U vezi sa aktuelnom epidemijom virusa KOVID19 i donijetim mjerama nadležnih organa, ona je ukazala na nadležnosti Ustavnog suda u takvoj situaciji.

“Ustavni sud će o svakom podnesku kojim se traži njegovo postupanje, u okviru svojih devet ustavnih nadležnosti, odlučivati na način i po postupku propisanim Zakonom o Ustavnom sudu. U okviru tih postupaka, Ustavni sud, saglasno odredbi člana 149 stav 1, tačka 8 Ustava, nadležan je da odlučuje i o saglasnosti s Ustavom preduzetih mjera i radnji državnih organa za vrijeme vanrednog stanja, ukoliko vanredno stanje bude uvedeno u Crnoj Gori, takođe po postupku koji je bliže propisan odredbama članova 108-112 Zakona o Ustavnom sudu”, kazala je Lopičić.

Ustavni sud nije održao nijednu sjednicu otkako su na snazi mjere Nacionalnog koordinacionog tijela za zarazne bolesti donesene u cilju sprečavanja širenja virusa korona.

Advokat Velibor Marković u izjavi za Da“ ističe da je jasno da vanredno stanje nije proglašeno, jer je za to prethodno bila potrebna odluka parlamenta, ali i naglašava da ovo stanje umnogom, po svojim mjerama, vrsti i karakteru, liči na vanredno stanje.

“Kada je u pitanju ograničena sloboda kretanja, prema našem Ustavu to je moguće bez proglašenja vanrednog stanja. To stoga što odredba člana 39 Ustava propisuje da se jemči pravo slobode kretanja, nastanjivanja, napuštanja Crne Gore kao jedno od ličnih prava i sloboda i dozvoljava ograničenje tog prava u tri sličaja, i to radi vođenja krivičnog postupka, radi zaštite od širenja neke zarazne bolesti i iz razloga bezbjednosti Crne Gore”, reko je Marković.

On ističe da ta odredba Ustava ne pravi razliku između ova tri izuzetka.

“Zašto to kažem? Zato što se po toj istoj odredbi ograničenje slobode kretanja može vršiti i radi vođenja krivičnog postupka. To bi značilo, primjera radi, da tužilaštvo nikada ne može odrediti zadržavanje do 72 sata, niti sudija za istragu može da određuje pritvor ili da on bude produžavan, a da prethodno nije uvedeno vanredno ili ratno stanje, što je besmislica”, kazao je Marković.

Smatra da je svakako bilo nužno proglasiti vanredno stanje, s obzirom da je prvim donesenim podzakonskim aktom, mimo proglašenja vanrednog stanja, promijenjen zakon, što je nedozvoljeno.

Advokat Dragan Šoć ističe da političari, a ne pravnici, treba da objasne u čemu je razlika između pojmova vanredno stanje i ograničena sloboda kretanja, koja je uvedena u Crnoj Gori.

“Meni je ograničena sloboda kretanja, ali nisu proglasili vanredno stanje. Smiješno. Pritom kažu da nije na snazi policijski sat. Nego šta je? Policijski sat ne postoji kao pravni termin, to je kolokvijalni izraz, ali svako ograničenje pod prijetnjom da će onaj ko ga prekrši biti uhapšen, procesuiran, kažnjen, kolokvijalno se zove policijski čas. Ili, kažu uvedena je zabrana kretanja od toliko do toliko koja je razlika? Samo verbalna, to je jedno isto, samo što se sa jedne strane koristi kolokvijalni izraz, a sa druge terminologija propisana Ustavom i zakonom”, rekao je Šoć.

Za advokata Šoća je jasno da je „neko” odlumio da se vanredno stanje ne uvede i da se donesu sve mjere koje ukazuju baš na ‘takvostanje, ali mu nije jasno ko je i na osnovu koje zakonske ili ustavne odredbe donio takvu odluku i zašto se bježi od toga da Skupština Crne Gore proglasi vanredno stanje.

“Zbunjen sam. Razumijem zašto neko ne izađe pred građane i da podrobno objašnjenje, nego daje mogućnost da se u ionako teškoj situaciji prave spekulacije da li je nešto ustavno ili nije, da li je zakonito ili nije. Imajući u vidu činjenice, koje su potpuno opravdane, logično bi bilo da se Skupština sastane, proglasi vanredno stanje i donese čitav niz mjera, koje ne moraju biti sve usvojene, ali moraju da postoje i moraju da budu objavljene”, kazao je Šoć.

Pritom, ističe, prvo čujemo da je zabranu kretanja odredilo Ministarstvo zdravlja, a onda da je to odredilo Nacionalno koordinaciono tijelo.

“Suština je da ne vidim nikakvu racionalnu potrebu da se ne proglasi vanredno stanje, koje logično proizilazi iz zakona i Ustava. Jer, odredite mjeru zabrane kretanja, sve je u redu, naslovite tu mjeru na taj i taj propis, neka ga odredi organ koji je ovlašćen i neka se zna ko je to uradio. Moje dileme nisu da li je to potrebno ili ne, već zašto se bježi od te odluke kad nema nikakve potrebe za tim”, kazao je Šoć za Dan.

Advokat Marković ističe da je svakako bilo nužno proglasiti vanredno stanje, ne konkretno zbog poslednjih mjera, nego zbog svih mjera koje je Vlada odredila ranije, gdje je svojim naredbama, odlukama i uredbama kao podzakonskim aktima, odnosno aktima niže pravne snage od zakona, upravo mijenjala zakone, što je nedozvoljeno.

Preporučeno

Milatovićev savjetnik lajkuje veličanje Mladića, dok Kabinet kojem pripada poručuje da nema relativizacije ratnih zločina

JOVANU RADULOVIĆU JODŽIRU PRIVREMENO ODUZETO VOZILO: Njegov automobil vozio Podgoričanin bez dozvole

ŠAREC ZA STANDARD: Ko hvali Mladića nije zreo za Evropu, Crna Gora da bude spremna na pritiske

Saučešće za ratnog zločinca između politike i zakona, Rondić za Standard – „Dovoljno je reći: Andrija Mandić“

KNEŽEVIĆ ŠARECU: Je li problem da Vam pošaljem čitulju i da mi kažete smijem li ići na jedno saučešće

Vuković za Standard: Sa ponosom predstavljam Crnu Goru, želim da pomjerim sopstvene granice

“Pa je tako, primjera radi, podzakonskim aktom odredila maksimalan broj od dvoje putnika u vozilu, iako je zakonom propisano da je broj putnika određuje na osnovu vrste i kategorizacije vozila. Iz toga proizilazi da je Vlada podzakonskim aktima mijenjala zakon, što je nedozvoljeno. Sve bi bilo drugačije u slučaju da je parlament proglasio vanredno stanje, jer bi u takvom slučaju podzakonski akti bili sa zakonskom snagom i na izvjestan način djelimično suspendovali neka osnovna prava i slobode”, navodi on.