Video
On je najavio da će do kraja godine MA završiti sistematizaciju radnih mjesta, istakao da bi uvođenje stečaja u već otpočetoj primjeni Zakona o konsolidaciji i ulaganju u MA pričinilo veliku štetu i kompaniji i društvu uopšte, kao i da je pitanje da li bi se bez MA javio koncesionar za Aerodrome.
Izjavio je i da MA ne treba gledati samo kroz bilanse stanja i uspjeha, jer je društveni značaj tog preduzeća nemjerljiv.
Ristić je rekao da bi želio da od nove vlade dobije priliku da iznesemo viđenje stanja u MA i budućnosti kompanije.
– Jeste tačno da je kroz zakon opredijeljeno 155 miliona za MA, ali to nije dovoljno pojašnjeno. Prvo, sam zakon je donesen prije ikakvog saznanja o pandemiji. Postoji dio zakona, kojim su opredijeljena sredstva za održanje poslovanja u ovoj godini, bez ikakvog saznanja da će ono biti dodatno otežano. Mi smo koristeći samo dio sredstava iz ovog dijela zakona, za devet mjeseci sačuvali poslovanje. Od, po zakonu ukupno opredijeljenih 11 miliona eura u 2020. godini za tekuću l ikvidnost dobi li smo 7,185 miliona. Pa ipak MA devet mjeseci posluje bez pomoći za Kovid i isplaćuje redovno plate – rekao je on.
Ristić tvrdi da, od kada je MA, isplaćuji redovno i doprinose na plate, te da ne duguju iz poslovanja u ovoj godini ni euro Aerodromima Crne Gore.
– Procijenili smo da prvo sve što možemo moramo uraditi sami, racionalizovati poslovanje i održati saobraćaj na nivou zadovoljenja društvenih potreba, pa tek nakon toga, nakon iscrpljenih svih sopstvenih opcija, moraćemo se obratiti osnivaču za pomoć zbog Kovida. Poslije prvih šest mjeseci mogu da kažem da smo uspjeli, a za devet mjeseci se nadam da trend neće puno odstupati. Biće sve jasnije nakon analiza koje upravo radimo za treći kvartal, ali imamo pravo na blagi optimizam i nadu da smo u mjeri mogućeg uspjeli da umanjimo efekte Kovida na poslovanje MA – naglašava on.
Prema njegovim riječima, gubitak 85 odsto prihoda je izazov i za mnogo veće i stabilnije kompanije nego što je MA. Kada je pomoć potrebna aerodromima, kontrolama letjenja, onda je, ističe, jasno u kakvoj je kompanija situaciji.
– No, nećemo očajavati. Imamo pravo da se borimo do kraja uz uvjerenje da ćemo ipak zaštititi društveni interes koji poslovanje MA nosi sa sobom. Dakle, mi treba da mjerljive parametre poslovanja pokažemo novoj vladi. MA nije preduzeće čiji se smisao postojanja sagledava samo kroz bilanse stanja i uspjeha. MA nije kao svako drugo preduzeće osnovan da bi pravio profit, već ima društveni značaj i obavlja društvenu funkciju, koja je bila naročito vidljiva u pandemiji i vidljiva je i sada, kada MA skoro pa sam leti ka Crnoj Gori i iz Crne Gore. I ovakvo stanje će potrajati. Moramo imati svijest da zakon neće biti dovoljan da se sačuva MA, da će morati da uslijedi pomoć za Kovid. Kvantifikovaćemo je, uvažavajući društvenu solidarnost i poslovnu skromnost, da pokušamo da sa minimumom pomoći sačuvamo kompaniju. Zakon je uslov opstanka, ali nije dugoročno dovoljan – kazao je Ristić.
Ma potreban barem do kompletiranja autoputa
Na pitanje da li će predložiti Vladi da nastavi sa davanjem pomoći za MA, izvršni direktor kompanije kaže da je MA nesumnjivo potreban, ali da treba da se vidi koliko to uz domaćinsko poslovanje košta.
