UN Komitet za ljudska prava (CCPR) objavio je osvrt sastanka sa crnogorskom delegacijom koju je predvodio Božović, na kojem su razmatrali drugi periodični izvještaj Crne Gore o tome kako sprovodi odredbe Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima.
“Eksperti Komiteta pohvalili su državu za mjere koje je preduzela u sprečavanju nasilja nad ženama, istovremeno pokrenuvši pitanja vezana za istorijska kršenja ljudskih prava počinjenih tokom oružanog sukoba u bivšoj Jugoslaviji i korupciju”, navodi se u osvrtu CCPR.Jedan ekspert Komiteta rekao je da je država članica postigla značajan napredak u rješavanju nasilja nad ženama, uključujući usvajanje Protokola o prevenciji i tretmanu u slučajevima nasilja u porodici i Nacionalnog plana za implementaciju Istanbulske konvencije.
Na pitanje koje su mjere preduzete kako bi se osiguralo da se zakonske reforme prevedu u djelotvornu primjenu i da kazne odražavaju težinu zločina, jedan ekspert Komiteta izrazio je zabrinutost da nekažnjivost i dalje postoji u mnogim aspektima. On se osvrnuo na kršenje ljudskih prava počinjenih tokom oružanog sukoba u bivšoj Jugoslaviji.
“Pojavio se pojačan negacionistički diskurs, uključujući poricanje genocida u Srebrenici”, naglasio je taj ekspret.
Na pitanje da li bi država članica mogla da rasvijetli borbu protiv poricanja i koje su mjere preduzete da bi se ubrzale istrage i krivično gonjenje, drugi ekspert odgovara da je u Crnoj Gori korupcija percipirana kao aspekt od velike zabrinutosti građana.
Predstavljajući izvještaj, ministar pravde i šef delegacije Bojan Božović rekao je da je implementacija standarda Pakta od velikog značaja za Crnu Goru, koja sada teži članstvu u zajednici razvijenih evropskih demokratija.
“Što se tiče nasilja nad ženama, delegacija je saopštila da je 2023. godine, pored zakonskih izmena, usvojeno i obavezno uputstvo koje obavezuje sve tužioce da proaktivno postupaju u slučajevima nasilja u porodici i da primenjuju Istanbulsku konvenciju. U slučajevima nasilja u porodici u 2024. donesene su 622 pravosnažne presude, od kojih je većina bila osuđujuća”, rekao je Božović.
Božović je rekao da je Crna Gora prevenciju i suzbijanje korupcije stavila na vrh dnevnog reda politike i sprovođenja zakona.
“U 2024. godini otklonjeni su nedostaci identifikovani u prethodnim praksama sprovođenja zakona. Planirano je i usvajanje novih zakonskih izmena kako bi se Agenciji za prevenciju korupcije omogućio direktan pristup računima javnih funkcionera. Usvajanjem Zakona o lobiranju, država je imala za cilj da spreči neprikladan uticaj u zakonodavnim procesima”, dodao je Božović.
Što se tiče istorijskih kršenja ljudskih prava, crnogorska delegacija je rekla da su najviši članovi Vlade uložili napore da obilježe dan genocida u Srebrenici.
“Neprimerene izjave bi bile sankcionisane kada se daju tokom izbora. U Parlamentu je usvojena i rezolucija o genocidu u Srebrenici. U Crnoj Gori više neće biti nekažnjivosti za ratne zločine iu tom smislu je preduzeta proaktivna akcija, saopšteno je iz delegacije. Predmeti koji su okončani biće ponovo otvoreni i detaljno ispitani. Strategija za borbu protiv ratnih zločina usvojena je u junu 2024. godine, što je rezultiralo ponovnim otvaranjem četiri predmeta za koja se ranije smatralo da su okončani”, zaključio je Božović.
Preporučeno
Video