Država Srbija juče je objavila „zainteresovanost“ za crnogorske aerodrome u Podgorici i Tivtu. „Zainteresovanost“ je plasirana kroz izjavu Siniše Malog, jednog od najbližih saradnika Aleksandra Vučića, trenutno na funkciji prvog potpredsjednika Vlade i ministra finansija.

„Zainteresovanost“ plasirana kao saopštenje Ministarstva finansija s vidnim publicitetom u vladinim kanalima i u državnim i paradržavnim medijima.

Nije ovo prvi put da Srbija na „iskazuje zainteresovanost“ za crnogorsku infrastrukturu tako što visoki zvaničnici saopštavaju da za to postoji interes. Od obnove crnogorske nezavisnosti s vremena na vrijeme je objavljivano da bi Srbija da kupi nešto veliko u Crnoj Gori. Nekada je to Luka Bar, nekada neki dio elektro-energetskog sistema, nekada su to, kao juče, aerodromi. Karakteristično za ove izjave je da ih nijesu plasirale stručnjaci zaduženi za strateški razvoj ili za konkretne privredne grane, već političari i to oni visokog ranga. Takođe je karakteristično da je u svim ovim slučajevima osim u jednom sve ostalo na riječima, odnosno sve su izjave bile političke.

Slučaj Luke Bar

Srbija je samo jednom, kada je Crna Gora 21. oktobra 2009. objavila tender za prodaju 54,05% akcija kompanije Kontejnerski terminal i generalni tereti Luke Bar i koncesiju na 30 godina, reagovala konkretnim činom. Vlada Srbije je osnovala s minimalnim kapitalom privredno društvo BB Cargo i ponudila privatnicima njegovu dokapitalizaciju.

Premijer Mirko Cvetković je saopštio da je kupovina dijela Luke bar za Srbiju „političko i strateško pitanje“, ministar infrastrukture Milutin Mrkonjić da je kupovina dijela Luke Bar „srpski nacionalni interes“, a vlasnik MK Grupe Miodrag Kostić, koji je vodio proces,da je „ekonomski opravdano da Srbija obezbijedi izlazak na more“.

BB Cargo je otkupio tendersku dokumentaciju, ali je zatim odustao od slanja ponude s Kostićevim obrazloženjem da je tender „prekratko trajao“ i da su srpske kompanije „imale različita očekivanja“.

Srbija je za Aerodrome zakasnila

Jučerašnja izjava srpskog ministra finansija dolazi u samom finišu procesa privatizacije Aerodroma Crne Gore pokrenute još 2018. Dakle, u formalnom smislu Srbija sada ne može učestvovati na tenderu, a to nije učinila kada je mogla, pod uslovom da zadovolji i ostale kriterijume tendera.

Drugo je pitanje logike – zemlja koja je svoj vodeći aerodrom dala u koncesiju jš 2018. sada nudi da sama uz koncesiju uzima aerodrome drugih država.

Urednik portala Tango Six, vodećeg vazduhoplovnog portala u regiji, Petar Vojinović kaže za Standard da se izjava Siniše Malog može analizirati iz političkog ali i ekonomskog ugla.

„Siniša Mali je operativni tvorac projekta Air Serbia i koliko god da njegovo miješanje u crnogorske prilike po ovoj temi djeluje negativno, on je zapravo jedan od rijetkih političara u regionu koji je mnogo konkretnije upućen u avio-biznis. Da su politički odnosi dvije zemlje savršeni, moglo bi se reći i da biste mogli da poželite da se on miješa u ovako nešto, ako je uopšte adekvatno da se neko miješa, imajući u vidu da je tender već pri kraju“, kaže Vojinović.

Na pitanje o finansijskoj isplativosti eventualnog ulaska Srbije u crnogorske aerodrome, sve kad bi to u ovoj fazi i bilo moguće, Vojinović kaže da taj interes ne može biti veliki jer ko god bude imao koncesiju crnogorskih aerodroma neće mnogo zaraditi. „Jedini indirektni profit, ako koncesija bude zaista uspješna, je proširenje i modernizacija kapaciteta. Konkretna zarada od aerodroma je nepotrebna Crnoj Gori, potrebni su joj aerodromi sa većim kapacitetom. Zarada od putnika se indirektno ostvaruje u daljim slojevima lanca vrijednosti, turizam, trošenje i slično“, kaže Petar Vojinović.

