Rekordna godina, rekordan budžet, rekordne sezone, rekordne direktne strane investicije, povećanje poreza i akciza i uvođenje novih nameta zbog teške ekonomske situacije i rekordna zaduženja a globalnu krizu skoro da nismo ni osjetili. Malo čudno zvuči kad se u istoj rečenici navede sve ono što ĉujemo od donosioca odluka o crnogorskoj ekonomiji. Kao da pričamo o dvije države, o dva ekonomska sistema.

Ipak ono što definitivno znamo, da prvih 100 miliona od 600 miliona zaduženja za ovu godinu su rekordni. Znamo da je kamatna stopa, sve osim povoljna, i znamo da sve to skupo plaćamo da bi pokrili tekuću potrošnju. Znamo da je kamatna stopa od 9.2% veća u odnosu na one koje plaćaju ili građani ili privreda.

Šta zapravo znači ova kamatna stopa?

• Ovo je jasna slika kako nas vide međunarodne finansijske institucije, kako vide naše javne finansije i na kraju kako vide našu ekonomiju.
• Dalje ova kamatna stopa znači ekstremno skupo plaćanje tekuće potrošnje i onih zakona koji su usvojeni prošle i ove godine, a koji nisu imali niti ekonomsku analizu niti uporište u rastu ekonomskih aktivnosti u Crnoj Gori.
• Ovo znači, dodatna povećanje poreskih stopa kao i uvođenje novih, dodatno povećanje akciza, kako bi se „poboljšala prihodna strana“.
• Šta ovo dodatno znači: manje sredstava za kapitalne projekte i kapitalni budžet, zbog povećane tekuće potrošnje, a to znači dugoročno manji rast i razvoj Crne Gore.
• Na kraju šta ovo znači: dodatno urušavanje životnog standarda, poslovnog ambijenta i dodatno gušenje privrede koja finansira javni sektor.

Zanimljivo je da smo u prethodnom periodu mogli čuti veoma korisne savjete za građane od strane raznih organa i pojedinaca kako u ovom veoma teškom periodu treba da vode računa o zaduživanju, posebno po varijabilnim kamatnim stopama, jer su trendovi takvi da će sigurno te stope rasti. Izgleda, da zbog problema u javnim finasijama , samo država nije čula te apele.

Grafik: EURIOBOR kretanje

Ono što je i dalje ostavilo razmišljanje u ovoj cijeloj situaciji je komentar da je ova stopa prihvatljiva jer je manja od stope inflacije. Nisam siguran da postoji ekonomski opravdan razlog za ovu konstataciju, I da se ikada stopa po kojoj se država zadužuje upoređuje sa stopom inflacije. Ono što je mogao biti reper jeste, ROI (return on investment). U slučaju države to je realni rast BDP-a.

Pa ako bi to uporedili vidimo da nam je,shodno trenutnim podacima, a i svim projekcijama ova kamatna stopa veoma nepovoljna, a nepovoljno je i to što nećemo imati investicije već samo povećanje tekuće potrošnje. A ako bi poredili sa stopom inflacije, ono što je sigurno, da ćemo brzo imati jednocifrenu inflaciju pa se pitam kako ćemo onda ovo zaduženje koje će i tada imati iste uslove opravdati?

Preporučeno

NAKON PISANJA STANDARDA: Uprava policije IPAK otkrila koliko će policajaca biti angažovano na Samitu u Tivtu

POLICIJA POTVRDILA PISANJE STANDARDA: Krivična prijava zbog sječe 865 kubika šume na Jelovici, ali ključni akteri i dalje “nepoznati”

Kaća Bulatović: Moja slika u kući IHF-a stoji kao simbol rukometa, a institucije u Crnoj Gori zaboravile su da postojim

Tri godine bez presude: Optuženi za pokušaj ubistva Bobana Šaranovića i dalje u bjekstvu

ĐEKA ZA STANDARD: Ujedinjenje svih Albanaca bilo bi dobra stvar, ali su trenutno male šanse za to

TIVAT PRED NAJVEĆIM BEZBJEDNOSNIM TESTOM: Samit EU – Zapadni Balkan ne smije imati nijednu grešku

Godina je tek počela, ostalo je još minimum 500 miliona za zaduživanje. Nadam se da će uslovi biti bolji, jer sa ovim stanjem teško da možemo posmisliti da imamo stabilne finansije, a ne da to i każemo. Za sad, očekujemo nove namete, udar na privredu i građane, a o racionalizaciji tekuće potrošnje ni ne postoje nagovještaji. A ono što nas dodatno plaši, pod kojim uslovima će se obezbijediti ostala sredstva za pokrivanje tekuće potrošnje, jer 500 miliona nije malo, a uslovi su veoma nepovoljni, a sve ovo ćemo morati da vraćamo u budućnosti, a sve to nam umanjuje šansu da obezbijedimo održiv rast ekonomije Crne Gore.