– Ne treba očekivati da bude profitabilan. Ako bi letjeli samo profitabilne linije, imali bismo dvije ili tri linije. U julu i avgustu će uvijek biti saobraćaja, ali šta od oktobra do maja? Crna Gora je udaljena od emitivnih tržišta EU toliko da možemo računati samo na avio-putnike iz tog dijela svijeta. Isto je i sa istočnim tržištima ako nemamo avio-kompaniju, bojim se da ćemo se staviti u saobraćajnu izolaci ju koja će privredu i građane puno da košta. MA je potreban barem do kompletiranja autoputa, kada ćemo imati neku iole prihvatljivu alternativu. Sada je nemamo, i stvar se neće uskoro bitno poboljšati – istakao je Ristić.
On je podsjetio da je MA državna kompanija, ali da za razliku od drugih državnih preduzeća ne raspolaže državnom imovinom, kao Plantaže, Aerodromi, Monteput, Luka Bar…
– Ako se realizuje zakon i kupimo polovne avione u sličnoj tehničkoj kondiciji kao „embraeri” koje imamo sada, i formiramo flotu od četiri možda i pet aviona i budemo to imali kao svoja sredstva, kompanija će biti vrlo blizu samoodrživosti, uz nastavak redukcije broja zaposlenih i preduzetničko upravljanje – dodao je on.
Ristić kaže da je za pet mjeseci broj zaposlenih smanjen za 35 i da MA sada ima 360 radnika.
– Na snazi je sistematizacija sa 566 radnih mjesta i u uslovima te sistematizacije, već sada imamo 200 radnika manje. Moramo brzo mijenjati sistematizaciju i prilagoditi se tržištu. Poziv za dobrovoljni odlazak završavamo 15. oktobra i odmah nakon toga ćemo krenuti u izradu sistematizacije. Računam da sve faze moraju biti gotove u ovoj godini – rekao je on.
Uvođenje stečaja dvostruko štetno
Dodaje i da bi bez MA bilo upitno da li bi se uopšte javio koncesionar, jer polovinu prometa Aerodroma čini MA.
– U ovoj godini smo sve fakture prema Aerodromiia izmirili, a plaćeno je i 15 miliona od starog duga koji je iznosio 32 miliona. Koncesija treba da bude kvalitetna i da bude na benefit državi. Država treba da stvara uslove za razvoj preduzetništva, ali ne da i sana bude preduzetnik. Zato, koncesija pod razumnim, dobrim uslovima za državu, nože da bude dobro rješenje. I da budem jasan, sano koncesija. Prodaja i privatizacija, dabome, nikako ne dolaze u obzir. To nacionalno dobro se pametno koristi u različitin fazama društvenog razvoja, ali nikada se ne prodaje – objasnio je Ristić.
Prema njegovim riječima, bilo bi dvostruko štetno uvoditi sada stečaj u kompaniju.
Preporučeno
– Predviđa se da će se za dvijetri godine avio-industrija vratiti, ali treba izdržati do tada. To moramo „staviti na sto” ljudima koji o tome odlučuju. Da otplatimo avion potrebno je da izmirimo četiri rate u naredne dvije godine. Ako bi se sada uveo stečaj, avion bi ostao u vlasništvu brazilske banke, iako je pred san kraj otplate kredita. MA nema kalital u bilansima, ali ina kapital u zaposlenina, u tehničkoj i letačkoj operativi, licenciranim kadrovima, u prodaji kapaciteta. Sve zemlje regiona koje nemaju avio-kompanije, imaju savremene drumske puteve i/ili željeznice, mi nemamo. Jedini izgled na srednji rok je MA. Nemojte da gledano MA samo kroz bilans stanja. To je mjerilo za druge privredne subjekte, ali ne pravimo ni autoput zato što ćemo na njemu zarađivati. Sličan je slučaj i sa MA – zaključio je Ristić.
