Među državama na koje se ovaj pristup odnosi je i Crna Gora. Evropska komisija je 29. septembra potvrdila da je postepena integracija dio aktuelnog procesa približavanja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji, uz podršku Growth Plana vrijednog šest milijardi eura.

Za Crnu Goru ovo nije potpuno nova ideja. Dio koristi evropske integracije već postoji, ali je riječ o pojedinačnim oblastima. SEPA je najvidljiviji primjer, dok se kroz Growth Plan, olakšavanje trgovine i druge programe ekonomska integracija postepeno širi. Novi prijedlog bi prema Evropskoj komisiji trebalo da napravi sistematičniji okvir, u kojem bi veći broj sektora mogao biti otvoren kandidatima prije punopravnog članstva.

SEPA JE POKAZALA KAKO IZGLEDA ”ČLANSTVO PRIJE ČLANSTVA”

Najkonkretniji primjer već postoji u oblasti plaćanja.

Crna Gora je uključena u SEPA, jedinstveno područje plaćanja u eurima, čime su prekogranične transakcije sa državama članicama EU postale jednostavnije i jeftinije. Za građane to znači niže troškove transfera novca, dok kompanije dobijaju efikasniji sistem za prekogranična plaćanja.

Prema procjenama Centralne banke Crne Gore koje prenosi Evropski platni savjet, ukupne godišnje koristi od SEPA mogu dostići oko 38 miliona eura, odnosno oko 0,54 odsto BDP-a, dok se ušteda za građane procjenjuje na oko 10,5 miliona eura godišnje.

SEPA je zato dobar primjer onoga što bi šira postepena integracija mogla da znači: dio prava i koristi evropskog ekonomskog prostora može se dobiti prije članstva, ako se ispune odgovarajući uslovi.

Sličan princip mogao bi uskoro biti primijenjen i na mobilne komunikacije.

Evropska komisija je predložila otvaranje pregovora o proširenju režima „Roam Like at Home“ na Zapadni Balkan. Ako pregovori budu završeni i Crna Gora uskladi potrebna pravila, građani bi u državama EU mogli koristiti mobilni internet, pozive i SMS bez dodatnih roaming naknada, po principu korišćenja domaće mreže.

To je, međutim, još predložena i pregovaračka mjera, za razliku od SEPA, koja je već uvedena.

BRŽA TRGOVINA PREKO GRANICA

Za crnogorsku privredu još važniji mogu biti potezi koji smanjuju troškove trgovine.

Jedan od njih su Green Lanes, odnosno „zelene trake“ za brže kretanje robe između Zapadnog Balkana i EU. Sistem se zasniva na elektronskoj razmjeni carinskih podataka i pripremi dijela procedura prije nego što roba stigne na granicu.

Za kompaniju koja robu prevozi iz EU u Crnu Goru ili obrnuto, kraće zadržavanje kamiona znači manje troškove transporta, goriva, rada vozača i skladištenja, ali i veću predvidljivost isporuke.

To je posebno važno za malu ekonomiju koja je snažno oslonjena na uvoz, turizam i prekograničnu trgovinu.

Postepena integracija zato nije samo pitanje toga da li će crnogorski proizvod jednog dana moći da se prodaje na evropskom tržištu. Mnogo prije toga može biti važno koliko će koštati njegovo prebacivanje preko granice i koliko će administrativnih prepreka kompanija morati da prođe.

CRNA GORA VEĆ IMA 383,5 MILIONA EURA KROZ EVROPSKI PLAN

Najveći konkretni finansijski primjer je Growth Plan za Zapadni Balkan.

Crnoj Gori je kroz ovaj mehanizam namijenjeno 383,5 miliona eura, uključujući grantove i povoljno finansiranje, a sredstva su povezana sa reformama i ostvarivanjem unaprijed definisanih rezultata.

Evropska komisija upravo Growth Plan navodi kao jedan od instrumenata koji treba da pomogne postepenoj integraciji Zapadnog Balkana u EU.

Time se mijenja i ekonomska logika pristupanja. Država kandidat više nije samo korisnik klasične pretpristupne pomoći, već postepeno ulazi u mehanizme koji treba da joj omoguće veću ekonomsku konvergenciju sa državama članicama.

Za Crnu Goru je značajno i to što je Evropska komisija u junu 2026. već usvojila finansijski paket koji priprema buduće članstvo zemlje i predviđa njeno uključivanje u evropski budžet i politike. Komisija je tada posebno navela da će paket podržati ekonomsku konvergenciju i dodatnu integraciju Crne Gore u jedinstveno tržište.

