Video
“Crna Gora će u partnerstvu s Evropskom komisijom organizovati ovu konferenciju. Na jednom mjestu okupljamo institucije Evropske unije, međunarodne finansijske institucije, poput EBRD, Evropske investicione banke, ali i međunarodne finansijske korporacije, privredu, kako domaću tako i EU, a sa druge strane donosioce odluka. Cilj koji se želi postići je da Crna Gora postane regionalno čvorište za održive investicije. Oblasti koje će pokriti konferencija odnose se na obnovljive izvore energije, agrobiznis, saobraćaj i informacijske i komunikacijske tehnologije (ICT)”, rekla je Adžović.
Konferenciju će otvoriti crnogorski premijer Milojko Spajić i predsjednica Evropske komisije Ursula von der Layen, a operativni nivo, kaže Adžović, podrazumijeva da će biti predstavljeni mehanizmi koji imaju cilj da pokažu konkretne rezultate ubrzavanja investicija.
Podsjeća da u strukturi stranih direktnih investicija primat imaju nekretnine, a one predstavljaju brz i likvidan kanal ulaska kapitala.
“Imajući u vidu da je Crna Gora projektovana za prvu sljedeću članicu Evropske unije, negdje je logična i sama struktura u tom pravcu, ukoliko su nekretnine nešto na šta gledamo kao ključni dio u strukturi stranih direktnih investicija, odnosno zemlje istoka, jer je jednostavno najbrži način ulaska”, navela je Adžović.
Što se tiče korporativnog kapitala i samih projekata i EU kapitala on teži, dodaje ona, nečemu drugom – jasnim i transparentnim procedurama, teži digitalizaciji i ubrzanju samog sistema, ali i sigurnosti investicije.
“Smatram da je jako pozitivan signal što se Crne Gore tiče i zatvaranja poglavlja 5 sa jedne strane, s druge strane ono na čemu radimo na nivou administracije u smislu pojednostavljivanja procedura, ali i digitalizacije cjelokupnog sistema je jasan signal firmama iz EU da Crna Gora jeste sigurna luka. Investicije iz Evropske unije možda jesu sporije, ali one ostavljaju mnogo dublji trag na našu privredu”, istakla je Adžović.
Objašnjava da potpisani sporazumi sa Francuskom i Mađarskom obuhvataju od izgradnje i opremanja nove Univerzitetske klinike, preko unapređenja i modernizacije elektro mreže, ali i izgradnje dionica autoputa i brzih cesta.
2Imamo i unapređenje željezničke infrastrukture, zatim projekte u dijelu telekomunikacija i nadzora graničnih prelaza. Smatram da svi ovi projekti, na stranu što se želi spekulisati u pravcu da je neko nadomještanje ne znam kome, ali su prije svega u interesu građana Crne Gore. Cilj sporazuma je da se konkretni projekti koje sam navela realizuju. Smatram da zemlje članice Evropske unije, kakve su Mađarska i Francuska se ne bi upuštale u neki rizik i kockale sa bilo čim da je to u nekom pravcu nadomještanja Sporazuma sa Emiratima, pri kojem i dalje ostajemo”, naglasila je Adžović.
Podsjeća da je i u toku rasprave u vezi usvajanja Sporazuma sa UAE naglašeno da će država voditi računa o interesima prvo države Crne Gore.
“Ministarstvo javnih radova će biti to koje će realizovati sam Sporazum, odnosno učestvovati u izradi ugovora, a javnost će biti obaviješten o svim koracima”, poručila je Adžović.
Što se tiče Ministarstva javnih radova u 2025.godini opredjeljeno je, kaže, 115 miliona u kapitalnom budžetu, aktivno je 257 projekata i preko 100 gradilišta u Crnoj Gori.
Preporučeno
“Projekti se realizuju, od oblasti obrazovanja gdje imate adaptaciju 10 stručnih škola, preko adaptacije i rekonstrukcije brojnih vrtića, osnovnih škola, prije neku noć smo i otvorili rekonstruisani objekat Arhitektonskog fakulteta, do kraja godine ćemo imati i završene radove na Filološkom fakultetu u Nikšiću. Uskoro očekujemo i izbor izvođača za rekonstrukciju tehničkih fakulteta, a do kraja godine očekuje se završetak radova na vrtiću “Vukosava Ivanović” u Baru”, zaključila je Adžović.
