Video
POBJEDA: Da li je pretjerano da se kaže da u kriznim vremenima, kao što je ovo, čak i život može da zavisi od toga da li imamo dobre ili loše informacije?
VELJANOVSKI: Nije preterano. Sećam se vremena kada je došlo do havarije u nuklearnoj elektrani Černobil, a naši političari su krili informacije da se radioaktivni oblak iz Ukrajine približava Jugoslaviji. Jednog sunčnog, subotnjeg jutra, mnogi građani su sa porodicama izašli u prirodu i na livade, a tek popodne je objavljeno da je radioaktivnost kontaminirala nisko rastinje i travu po kojoj su uveliko trčala deca. Osnovna dužnost svih koji raspolažu informacijama u takvim situacijama je da obaveste građane, da mogu i sami da se štite, ako niko ne može da im pomogne.
POBJEDA: Kome treba vjerovati u vanrednim vremenima – vlastima, njihovim mjerama, prijateljima, stručnjacima, neznancima sa interneta čije tumačenje nam se dopada? Kako razdvojiti i prepoznati istinu od propagande?
VELJANOVSKI: Vlast ima najveću odgovornost. Ta odgovornost je veća nego u normalnim vremenima. Ali vlast treba da pusti stručnjake da rade svoj posao i da se njihova reč najviše čuje. U vanrednim okolnostima, kao što su sadašnje, vlast treba da podrži stručnjake, a ne obrnuto. Ako se uoči razlika u pristupu i informacjama između predstavnika vlasti i stručnjaka, uvek treba verovati stručnjacima. I ljudi od struke umeju po nekad da podilaze vlasti, zbog lilčnih interesa, ali kada vidimo da se u teškim okolnostima oni drže svog znanja i ne dopuštaju da neko utiče na njih, kada pokažu integritet, njima treba najviše verovati.
POBJEDA: Imate li utisak da je sloboda izražavanja (medija) u ovim vanrednim okolnostima bilo čime ograničena?
VELJANOVSKI: To nije isključeno i čak je predviđeno drugim stavom Člana 10. Evropske konvencije o ljudskim pravima. Ovaj član najpre govori o slobodonom protoku informacija i slobodi izražavanja kao jednom od osnovnih ljudskih prava, a u drugom delu navodi okolnosti u kojima informacije mogu da budu kontrolisane u raznim vanrednim okolnostima. Ali te su okolnosti nabrojane precizno i niko ne može da širi njihov spektar i da proizvoljno uvodi zabrane. U svakom slučaju sloboda izražavanja koja doprinosi boljoj informisanosti građana, njihovoj zaštiti i ostvarivanju celokupnog korpusa ljudskih prava i u vanrednim okolnostima ne sme da bude ugrožena.
POBJEDA: Da li postoji vlast koja može da odoli da u vanrednim mjerama ne sužava medijske slobode? Možete li da ovu situaciju uporedite sa ranijim vanrednim stanjima – poslije ubistva Đindića ili za vrijeme bombardovanja 1999.
VELJANOVSKI: Vlasti se razlikuju po svojoj spremnosti da podrže medijske sobode, ali mislim da nema takve vlasti koja ne želi i u redovnim i vanrednim okolnostima da utiče na medije i protok informacija. Naša ranija iskustva i u periodu posle ubistva Zorana Đinđića i u periodu bombardovanja bila su drastičnija nego ova sada.
POBJEDA: Kolika opasnost za građane leži u objavama na društvenim mrežama, koje su i u ,,mirnodopskim“ uslovima veoma nepouzdane?
VELJANOVSKI: Kada su takozvane društvene mreže ušle u javnu sferu i medijski prostor, one su i od opšte javnosti i od medijskih stručnjaka prepoznate isključivo po svojim dobrim stranama, pre svega kao demokratizacija javne sfere i neograničena mogućnost komuniciranja. Tek kasnije uočene su tamne strane ove tehnološko-komunikacione inovacije, pa nije čudo što već ima analitičara koji ovakav izum porede sa barutom i nuklearnom energijom, koji su takođe pronađeni da služe ljudima, a kasnije su upotrebljeni protiv njih. Tehnologija je brže napredovala nego komunikaciona kultura i mi smo danas na udaru svih mogućih neodgovornih, zlonamernih, skrivenih, egoističnih, manipulatora koji proizvode opasnu stranu „informativne mećave“. Medijska pismenost nam, nažalost, još nije jača strana, da takve pojave prepoznajemo.
POBJEDA: Da li imate utisak da su stručnjaci (medicinski) postali novi heroji medijskog prostora, jer se njima vjeruje i da li je možda ovo momenat da se povjerenje publike vrati pravim ekspertima i okrenu leđa laicima i manipulatorima? Ili će se poslije epidemije ,,poverenje“ vratiti tabloidima i njihovim manipulacijama, a ljekare ćemo zaboraviti?
VELJANOVSKI: Medicinski stručnjaci, ljudi koji su stalno i nesebično pored onih kojima je najteže, svakako jesu heroji. Uostalom to je jedna od dve, tri profesije koja ima svoju zakletvu i to nije bez razloga, a tako je vekovima. U njih se mora imati poverenja, jer ko nema takav odnos, radi protiv sebe. Vanredne okolnosti su i inače trenutak kada je nužno stvaranje jasnih predstava o svemu, kada se ekspertsko znanje mora uvažavati. To nalaže razum, ali i nagon za samoodržanjem. Moguće je da iz takvih okolnosti usledi i jedna dobrobit za kasnije, da trajno poraste poverenje u stručne i dobronamerne, a da se ono uskrati prevarantima, senzacionalistima i manipulatorima.
- Besramno politikanstvo
Preporučeno
U vanrednim okolnostima mnogi vole da love u mutnom i da rade na sopstvenoj poziciji. Kriterijum je, dokazano zalaganje za javni interes, koje se dokazuje i pojedinačnim primerima, a svaki pokušaj propagande je besramno politikanstvo – upozorava Veljanovski.