Netransparentni kraj tenderske procedure

Crnogorska javnost ne zna ništa o trenutnom tenderskom procesu jer Vlada o tome ništa ne saopštava, ali isto tako Vlada ne zna kako će to sve izgledati ako tendersku proceduru, koju je oživjela krajem prošle godine, bude završila odlukom o koncesionaru.

Tenderski postupak koncesije Aerodroma Crne Gore započela je još Vlada Duška Markovića u jesen 2019, nakon jednogodišnje procedure. Tada su pretkvalifikacione ponude dostavile četiri kompanije i tri konzorcijuma iz sedam zemalja. Onda se više od pet godina ništa nije događalo, da bi Vlada Milojka Spajića krajem 2024. saopštila da nastavlja proces privatizacije aerodroma. U januaru su razgovarali s tri kompanije koje su se prijavile 2019. Zatim je objavljeno da konzorcijum francuskog ADP-a (Airportes de Paris) i turskog TAV-a, koji je važio za favorita, odustaje. Konzorcijum koji je već dvije godine Aerodrome Crne Gore u svojim dokumentima prikazivao kao budući projekat saopštava da odustaje jer je Vlada pred kraj procedure promijenila pravila igre.

ADP nagovještava čak mogućnost arbitraže, a TV E tvrdi da je na ovu temu bio organizovan jedan hitan sastanak ambasadorke Francuske An Mari Maske s premijerom jer je navodno Milojko Spajić „februara prošle godine, tokom posjete Parizu, lično predsjedniku Francuske Emanuelu Makronu obećao da će – u cilju jačanja privredne saradnje dvije zemlje-učiniti sve da koncesiju dobije renomirana francuska kompanija“.

U situaciji u kojoj se Crna Gora našla, gdje je očito da je tender oživljen samo zato što u državnoj kasi nema dovoljno novca, i u kojoj je jasno da u Vladi Crne Gore nema nikoga s iskustvom u poslovima koncesije na aerodrome, ono što bi bilo dobrodošlo iz Srbije, umjesto političke izjave prvog potpredsjednika Vlade, bio bi transfer znanja.

Petar Vojinović kaže da bi Crnoj Gori iz Beograda moglo biti dragocjeno iskustvo i znanje u poslovanju aerodroma pod koncesijom.

„Menadžment koncesije sastoji se iz dva aspekta. Prvi je pobjeda kompanije koja će dobiti koncesiju i njene dvije aktivnosti – menadžment izgradnje infrastrukture (podkontraktovanje građevinskoj operativi i sl.) i menadžment samog aerodroma (upravljanje fizičkim prostorom prije i poslije pasoške kontrole i dovođenje novih linija). Drugi aspekt, gdje bi Srbija mogla da doprinese, je pravno-administrativni dio. Zaštita interesa države Crne Gore kroz formiranje pravnog tima koji bi pazio na elemente budućeg ugovora i ono podjednako bitno – formiranje tima koji bi pratio koncesiju. Srbija tu ima prilično iskusne profesionalce, dakle struka ne politika, koji u okviru firme ‘AD Nikola Tesla’, koja je prije srpske koncesije upravljala aerodromom ‘Nikola Tesla’, kontroliše francuskog koncesionara u Beogradu. Radi se o strateškoj svakodnevnoj aktivnosti prvo razumijevanja tematike, zatim kontrole onoga što je potpisano i kontrole interesa vlasnika – države“, kaže Vojinović za Standard.

Dodaje da jedino u toj grupi profesionalaca Srbija zapravo ima kvalitet kadra koji bi mogao potencijalno da doprinese Crnoj Gori.

„Ako pričamo o biznis dijelu upravljanja aerodromom Crna Gora tu već ima jednog od možda najkvalitetnijih profesionalaca u toj oblasti, Roka Tolića, dakle jednostavnije rečeno – ne treba vam niko drugi u tom segmentu. Problem je što su i Tolić i prije njega [Goran] Jandreoski imali vezane ruke kada je strateško investiranje u pitanju. Sada je prilika da se presiječe, da se donese bilo kakava odluka i da se pliva u posljedicama. One mogu biti pozitivne a mogu biti i negativne. Pomoć AD ‘Nikola Tesla’ mogla bi doći u formi angažovanja u formi konsaltinga i to bi mogao biti angažman u čisto poslovnom smislu, politika tu ne bi trebalo da ima ulogu“, kaže Petar Vojinović za Standard.