Video
Prema kvartalnom izvještaju Ministarstva finansija, državni dug Crne Gore na kraju septembra iznosio je 5,02 milijarde eura, odnosno 58,4 odsto BDP-a, dok je ukupan javni dug dostigao 5,04 milijarde eura, što predstavlja 58,7 odsto bruto domaćeg proizvoda.
Nakon odbijanja depozita države, neto državni dug iznosio je 4,46 milijardi eura, odnosno 51,9 odsto BDP-a. Depoziti su krajem septembra iznosili 561 milion eura, uključujući zlatne rezerve procijenjene na 141,5 miliona eura.
Posebno je značajna struktura zaduženosti. Čak 4,78 milijardi eura državnog duga odnosi se na inostrane obaveze, što čini 95,3 odsto ukupnog državnog duga. Domaći dug iznosio je 238 miliona eura.
Tokom trećeg kvartala država je povukla 84,75 miliona eura iz ranije ugovorenih kreditnih aranžmana, dok je za otplatu duga izdvojeno 84,94 miliona eura. Od tog iznosa 55,6 miliona odnosilo se na otplatu glavnice, a 29,34 miliona na kamate.
Među najvećim povlačenjima kredita bilo je 41,53 miliona eura iz aranžmana sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj za dionicu auto-puta Mateševo–Andrijevica, 16,57 miliona od Hapoalim banke za nabavku minobacača i 13,9 miliona eura od Crnogorske komercijalne banke za nabavku logističkih vozila za vojsku.
Tokom istog perioda zaključena su i dva nova kreditna aranžmana. Sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj potpisan je ugovor o kreditu od 30 miliona eura za uvođenje inteligentnih transportnih sistema na putnoj mreži, dok je sa grupom komercijalnih banaka ugovoren sindicirani kredit od 400 miliona eura za obezbjeđivanje fiskalne rezerve za 2027. godinu. Prema izvještaju, do kraja septembra novac iz ova dva aranžmana nije bio povučen, pa ti iznosi nijesu dio tadašnjeg stanja javnog duga.
HRVATSKA ISPOD, SLOVENIJA I RUMUNIJA IZNAD CRNOGORSKOG NIVOA
Koliko je crnogorski dug veliki u odnosu na ekonomiju može se vidjeti kroz poređenje sa državama članicama Evropske unije.
Prema podacima Eurostata za drugi kvartal 2026. godine, javni dug Hrvatske iznosio je 56,2 odsto BDP-a, dok je u Rumuniji dostigao 59,4 odsto. Slovačka je bila na 60,6 odsto, a Slovenija na 64,7 odsto BDP-a.
Crna Gora je, prema podacima za kraj septembra, na 58,7 odsto, što je nešto više od hrvatskog nivoa, ali ispod zaduženosti Rumunije, Slovačke i Slovenije. Ipak, treba imati u vidu da se crnogorski podatak odnosi na kraj trećeg kvartala, dok su uporedni podaci Eurostata za kraj drugog kvartala, pa ovo nije potpuno istovremeno poređenje.
Prosjek javnog duga u Evropskoj uniji na kraju drugog kvartala iznosio je 82,9 odsto BDP-a, dok je u eurozoni bio 88,8 odsto.
To, međutim, ne znači da je nivo zaduženosti Crne Gore uporediv sa fiskalnim kapacitetima velikih evropskih ekonomija. Njihova mogućnost servisiranja duga zavisi i od veličine privrede, prihoda budžeta, kreditnog rejtinga, strukture obaveza i uslova pod kojima se zadužuju.
Zanimljivo je i poređenje sa najvećim evropskim ekonomijama. U Njemačkoj je javni dug u drugom kvartalu iznosio 63,4 odsto BDP-a, u Francuskoj 119,1 odsto, a u Italiji 139,9 odsto. Grčka je bila na 140,8 odsto BDP-a.
Sa druge strane, među državama sa najnižim javnim dugom u EU su Estonija sa 26,1 odsto, Danska sa 27,1 odsto i Bugarska sa 28,7 odsto BDP-a.
Ovi podaci pokazuju koliko se razlikuju fiskalne pozicije država članica, ali i da granica od 60 odsto BDP-a, koja je dio Mastrihtskih kriterijuma, nije granica koju sve članice poštuju.
GOTOVO SAV DUG U EURIMA, VEĆINA SA FIKSNOM KAMATOM
Još jedan važan podatak iz izvještaja Ministarstva finansija odnosi se na valutnu i kamatnu strukturu zaduženosti.
Čak 99,75 odsto državnog duga denominovano je u eurima, dok 78,6 odsto ukupnih obaveza nosi fiksnu kamatnu stopu. Preostalih 21,4 odsto odnosi se na dug sa promjenljivom kamatom, uglavnom vezanom za EURIBOR.
Državne garancije na kraju septembra iznosile su 109,56 miliona eura, odnosno 1,3 odsto BDP-a, dok je dug lokalnih samouprava bio 24,59 miliona eura.
Preporučeno
U septembru je kreditni rejting Crne Gore agencija Moody's podigla sa Ba3 na Ba2, uz pozitivne izglede, dok je Standard & Poor's ranije potvrdio rejting B+/B i promijenio izglede sa stabilnih na pozitivne.
