Video
Ovo je prvi veliki paket projekata u okviru ambicioznog Ekonomskog i investicionog plana EU za Zapadni Balkan, koji je Komisija usvojila u oktobru 2020 i putem kojeg će se u ovom regionu sprovoditi u djelo strategija EU „Globalna kapija“. Projekti su osmišljeni tako da donesu konkretne koristi za svih šest partnera u regionu.
Komesar EU za susjedstvo i proširenje, Oliver Varhelji je izjavio: „Ovim velikim investicionim paketom ubrzavamo realizaciju Ekonomskog i investicionog plana za Zapadni Balkan na terenu. Ove prioritetne projekte smo identifikovali u bliskoj saradnji s našim partnerima. Bolje i održivije veze u saobraćaju, digitalnoj infrastrukturi i obnovljivoj energiji će podstaći privredu, pokrenuti zelenu i digitalnu tranziciju u regionu i donijeti niz novih prilika za ljude i preduzeća na Zapadnom Balkanu i širom EU. Ove investicije će takođe ubrzati integraciju regiona, u skladu s njegovom jasnom evropskom perspektivom.”
“Tokom narednih godina, Ekonomski i investicioni plan će pokrenuti do 30 milijardi eura investicija, u kombinaciji grantova, povoljnih kredita i garancija. Plan će pomoći da se zatvori razvojni jaz između Evropske unije i regiona, a podržaće i ekonomski oporavak nakon pandemije”, navodi se u saopštenju.
Današnji finansijski paket uključuje 1,1 milijardu eura bespovratnih sredstava EU iz Instrumenta pretpristupne podrške 2021-2027 (IPA III), dodatne bilateralne doprinose država članica EU i Norveške, te povoljne kredite međunarodnih finansijskih institucija.
Investicioni paket od 3,2 milijarde eura kanalisan je kroz Zapadnobalkanski investicioni okvir (WBIF) – višedonatorsku investicionu platformu koju vodi EU i koja predstavlja primarno finansijsko sredstvo za implementaciju Ekonomskog i investicionog plana u oblastima javne infrastrukture i konkurentnosti privatnog sektora.
Projekti u ovom prvom paketu pokrivaju prioritetne sektore Plana: “Održivi saobraćaj: Izgradnja glavnih putnih i željezničkih veza u regionu, uključujući koridore Mediteran, Istok-Zapad i Rajna-Dunav, te željeznički koridor između Skoplja u Severnoj Makedoniji i bugarske granice. Ovi projekti će olakšati regionalnu trgovinu, smanjiti vrijeme putovanja i podstaći održivi ekonomski rast, donoseći velike koristi lokalnom stanovništvu i preduzećima u regionu;
Čista energija: Razvoj obnovljivih izvora energije s izgradnjom solarnih elektrana i Transbalkanskog koridora za prenos električne energije, koji će biti od ključnog značaja za uspješnu tranziciju ka čistoj energiji u regionu i doprinijeće postepenom ukidanju upotrebe uglja;
Životna sredina i klima: Izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, koja su neophodna za zelenu perspektivu regiona i koja će pomoći u očuvanju zdravlja i dobrobiti ljudi na Zapadnom Balkanu;
Digitalne tehnologije: Razvoj širokopojasne infrastrukture u ruralnim područjima kako bi se osigurao univerzalni pristup širom Zapadnog Balkana;
Razvoj ljudskih kapaciteta: Izgradnja novog objekta jedne univerzitetske dječje bolnice kako bi se povećali njeni kapaciteti i uključile nove tehnologije dijagnostike i liječenja”.
Preporučeno
Sprovođenje će početi ubrzo, nakon potpisivanja sporazuma s međunarodnim finansijskim institucijama, a očekuje se tokom 2022. i 2023.
