Video
Kada se od ukupnog državnog duga oduzmu depoziti, neto državni dug iznosio je 4.458,7 miliona eura, odnosno 51,9 odsto BDP-a. Depoziti su na kraju septembra iznosili 561 milion eura, uključujući i 38.447 unci zlata, čija je vrijednost procijenjena na 141,5 miliona eura.
Neto javni dug, uz uračunate depozite Ministarstva finansija, iznosio je 4.483,3 miliona eura ili 52,2 odsto BDP-a.
“Najveći dio državnog duga odnosi se na obaveze prema inostranim kreditorima. Spoljni dug na kraju septembra iznosio je 4.781,6 miliona eura, što predstavlja 55,7 odsto BDP-a i 95,3 odsto ukupnog državnog duga. U odnosu na kraj drugog kvartala, spoljni dug povećan je za 22,8 miliona eura. Tokom trećeg kvartala povučeno je 70,85 miliona eura iz ranije zaključenih kreditnih aranžmana, dok je za otplatu spoljnog duga izdvojeno 48,1 milion eura. Najveći dio spoljnog duga čine obveznice emitovane na međunarodnom tržištu, čija je vrijednost 2,78 milijardi eura”, piše u izvještaju, prenosi CdM.
Unutrašnji dug iznosio je 238 miliona eura ili 2,8 odsto BDP-a. Tokom izvještajnog perioda povećan je za svega 0,12 miliona eura u odnosu na jun.
Ukupno zaduženje tokom trećeg kvartala iznosilo je 84,75 miliona eura, a u Ministarstvu finansija navode da se cjelokupan iznos odnosi na povlačenja sredstava iz ranije zaključenih kreditnih aranžmana.
Najveći pojedinačni iznos, 41,53 miliona eura, povučen je iz kredita Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) za izgradnju dionice auto-puta Mateševo–Andrijevica.
Iz kredita Hapoalim banke povučeno je 16,57 miliona eura za projekat nabavke minobacača, dok je iz aranžmana sa Crnogorskom komercijalnom bankom (CKB) povučeno 13,9 miliona eura za nabavku vojnih logističkih vozila.
Dodatnih deset miliona eura povučeno je iz kredita Evropske investicione banke za rekonstrukciju magistralnih puteva i projekat otpadnih voda. Iz aranžmana sa Njemačkom razvojnom bankom (KfW) povučeno je 2,25 miliona eura, dok je iz kredita Međunarodne banke za obnovu i razvoj (IBRD) povučeno 500.000 eura.
Tokom trećeg kvartala zaključena su i dva nova kreditna aranžmana. Sa EBRD-om je ugovoren kredit od 30 miliona eura za implementaciju inteligentnih transportnih sistema na putnoj mreži, dok je zaključen i sindicirani komercijalni kredit od 400 miliona eura za obezbjeđivanje fiskalne rezerve za 2027. godinu.
Iz ova dva aranžmana tokom izvještajnog perioda nije bilo povlačenja sredstava.
“Za otplatu državnog duga tokom trećeg kvartala izdvojeno je ukupno 84,94 miliona eura. Od tog iznosa, 55,6 miliona eura odnosilo se na otplatu glavnice, od čega 48,1 milion prema inostranim, a 7,5 miliona prema domaćim povjeriocima. Za kamate je izdvojeno 29,34 miliona eura. Najveći dio, 28,37 miliona eura, isplaćen je inostranim kreditorima, dok je za kamate domaćim povjeriocima izdvojeno 970.000 eura. Dodatnih 1,53 miliona eura odnosilo se na otplatu garancija”navodi se u izvještaju.
Dug lokalnih samouprava na kraju septembra iznosio je 24,59 miliona eura, odnosno 0,3 odsto BDP-a.
Stanje duga po osnovu državnih garancija na kraju trećeg kvartala iznosilo je 109,56 miliona eura, što predstavlja 1,3 odsto BDP-a.
Od toga se 99,92 miliona eura odnosi na garancije izdate inostranim kreditorima, dok obaveze po osnovu garancija prema domaćim kreditorima iznose 9,65 miliona eura.
Tokom trećeg kvartala zaključena je jedna nova državna garancija, vrijedna 25 miliona eura, za kreditni aranžman između Crnogorskog elektroprenosnog sistema (CGES) i Francuske razvojne agencije (AFD).
Sredstva su namijenjena projektu rekonstrukcije i proširenja trafostanice Perućica, kao i nabavci autotransformatora za trafostanicu Pljevlja 2.
Moody’s unaprijedio kreditni rejting Crne Gore
Izvještaj Ministarstva finansija donosi i podatke o kreditnom rejtingu države. Agencija Moody’s je u septembru 2026. unaprijedila kreditni rejting Crne Gore sa Ba3 na Ba2, uz zadržavanje pozitivnih izgleda za dalje poboljšanje.
Standard & Poor’s je u februaru ove godine unaprijedio izglede Crne Gore sa stabilnih na pozitivne, potvrđujući kreditni rejting na nivou B+/B.
Kada je riječ o strukturi državnog duga, Ministarstvo finansija navodi da je 99,75 odsto obaveza izraženo u eurima, dok je svega 0,26 odsto u valutama koje nijesu euro.
Takođe, 78,6 odsto državnog duga ugovoreno je sa fiksnom kamatnom stopom, dok se 21,4 odsto odnosi na zaduženja sa varijabilnom kamatom, uglavnom vezanom za EURIBOR.
U Ministarstvu ocjenjuju da je portfolio državnog duga sa aspekta kamatne strukture stabilan, uz približno nepromijenjen odnos fiksnih i varijabilnih kamata u odnosu na prethodni kvartal.
Preporučeno
