Video
EBRD istovremeno upozorava da brz rast zarada u javnom sektoru nosi rizik za mala i srednja preduzeća, koja se sa državnim sektorom nadmeću za radnu snagu.
Ove ocjene sadržane su u nacrtu nove Strategije EBRD-a za Crnu Goru za period 2026–2031, koji je objavljen radi javne rasprave. Dokument je trenutno na javnim konsultacijama do 21. avgusta 2026. godine, do kada zainteresovane strane mogu EBRD-u dostaviti komentare i sugestije.
Banka u dokumentu među ključnim tranzicionim izazovima Crne Gore izdvaja „slabljenje troškovne konkurentnosti zbog neusklađenosti zarada i produktivnosti“.
Prema EBRD-u, ubrzani rast nominalnih i realnih zarada nakon pandemije bio je veći od povećanja produktivnosti rada.
Takvo kretanje, kako navodi Banka, dovelo je do rasta jediničnih troškova rada i gubitka relativne troškovne konkurentnosti Crne Gore u odnosu na zemlje EU-11.
Poseban rizik EBRD vidi na tržištu rada.
Banka ocjenjuje da je smanjenje poreskog opterećenja rada podržalo formalizaciju zaposlenosti, ali istovremeno upozorava da brz rast zarada u javnom sektoru može otežati položaj malih i srednjih preduzeća.
„Niže poresko opterećenje podržava formalizaciju, ali brz rast zarada u javnom sektoru nosi rizik od istiskivanja malih i srednjih preduzeća“, navodi se u nacrtu strategije.
Ovo upozorenje dolazi u trenutku kada EBRD ocjenjuje da se stanje na crnogorskom tržištu rada popravlja, uz veću zaposlenost i istorijski nisku nezaposlenost, ali da značajni strukturni problemi i dalje ostaju.
Posebno se izdvaja velika regionalna razlika, jer je, prema dokumentu, nezaposlenost na sjeveru zemlje i dalje iznad 20 odsto.
EBRD ukazuje i na demografske probleme. Starenje stanovništva, smanjenje broja stanovnika i visoka emigracija, prema ocjeni Banke, slabe ponudu radne snage. Iako nezaposlenost mladih i udio mladih koji nijesu zaposleni niti uključeni u obrazovanje i obuke opadaju, i dalje postoje neusklađenost vještina i slabe veze između stručnog obrazovanja i poslodavaca.
Mala preduzeća teško povećavaju produktivnost
Problem zarada i produktivnosti EBRD povezuje i sa strukturom crnogorske privrede.
Privatnim sektorom, kako se navodi, dominiraju mala i mikro preduzeća, što ograničava mogućnost korišćenja ekonomije obima, rast produktivnosti i širenje inovacija van relativno malog broja izvozno orijentisanih kompanija.
Banka upozorava i da neformalna ekonomija, nepredvidive parafiskalne dažbine i veliko prisustvo državnih i opštinskih preduzeća utiču na ravnopravnost tržišne utakmice i negativno pogađaju privatne kompanije koje posluju u skladu sa propisima.
Crnogorska ekonomija, prema EBRD-u, i dalje nije dovoljno diverzifikovana. Velika zavisnost od turizma i usluga čini je osjetljivom na spoljne, klimatske i šokove tražnje, dok nedovoljno razvijeni alternativni sektori ograničavaju ukupnu otpornost privrede.
EBRD smatra da je Crnoj Gori potreban održiv dugoročni rast iznad tri odsto kako bi ubrzala približavanje nivou razvijenosti Evropske unije.
Za to je, prema Banci, potrebna veća diverzifikacija privrede, uključujući smanjenje zavisnosti od obalnog turizma, koji je posebno izložen spoljnim i ekološkim rizicima.
Deficit tekućeg računa 20,5 odsto BDP-a
Kao jednu od značajnih makroekonomskih slabosti EBRD izdvaja visok deficit tekućeg računa.
Prema preliminarnim podacima navedenim u nacrtu strategije, deficit tekućeg računa porastao je sa 17,1 odsto BDP-a u 2024. na 20,5 odsto BDP-a u 2025. godini.
EBRD objašnjava da Crna Gora već duže ima dvocifreni deficit tekućeg računa zbog velike zavisnosti od uvoza i uske izvozne baze, koja se dominantno oslanja na turizam i mali broj proizvoda niže složenosti.
U 2025. godini uvoz, posebno energenata, rastao je brže od prihoda od usluga.
Banka procjenjuje da je svega oko trećine manjka na tekućem računu finansirano neto stranim direktnim investicijama, što ostavlja značajne potrebe za spoljnim finansiranjem.
Istovremeno, fiskalni deficit u 2025. iznosio je četiri odsto BDP-a.
Javni dug je, prema dokumentu, oko 60 odsto BDP-a, a EBRD prenosi procjenu MMF-a da bi mogao porasti prema 66 odsto BDP-a do 2027. godine. MMF dug ocjenjuje upravljivim, ali izloženim šokovima, zbog čega su, kako se navodi, potrebni kredibilna fiskalna strategija i strukturne reforme penzijskog i zdravstvenog sistema i javne uprave.
Preporučeno
Nacrt Strategije EBRD-a za Crnu Goru 2026–2031 još nije konačan dokument. Javne konsultacije traju do 21. avgusta 2026., a EBRD navodi da će pristigle komentare uzeti u obzir prije donošenja konačne strategije.
