Video
Iz tog resora su juče kazali listu da je Komisija procijenila da od 14 koraka iz Reformske agende Crne Gore 2024-2027, koje je trebalo ispuniti do kraja februara, nije u potpunosti realizovano sedam.
“Nakon što su naše institucije prvobitno procijenile da je od 14 planiranih koraka ispunjeno 10, u komunikaciji s Evropskom komisijom i kroz njihovu zvaničnu procjenu Prvog polugodišnjeg izvještaja o sprovođenju Reformske agende, potvrđeno je da je sedam koraka u potpunosti realizovano, dok sedam Komisija smatra započetim, ali ne i u potpunosti realizovanim u predviđenom roku do 28. februara 2025. godine. Zbog toga je isplaćena tranša od 10,2 miliona eura, a ne 18 miliona koliko je inicijalno bilo očekivano”, objasnili su iz MEP-a.
Među neispunjenim reformskim koracima su neusklađena vizna politika, unapređenje integriteta u inspekcijskim službama, kao i kompletna transpozicija paketa integracije električne energije u skladu sa zahtjevima Energetske zajednice (EZ).
Sprovođenje reformi iz Reformske agende koju je Vlada usvojila krajem septembra prošle godine, uslov je za dobijanje novca iz Instrumenta za reforme i rast u okviru Plana rasta EU za zapadni Balkan. Plan je kombinacija bespovratnih sredstava i povoljnih kredita za region od šest milijardi eura za period 2024-2027. Za Crnu Goru je obezbijeđeno 383,5 miliona eura, od čega su 110 miliona eura bespovratna, a 273,5 miliona eura čine povoljni krediti. Evropska komisija je od ukupnog iznosa, sedam odsto dodijelila kao svojevrsno predfinansiranje, a ostatak je podijeljen u šest polugodišnjih tranši podrške, u zavisnosti od stepena realizacije planiranih reformi.
Predfinansiranje, od 26,85 miliona eura, Crna Gora je dobila 15. maja ove godine.
Reformska agenda sadrži ukupno 32 reformske mjere u okviru četiri prioritetna sektora – poslovno okruženje i razvoj privatnog sektora, digitalna i energetska/zelena tranzicija, razvoj ljudskog kapitala, vladavina prava i temeljna prava i 14 podsektora.
Iz MEP-a ukazuju da regulativa EU 2024/1449, kojom je uspostavljen Instrument za reforme i rast za zapadni Balkan, predviđa mogućnost dodatnog roka od 24 mjeseca za ispunjavanje obaveza.
Na osnovu toga je, kako su precizirali, realizacija sedam koraka prenesena u naredni period i oni će, dodaju, biti predmet daljih ocjena Evropske komisije.
“Već u Drugom polugodišnjem izvještaju (o sprovođenju Reformske agende), koji je Vlada usvojila 10. jula, četiri od tih sedam koraka iz Prvog polugodišnjeg izvještaja ocijenjena su kao potpuno ostvarena, dok su preostala tri u završnoj fazi, djelimično zbog administrativnih razloga i potrebe za dodatnim pojašnjenjima ili saglasnostima od strane Evropske komisije. Naš fokus biće na ispunjavanju preostalih obaveza u dogovorenim rokovima”, poručuju iz MEP-a.
Kako je navedeno u Drugom polugodišnjem izvještaju, u međuvremenu su ispunjene obaveze koje se odnose na usvajanje Prostornog plana Crne Gore u Skupštini (usvojen 26. juna), kao i na postepeno ukidanje javne intervencije u postavljanju cijena za snabdijevanje električnom energijom u skladu s članom 5 Direktive 2019/944 o zajedničkim pravilima za unutrašnje tržište električne energije.
Takođe je usvojeno zakonodavstvo u skladu s Direktivom o obnovljivoj energiji (RED II), uključujući regulatorni okvir za tzv. prozjumere (kupac/proizvođač struje) i pojednostavljenje procedura za izdavanje dozvola. Uz to, kako dodaju, vrhovni državni tužilac je uspostavio i prati standardne operativne procedure tužilaštva u pogledu postupanja u slučajevima seksualnog i rodno zasnovanog nasilja, u skladu s relevantnim članovima Istanbulske konvencije o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, kao i prema Direktivi EU o zaštiti žrtava.
U Izvještaju je navedeno da će Vlada, po završetku ljetnje turističke sezone, nakon detaljne analize ukloniti jednu državu iz bezviznog režima, kako bi se Crna Gora uskladila s viznom politikom EU.
“Vlada će po završetku ljetnje turističke sezone uraditi detaljnu evaluaciju postojećeg bezviznog režima s trećim zemljama, kako u pogledu ekonomskih efekata i broja turista, tako i kroz analizu prelaska crnogorske granice i eventualnih zloupotreba. Na osnovu rezultata evaluacije, biće odmah uklonjena jedna zemlja s bezviznog režima, nakon ćega slijedi revizija liste zemalja i usvajanja Plana usklađivanja s viznom politikom EU”, navedeno je u dokumentu.
Evropska komisija je više puta upozorila Crnu Goru, kao kandidatkinju za ulazak u EU, da mora u potpunosti da uskladi svoju viznu politiku sa pravilima EU.
Pregovori o pristupanje Crne Gore EU počeli su 29. juna 2012. godine. Od tada je Crna Gora otvorila sva poglavlja, 33, a privremeno zatvorila sedam (tri krajem prošle godine, a jedno u junu ove).
Za infrastrukturu 5,5 miliona
Ministarstvo evropskih poslova i Ministarstvo finansija juče su u zajedničkom saopštenju naveli da je od prve redovne tranše iz Plana rasta od 10,2 miliona eura, 4,7 miliona eura uplaćeno kao budžetska podrška kroz povoljan kredit.
“Preostali iznos od 5,5 miliona eura biće dodijeljen za finansiranje infrastrukturnih projekata kroz Zapadnobalkanski investicioni okvir (ZIO), od čega je 2,6 miliona eura kredita i 2,9 miliona eura bespovratnih sredstva (grant) koji će biti uplaćeni u narednom periodu”, piše u saopštenju.
Preporučeno
Ova sredstva su, kako se navodi, rezultat značajnih reformskih koraka, od javnog registra državnih preduzeća, veće transparentnosti međunarodnih sporazuma, uvođenja energetskih sertifikata, razvoja širokopojasne mreže, pune digitalizacije javnih usluga…
