Video
Najveći pojedinačni manjak zabilježen je kod PDV-a, koji se tradicionalno smatra najpouzdanijim i najobilnijim izvorom budžetskih prihoda. Umjesto planiranih 126,28 miliona eura, ostvareni prihod iznosi 115,88 miliona, što predstavlja pad od 10,4 miliona eura ili 8,23 posto.
Akcize, koje predstavljaju direktan prihod od potrošnje proizvoda poput cigareta, alkohola i goriva, takođe su ostale ispod planiranog nivoa. Umjesto projektovanih 40 miliona eura, naplaćeno je svega 35,72 miliona, što je manjak od 4,29 miliona eura, odnosno 10,71 posto.
Još teža situacija uočava se kod doprinosa za PIO, čija je naplata u junu iznosila 28,59 miliona eura, dok je plan bio 33,55 miliona. To predstavlja pad od gotovo pet miliona eura, odnosno 14,78 posto, što dodatno opterećuje već finansijski iscrpljeni penzijski fond.
Ukupno posmatrano, ova tri najvažnija izvora prihoda su u junu 2025. godine podbacila za ukupno 19,64 miliona eura. Riječ je o presedanu u novijoj fiskalnoj praksi Crne Gore, jer nikada do sada sva tri segmenta nisu istovremeno ostvarila niže prihode od plana, a kamoli u ovolikom obimu.
Ovakvi rezultati otvaraju brojna pitanja o efikasnosti poreske politike, kontroli potrošnje i sve prisutnijim ekonomskim pritiscima. U trenutku kada se država suočava sa fiskalnim izazovima, a obaveze prema građanima, posebno penzionerima, rastu, ovakav budžetski podbačaj zahtijeva hitnu analizu i rekciju Ministarstva finansija.
Preporučeno
Iako se iz Ministarstva finansija još nijesu oglasili zvaničnim saopštenjem o uzrocima ovog pada, očigledno je da fiskalna stabilnost zemlje ulazi u rizičnu fazu, u kojoj će svako odstupanje od plana imati dalekosežne posljedice po javne finansije.
