo da se ušuškaju u krevet i provedu sate na TikToku ili Instagramu, gledajući smiješne snimke ili modne novitete, ali čini se da ta navika može biti štetna za zdravlje mozga.
„Sati pasivnog skrolanja previše stimulišu mozak, izazivaju stresnu reakciju i smanjuju osjetljivost na dopamin. Takve aktivnosti mogu negativno uticati i na pamćenje i na raspoloženje“, upozorava on.
Takođe je napomenuo da „izloženost plavoj svjetlosti prije spavanja remeti oslobađanje melatonina, što utiče na dubok san“, savjetujući da se prije spavanja bavite aktivnostima bez ekrana.
Preskakanje obroka
Preskakanje obroka, posebno doručka, može ozbiljno uticati na zdravlje mozga tokom vremena. Glukoza je osnovno gorivo za mozak.
Povremeni post može imati koristi u određenim slučajevima, ali često preskakanje obroka može smanjiti koncentraciju i izazvati „moždanu maglu“, naročito kod ljudi sa užurbanim načinom života ili hormonalnim promjenama.
Izbjegavanje društvenog kontakta
Na kraju, doktor Khan ističe da je društvena interakcija od suštinskog značaja. Druženje jača kognitivne rezerve i smanjuje rizik od demencije – čak i ako se radi samo o kratkom razgovoru s prijateljem ili poznanikom.
Preporučeno
„Studije pokazuju da je usamljenost jednako štetna za kognitivno zdravlje kao i pušenje 15 cigareta dnevno“, poručio je.
Video