OD PLAĆANJA I TRGOVINE DO TEHNOLOGIJE I INDUSTRIJE

Novi model bi, međutim, trebalo da bude širi od postojećih pojedinačnih programa.

Ideja je da države kandidatkinje postepeno dobijaju pristup određenim djelovima evropskog ekonomskog prostora, uključujući mogućnosti u oblastima usluga, industrije, istraživanja i inovacija, kritičnih tehnologija, energetike, transporta i finansijske integracije.

Za crnogorske kompanije to bi moglo značiti više mogućnosti da postanu dio evropskih lanaca dobavljača, da učestvuju u zajedničkim projektima i programima EU i da lakše sarađuju sa partnerima iz država članica.

Za istraživačke institucije i univerzitete važan bi bio pristup evropskim programima, dok bi za industriju i energetiku značilo uključivanje u šire evropske projekte i lance vrijednosti.

Evropska komisija već jedinstveno tržište posmatra kao jedan od instrumenata postepenog uključivanja država kandidata u EU. U svom pristupu proširenju navodi da takva integracija treba da donese konkretne socio-ekonomske koristi još prije pristupanja, ali i da predstavlja pripremu za punopravno članstvo, a ne njegovu zamjenu.

DRŽAVAMA KANDIDATIMA MORA BITI JASNO ŠTA DOBIJAJU

Upravo na ovom pitanju insistira Korina Stratulat, zamjenica direktora i šefica programa za evropsku politiku i institucije u European Policy Centre.

Ona je za Radio Slobodna Evropa ocijenila da bi koristi evropskih integracija morale postati opipljivije mnogo prije formalnog članstva, ali upozorila da ponuda EU mora biti jednako jasna kao i uslovi koje kandidati moraju da ispune.

„Kakav pristup kandidati dobijaju, kada ga dobijaju i šta bi opravdalo njegovo suspendovanje“, pitanja su koja, prema njenom tumačenju, moraju biti precizno definisana. Stratulat posebno naglašava da kandidati moraju znati šta će im ispunjavanje uslova omogućiti, a ne samo šta mogu izgubiti ako ih ne ispune.

Njena ključna poruka je da postepena integracija mora ostati put ka članstvu, a ne trajna čekaonica. U svojoj novijoj analizi za European Policy Centre Stratulat takođe navodi primjer Islanda, koji je duboko integrisan u evropsko jedinstveno tržište iako nije član EU, ali upozorava da takvi modeli ne smiju zamijeniti perspektivu članstva državama kandidatima kojima je članstvo obećano.

KADA SE OČEKUJE USVAJANJE?

Ono o čemu se sada govori nije paket koji je već stupio na snagu. Evropska komisija treba da predstavi novi okvir, nakon čega slijede razgovori sa državama članicama i institucijama EU. Evropski savjet je zakazan za 15. i 16. oktobar 2026. u Briselu, što je važna politička tačka za narednu fazu rasprave o proširenju.

Međutim, ni eventualna politička podrška Evropskog savjeta ne znači da će svaki dio pristupa jedinstvenom tržištu automatski početi da važi tog dana.

Za konkretne oblasti moraće da budu utvrđeni uslovi, stepen usklađenosti kandidata sa pravilima EU i pravni instrument kojim se određena pogodnost uvodi. U nekim oblastima biće dovoljne odluke institucija EU i izmjene postojećih aranžmana, dok će za druge biti potrebni dodatni sporazumi ili formalne odluke država članica.

Zato je realnije govoriti o procesu koji počinje političkim usvajanjem novog pristupa, a zatim se sprovodi fazno, nego o jednom datumu od kojeg će svih devet kandidata odjednom dobiti pristup jedinstvenom tržištu.

Za Crnu Goru je situacija dodatno specifična jer je već duboko u pristupnim pregovorima. Sva 33 poglavlja su otvorena, a 16 je privremeno zatvoreno. Evropska komisija je u maju 2026. potvrdila i formiranje radne grupe za izradu pristupnog ugovora, dok su tokom 2026. zatvarana nova poglavlja.

To znači da bi Crna Gora mogla biti među državama na kojima će se najkonkretnije vidjeti kako funkcioniše model „više integracije prije članstva“.

TEKST JE IZRAĐEN U OKVIRU PROJEKTA “ŠTA GRAĐANI DOBIJAJU ULASKOM CRNE GORE U EVROPSKU UNIJU“, KOJI JE PODRŽAN OD FONDA ZA PODSTICAJ MEDIJSKOG PLURALIZMA MINISTARSTVA – MINISTARSTVA KULTURE I MEDIJA CRNE GORE.